Pređi na sadržaj

Irina Paleologina (bugarska carica)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Irina Paleologina
Lični podaci
Mesto rođenjaCarigrad, Vizantijsko carstvo
Datum smrtiposle 1305.
Mesto smrtiCarigrad, Vizantijsko carstvo
Porodica
SupružnikJovan Asen III
Potomstvosedmoro dece (vidi dole), uključujući i Andronika Asena.
RoditeljiMihajlo VIII Paleolog
Teodora Paleologina Dukina Vatacina
DinastijaAsen i Paleolog
Bugarska carica
Period1279-1280
PrethodnikMarija Asen
NaslednikKira Marija Asenina

Irina Paleologina (grčki: Ειρήνη Παλαιολογίνα, bugarski: Irina Paleologina; umrla posle 1305) je bila bugarska carica (1279-1280), supruga cara Jovana Asena III.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Irina je bila ćerka vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa i njegove supruge carice Teodore Paleologine. Bojeći se naglog jačanja Ivajla i širenja njegovog ustanka u Bugarskoj, car Mihailo VIII je uzeo u zaštitu Jovana Asena III, potomka vladajuće dinastije. On je bio sin cara Mice Asena, koga je svrgao car Konstantin I Asen Tih. Car Mihailo VIII je Jovana obdario titulom despota i oženio ga je svojom ćerkom Irinom 1277. ili 1278. godine. Car Mihailo VIII je poslao nekoliko odreda u Bugarsku, sa ciljem da zeta Jovana Asena postavi na presto. To je prouzrokovalo savez između Ivajla i carice Marije Kantakuzin, udovice cara Konstantina I Tiha, koja se preudala za vođu ustanika i tako mu obezbedila priznanje vlasti od strane boljara 1278. godine. Car Ivajlo je potom ubio cara Mihaila Asena II, sina cara Konstantina I. Mihailova vojska opsela je Silistriju, kao i bugarsku prestonicu Trnovo. Čuvši glasine o navodnoj smrti cara Ivajla, plemstvo je prihvatilo Jovana za cara 1279. godine. Irina je tako postala bugarska carica.

Caricu Irinu i cara Jovana Asena III nisu prihvatili svi u Bugarskoj. Grčki pisci naglašavaju da su njih dvoje živeli u palati, okruženi neprijateljima. Car Ivajlo se pojavio pred zidinama prestonice i porazio dva odreda koje je car Mihailo VIII poslao u pomoć caru Jovanu Asenu III. Car Jovan III i carica Irina 1280. godine, tajno beže iz Trnova, odnoseći blago iz riznice. Uspeli su se domoći Mesembrije (Nesebara), odakle su otplovili za Carigrad. Razjareni car Mihailo VIII odbio je da im da utočište zbog kukavičluka.

Georgije Pahimer piše da je Irina 1305. godine, pokušala organizovati pobunu protiv svoga brata cara Andronika II Paleologa u znak osvete zbog ubistva njenog zeta Ruđera de Flora. Zavera je otkrivena, a Irina je stavljena u kućni pritvor.

Bugarska carica

[uredi | uredi izvor]

