Pređi na sadržaj

Internet prevare

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Internet prevara predstavlja korišćenje Internet usluga ili softvera sa Internet pristupom sa ciljem pribavljanja imovinske koristi sebi ili drugom ili nanošenje štete. Predstavljaju najrašireniji oblik kompjuterskog kriminaliteta. U računar se unose netačni podaci ili se propušta unošenje tačnih podataka ili se na bilo koji drugi način računar koristi za ostvarivanje prevare.[1] Broj oblika prevara i način njihove realizacije nemoguće je u potpunosti sagledati jer se u praksi javljaju kako primitivne i grube prevare tako i one prevare kod kojih učinioci ispoljavaju visok stepen veštine.[2]

Zbog velikog obima krivičnih dela koje obuhvataju Internet prevare, širok je dijapazon njihovih izvršilaca. Tom vrstom prevara se bave pripadnici svih starosnih grupa – od maloletnih lica, studenata, pa sve do penzionera koji su dovoljno priučeni da uključe računar, aktiviraju program za narezivanje diskova, iskopiraju filmove, muziku, računarske programe i te kopije prodaju na ulici ili na veliko. Mali deo njih su vrsni stručnjaci za računare.[3] Internet prevare su stvorile potrebu za angažovanjem posebno tehnički obučenih stručnjaka, ali i reorganizaciju državnih organa. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehničkog kriminala predviđa organizovanje i opremanje posebnih državnih organa koji će se baviti ovom oblasti. Organizovana je posebna služba u MUP-u, posebno tužilaštvo i posebno istražno i pretresno odeljenje Okružnog suda u Beogradu. Krivična dela iz oblasti visokotehnološlog kriminala su u isključivoj nadležnosti tih organa.[4]

Primeri Internet prevara[uredi | uredi izvor]

Pecanje i Farming[uredi | uredi izvor]

Pecanje (engl. Phishing) i Farming (engl. Pharming) su sistemi krađe poverljivih informacija, brojeva računa i pin kodova koristeći se lažnim veb-sajtovima. Najčešće su to veb-sajtovi finansijskog sadržaja, odnosno bankarski veb-sajtovi gde fišeri očekuju da ćete Vi uneti poverljive podatke, broj vašeg računa ili pin kod. U imejlu (engl. Email) koji dobijete često se navodi da ste: potrošili veliku količinu novca, da će Vam kartica biti ukinuta ako se ne javite, da će Vam naplatiti enormnu kamatu na iznos koji najverovatnije uopšte ne dugujete. Ma šta da je navedeno kao razlog, oni pokušavaju da Vas odvedu na lažni sajt i ukradu Vam broj računa i pin kod.

Farming je mnogo prefinjenija prevara iako podseća na Fišing, jer u ovom slučaju ne treba ni da odgovarate na mejl da bi Farmeri mogli da dođu do Vaših podataka. Dovoljno je samo da otvorite neki mejl i da Vam se u računar prikači malvere (engl. malware) (virus, trojanski konj) i ki generator (engl. key generator) koji će krasti informacije sa Vašeg računara. Kad u ovom slučaju pokušate da se ulogujete na sajt, recimo banke, ovaj virus će Vas preusmeriti na lažni sajt koji izgleda isto kao i sajt banke, i ako tamo unesete svoje podatke, prevareni ste.

Kako se zaštititi[uredi | uredi izvor]

  • Nikada ne otvarajte mejlove ako ne znate od koga su. Često ćete dobiti mejlove sa imenima poznatih ličnosti.
  • Nemojte da idete na sajtove za koje niste sigurni šta su. Najviše problema je na sajtovima sa seksualnim sadržajem, sajtovima koji nude besplatne stvari, sajtovi za druženje i upoznavanje, sajtovima sa sportskim sadržajem i sl.[5]

Automobilska prevara na internetu[uredi | uredi izvor]

Prevarant postavlja nepostojeće vozilo za prodaju na vebsajt, najčešće luksuzan ili sportski auto, čija cena se nalazi dosta ispod tržišne vrednosti. Detalji o vozilu, uključujući slike i opis, su najčešće preuzeti sa sajtova koji se bavi prodajom automobila preko interneta (craigslist.com, autotrader.com, cars.com, autoscout24.com). Zainteresovani kupci, nadajući se kupovini, šalju imejl prevarantu, koji u odgovoru kaže da je auto još uvek slobodan ali da se nalazi u inostranstvu. Takođe, prevarant može da kaže da on trenutno nije u zemlji a da se auto nalazi u špediterskoj kompaniji. Nakon toga prevarant daje instrukcije žrtvi da pošalje depozit ili celu uplatu preko elektronskog transfera kako bi pokrenuo proces „špedicije“. Kako bi napravio da transakcija izgleda što realnije, prevarant će pitati kupca da li želi da pošalje novac lažnom agentu, trećem licu, koji nudi zaštitu kupovine posredstvom. Nesvesna žrtva uplaćuje sredstva, a zatim otkriva da je bila prevarena.

