Pređi na sadržaj

Infarkt posteljice

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Infarkt posteljice
SinonimiPlacental infarction
Patohstološki nalaz kod infarkta posteljice.
Specijalnostiakušerstvo

Infarkt posteljice ili infarkt placente (ponekad se naziva i placentni cerebralni infarkt) je prekid protoka krvi između posteljice i bebe.[1]

Mali infarkti posteljice (lezije ili mase na posteljici, posebno na ivici njenog diska) smatraju se normalnim tokom trudnoće. Oni su prisutni u oko četvrtini svih normalnih trudnoća i ne utiču na trudnoću.

Veliki infarkti posteljice su povezani sa vaskularnim abnormalnostima (npr hipertrofična decidualna vaskulopatija, kod hipertenzije)[2] može direktno da izazove fetalni distres i dugoročne komplikacije, uključujući zastoj u razvoju i cerebralnu paralizu.[3]

Veoma veliki infarkti posteljice dovode do insuficijencije posteljice koja se može okončati smrću fetusa.

Infarkt posteljice se obično otkriva ultrazvukom.[4]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Lokalni infarkt posteljice se može javiti u do ~25% svih patologija posteljice i približno 5-20% svih gestacija (u proseku 12,5%).[5]

Etiopatogeneza[uredi | uredi izvor]

Postoji veliki broj poznatih uzroka infarkta placente, koji obično nastaju kao rezultat prekinutog snabdevanja krvlju majke. Među značajniji uzroka javljaju se:

Infarkt posteljice ukazuje na lošu perfuziju fetoplacentarne jedinice.[7] Prisustvo infarkta – bez obzira na veličinu – u posteljici nedonoščadi je abnormalan nalaz. Stoga će veličina infarkta i vreme njihovog formiranja verovatno imati važne kliničke implikacije.[6]

Generalno se pretpostavlja da su centralni infarkti važniji od perifernih i postoji povezanost između hipertenzije izazvane trudnoćom i višestrukih infarkta placente.[6]

Lezija koja se naziva „hematom infarkta placente“ povezana je sa fetalnom smrću i nepovoljnim perinatalnim ishodom. Takva lezija je povezana sa visokim rizikom od smrti fetusa i abrupcije placente.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza infarkta posteljice se postavlja antenatalnim ultrazvukom, iako dosta teško, osim ako je infarkt suhemoragijske prirode.[8] Najčešće se na ultrazvuku promene uočavaju kao hipoehoični region sa debelim hiperehoičnim obodom i/ili kao dobro ograničena masa mešanog/hiperehoičnog uzorka.[9][10][11]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Oni koji se javljaju na marginama placente obično nemaju klinički značaj na ovoj lokaciji i ne zahtevaju lečenje.

Trenutno ne postoji tretman za hematome infarkta placente. Neki istraživaći predložili su upotrebu heparina niske molekularne težine i aspirina kada se na ultrazvučnom skeniranju uoče lezije placente koje ukazuju na infarkt.[12]

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Infarkt u prvom ili drugom tromesečju koji je u centru placente ili sa opsežnim zahvatanjem posteljice (više od 50%) je mnogo zabrinjavajući i može dovesti do smrti fetusa.[9]

Ograničenje rasta fetusa je često prisutno ako je infarktom zahvaćeno 15% ili više posteljičnog tkiva.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Intrauterino usporavanje rasta , smrt fetusa i ponovljeni abortusi su povezani sa velikim infarktima posteljice (koji zahvata >10% parenhima) ili sa infarktom sa ranim početkom.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Bendon, Robert W. (2012). „Nosology: infarction hematoma, a placental infarction encasing a hematoma”. Human Pathology. 43 (5): 761—763. ISSN 0046-8177. doi:10.1016/j.humpath.2011.07.023. 
  2. ^ Gudmundsson S, Lindblad A, Marsal K (1990). „Cord blood gases and absence of end-diastolic blood velocities in the umbilical artery”. Early Hum Dev. 24: 231—237. .
  3. ^ Marcorelles, P. (2010). „Placenta de la prééclampsie : lésions anatomiques et corrélations anatomocliniques”. Annales Françaises d'Anesthésie et de Réanimation (na jeziku: francuski). 29 (3): e25—e29. doi:10.1016/j.annfar.2010.02.013. 
  4. ^ Rizzo, Giuseppe; Capponi, Alessandra; Soregaroli, Mirella; Arduini, Domenico; Romanini, Carlo (1995). „Umbilical Vein Pulsations and Acid-Base Status at Cordocentesis in Growth-Retarded Fetuses with Absent End-Diastolic Velocity in Umbilical Artery”. Neonatology. 68 (3): 163—168. ISSN 1661-7800. doi:10.1159/000244233. 
  5. ^ Wolfgang Dähnert. Radiology Review Manual. (2020) ISBN: 9781609139438
  6. ^ a b v Kondo, Takeshi (2014-01-08). „Placental infarction probably associated with late term premature delivery”. Journal of Surgical Case Reports. 2014 (1): rjt125. ISSN 2042-8812. PMC 3913430 Slobodan pristup. PMID 24876328. doi:10.1093/jscr/rjt125. 
  7. ^ Hecht, Jonathan L.; Allred, Elizabeth N.; Kliman, Harvey J.; Zambrano, Eduardo; Doss, Barbara J.; Husain, Aliya; Pflueger, Solveig M.V.; Chang, Chung-Ho; Livasy, Chad A. (2008). „Histological characteristics of singleton placentas delivered before the 28th week of gestation”. Pathology. 40 (4): 372—376. ISSN 0031-3025. doi:10.1080/00313020802035865. 
  8. ^ Cheema, Riffat; Bayoumi, Mohamed Z.; Gudmundsson, Saemundur (2011-08-19). „Multivascular Doppler surveillance in high risk pregnancies”. The Journal of Maternal-Fetal & Neonatal Medicine. 25 (7): 970—974. ISSN 1476-7058. doi:10.3109/14767058.2011.602141. 
  9. ^ a b Radswiki, The. „Placental infarction | Radiology Reference Article | Radiopaedia.org”. Radiopaedia (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-08. 
  10. ^ Baschat AA, Gembruch U, Gortner L, Reiss I, Weiner CP, Harman CR (2000). „Coronary artery blood flow visualization signifies hemodynamic deterioration in growth-restricted fetuses”. Ultrasound Obstet Gynecol. 16: 425—431. . [PubMed] [Google Scholar]
  11. ^ Alkazaleh, F.; Viero, S.; Simchen, M.; Walker, M.; Smith, G.; Laskin, C.; Windrim, R.; Kingdom, J. (2004). „Ultrasound diagnosis of severe thrombotic placental damage in the second trimester: an observational study”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 23 (5): 472—476. ISSN 0960-7692. doi:10.1002/uog.1044. 
  12. ^ Alkazaleh, F.; Viero, S.; Simchen, M.; Walker, M.; Smith, G.; Laskin, C.; Windrim, R.; Kingdom, J. (2004). „Ultrasound diagnosis of severe thrombotic placental damage in the second trimester: an observational study”. Ultrasound in Obstetrics & Gynecology. 23 (5): 472—476. ISSN 0960-7692. doi:10.1002/uog.1044. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Инфаркт_постељице&oldid=27859517”