Godine 1277. izbio je Ivajlov ustanak, koji se razvio prilično uspešno: car Konstantin I Tih Asen je svrgnut i sklopljen je savez između Ivajla i udovice carice Marije Kantakuzin, koja je želela da zadrži presto za svog sina cara Mihaila II. Ovaj savez je uplašio vizantijskog cara Mihaila VIII Paleologa, jer mu je sestričina, carica Marija bila zakleti neprijatelj. Sa ambicijom da se umeša u unutrašnje sukobe u Bugarskoj i da osujeti planove bugarske carice Marije, car Mihailo VIII Paleolog je u početku ponudio Irininu ruku Ivajlu, nadajući se da će iskušenje da postane zet vizantijskog cara privući pobunjenika na stranu Rimljana.[1] Međutim, Ivajlo je kategorički odbio predlog, što je primoralo cara da pokrene rezervni plan – početkom 1278. godine, u Carigrad je doveden Jovan Asen, sin bivšeg bugarskog cara Mice Asena. Jovan Asen je proglašen za bugarskog cara, a svoje pretenzije na trnovski presto pravdao je srodstvom po ženskoj liniji sa dinastijom Asena – majka mu je bila ćerka cara Jovana Asena II. Odmah potom, na izuzetno svečanoj ceremoniji u leto iste godine, Irina se udala za novog bugarskog cara. Tada su, u pratnji pozamašne vizantijske vojske, car Jovan Asen III i carica Irina Paleolog krenuli put Bugarske, a carevom zetu je obećano da će mu, ako misija u Bugarskoj propadne, biti sačuvan brak sa Irinom i dobiće[2] despotsku titulu kao kompenzaciju.

U proleće 1279. godine, car Jovan Asen III i carica Irina uspeli su da uđu u Trnovo, potpomognuti rimskim trupama i uz podršku dela bojarske opozicije, koju je progonila carica Marija. Vizantijski hroničari su pisali da se novi carski par nije osećao „naročito prijatno“ u Trnovskoj palati, okružen neprijateljima. Među njihovim najopasnijim protivnicima je bojarin Đorđe I Terter, koji ne krije svoje težnje ka prestolu. Ništa manje problema ne pravi ni car Ivajlo, koji posle bitke sa Tatarima kod Drustera ponovo kreće ka Trnovu.

Da bi se suprotstavio caru Ivajlu i ojačao pozicije svojih marioneta u Trnovu, car Mihailo VIII Paleolog je u leto 1279. godine, poslao vizantijske trupe u Bugarsku. 17. jula vizantijske jedinice su poražene od cara Ivajla kod Devnije. Mesec dana kasnije, 15. avgusta, pobegla je i druga vojska poslata u pomoć vladarima. Situacija za cara Jovana Asena III i caricu Irinu postala je nepodnošljiva i uz pomoć nekoliko preostalih vernih ljudi napustili su Trnovo. Prilikom bekstva oni su tajno uzeli carsku riznicu i uputili se ka Mesemvriji, odakle su brodom stigli u Carigrad.[3] Ovde je par izuzetno loše primljen od cara Mihaila VIII, koji ih oboje optužuje za kukavičluk zbog bekstva iz Bugarske i neuspeha njegovih tamošnjih planova: carica Irina i njen muž bili su primorani da danima čekaju u prestoničkom manastiru. pre nego što ih je lično primio car Mihailo VIII. Međutim, prema predugovoru, car Jovan Asen III je proglašen za despota, a carica Irina za despinu, nakon čega se porodica naselila na prostranim baštinskim posedima despota Jovana Asena III duž reke Skamander u Maloj Aziji.[4]

Poslednje godine

[uredi | uredi izvor]