U drugom tipu prevare, prevarant kontaktira nekoga ko pokušava da proda vozilo preko interneta, pitajući ga za broj šasije vozila (engl. VIN) kako bi proverio zapise o nesrećama sa tim vozilom. Međutim, lopov u stvari koristi taj broj kako bi napravio lažnu dokumentaciju za ukraden auto, s namerom da ga proda.

Kako se zaštititi[uredi | uredi izvor]

  • Uverite se da kupovinu vršite preko cenjenog veb-sajta.
  • Uradite svoj domaći i uverite se da su pojedinac ili preduzeće legitimni.
  • Proverite i ostale veb-sajtove koji se odnose na te osobe/preduzeća.
  • Pošaljite imejl prodavcu kako bi se uverili da je imejl-adresa aktivna, i budite na oprezu od onih koji koriste besplatne imejl servise gde kreditna kartica nije neophodna za otvaranje računa.
  • Budite obazrivi kada poslujete sa pojedincima/kompanijama iz inostranstva.[6]

Onlajn aukcijske i maloprodajne šeme[uredi | uredi izvor]

U onlajn aukcijskoj šemi, prevarant započinje aukciju na sajtovima kao što su Ibej (engl. EBay) ili Trejdmi (engl. TradeMe) sa veoma niskom cenom i bez rezervisanja cene, pogotovo za skupe stvari kao što su satovi, kompjuteri, ili vredne kolekcionarske predmete. Prevarant prihvata uplatu od pobednika aukcije, ali mu nikada ne isporučuje obećana dobra, ili isporučuje predmet koji je manje vredan od onog koji je bio ponuđen - na primer, falsifikat, popravljan ili korišćen predmet.

Onlajn maloprodajne šeme uključuju kompletne elektronske prodavnice koje se predstavljaju kao da su po zakonu. Kao i sa aukcijskim šemama, kada žrtve poruče nešto preko ovakvog sajta, njihova sredstva budu preuzeta ali dobra nikada ne budu poslata, ili su poslata lošija dobra. U nekim slučajevima, prodavnice ili aukcijske kuće su nekada poslovale po zakonu, ali su u nekom trenutku prestale da isporučuju dobra nakon prihvatanja uplate.

Ponekad prevaranti koristi fišing tehnike za otimanje naloga legitimnih korisnika na Internet aukcijskom sajtu, najčešće nalog sa veoma pozitivnom onlajn reputacijum, i koriste ih da postave lažne onlajn prodavnice. U ovom slučaju, prevarant sakuplja novac, dok uništava reputaciju prevarenog Ibej korisnika. Kada se žrtve žale da nisu dobili svoja dobra, pravi nosilac naloga će primati optužbu.

Saveti za izbegavanje Internet aukcijskih prevara[uredi | uredi izvor]

  • Što bolje razumeti kako internet aukcije rade, koje su vaše obaveze kao kupca, i koje su obaveze prodavca pre licitacije.
  • Saznati koje akcije preduzima sajt ili kompanija ukoliko se desi problem i razmotriti osiguranje transakcije i transporta.
  • Saznajte što je više moguće o prodavcu, pogotovo ako su jedine informacije koje o njemu imate imejl-adresa. Ukoliko je to preduzeće, proveriti u Agenciji za privredne registre lokaciju preduzeća.
  • Ukoliko je moguće, kupite stvari preko Interneta koristeći vašu kreditnu karticu, zato što na taj način često možete da osporite optužbe ukoliko nešto pođe po zlu.
  • Pitajte prodavca kada se može očekivati isporuka i da li je roba pokrivena osiguranjem ili može li se zameniti ukoliko postoji problem.[6]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Krivični zakonik Republike Srbije, 2009. godina, član 301
  2. ^ Slobodanka Konstantinović-Vilić „Krimiologija“. . Београд. 2005. pp. 181. ISBN 978-86-87971-15-8.  .
  3. ^ Stevan Lilić „Pravna informatika veština“. 2009. ISBN 978-86-7630-292-5. str. 110. .
  4. ^ Stevan Lilić „Pravna informatika veština“. . Београд. 2009. pp. 110. ISBN 978-86-7630-292-5.  .
  5. ^ Phishing i Pharming (internet prevare) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. jun 2013), Pristupljeno 14. 5. 2012.
  6. ^ a b Internet Fraud, Pristupljeno 17. 5. 2012.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интернет_преваре&oldid=26891027”