Posle smrti despota Jovana Asena III oko 1302. godine, sudbina despine Irine Paleolog bila je usko povezana sa sudbinom njene ćerke Marije, koja se 1303. godine, udala za vođu katalonskih plaćenika Rožea de Flora.[5] Godine 1304. despinu Irinu je čak poslao njen brat u Kizik, gde je tada bio njen zet, da ga ubedi da odmah sa svojim ljudima krene u pohod na Turke.[6] Posle pobedonosnog pohoda na Malu Aziju, u proleće 1304. godine, Rože de Flor se vratio u Carigrad i od cara Andronika II je dobio titulu cezara. Katalonski vođa se nastanio u Galipolju, gde je imao svoj dvor, u kome su veliku ulogu imali njegovi rođaci iz vizantijske grane dinastije Asena.[7] Prema Muntaneru, krajem 1304. godine, tu je boravila despina Irina, zajedno sa ćerkom i dvojicom njenih sinova, od kojih je jedan, Mihailo Asen[8], bio blizak Kataloncima i cezaru Rožeu de Floru[9]. U to vreme njena ćerka cezarisa Marija je već bila trudna, a ubrzo je despina Irina morala da je otprati nazad u Carigrad, gde je trebalo da se dete rodi. Pre toga, međutim, despina Irina i cezarisa Marija su uzalud pokušavale da odvrate cezara Rodžera i njegove ljude da idu u Adrijanopolj, gde je cezar Rodžer trebalo da se sastane sa carem Mihailom IX, za koga je despina Irina dugo sumnjala da je ljubomoran na cezara Rodžera i da planira da uništi njega i njegove ljude.[10] U istoriji Georgija Pahimera navodi se da je nekoliko godina kasnije, 1308. godine, despina Irina pokušala da podstakne Latine protiv svog brata cara Andronika II. Razlog za njene postupke, prema Georgiju Pahimeru, bilo je ubistvo njenog zeta Ruđera de Flora 1305. godine. Pošto su njeni postupci otkriveni, despina Irina je stavljena u kućni pritvor u palati[11]:

"Barigerije je došao neočekivano sa izuzetno velikim brodom... I prethodno je poslao glasnike, i javio veoma strašne stvari u vezi sa carevom sestrom, udovicom Asenovom. On je javio da im je poslala svog pouzdanika Kanavurija i da ih podstiče na cara zbog svog starog besa na Cezara. Kada je car to saznao, istražio je i delimično saznao ono što je načuo. Naljutio se na svoju sestru i zatvorio je u palatu, ostavljajući stvari oko nje da se detaljnije istraže...[12]"

Dalja sudbina despine Irine Paleolog ostaje nepoznata. Godina i okolnosti njene smrti se ne pominju u izvorima. Međutim, Manojlo Fil joj je posvetio dva pesnička epitafa u kojima je hvalio njenu plemenitost, njenu brigu o deci i unucima, kao i saosećanje prema siromašnima.[13]

Potomstvo

[uredi | uredi izvor]

Despina Irina Paleolog i despot Jovan Asen III imali su sedmoro dece:

Porodica Asen prestala je da bude vladarska dinastija Bugarske i postala je uticajna plemićka porodica Vizantije, članovi porodice su upravljali Morejom i nosili visoke titule.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. ?Mihailo Duka Paleolog?
 
 
 
 
 
 
 
8. Aleksije Paleolog (mega duks)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Andronik Duka Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Jovan Kantakuzin
 
 
 
 
 
 
 
9. Irina Komnina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marija Komnin
 
 
 
 
 
 
 
2. Mihailo VIII Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Đorđe Komninoduka Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
10. Aleksije Paleolog (despot)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. ?Irina Komnina Kantakuzin?
 
 
 
 
 
 
 
5. Teodora Anđelina Paleologina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Aleksije III Anđeo
 
 
 
 
 
 
 
11. Irina Komnina Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Eufrosina Dukina Kamatera
 
 
 
 
 
 
 
1. Konstantin Paleolog
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Vasilije Vatac
 
 
 
 
 
 
 
12. Isak Duka Vatac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Rođak Aleksija III
 
 
 
 
 
 
 
6. Jovan Duka Vatac
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Teodora Dukina Vatacina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Jovan Komnin Anđeo
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Evdokija Anđelina
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Pavlov 2020, str. 78
  2. ^ Pavlov 2020, str. 79
  3. ^ Božilov 1994, pp. 256; Pavlov 2020, pp. 79.
  4. ^ Božilov 1994, pp. 256; Pavlov 2020, pp. 79– 80.
  5. ^ Božilov 1994, pp. 256; Pavlov 2020, pp. 80.
  6. ^ Božilov 1994, str. 256
  7. ^ Božilov 1994, str. 291
  8. ^ Muntaner 1994, pp. 59; Tъpkova-Zaimova, Dimitrov & Pavlov 2011, pp. 397
  9. ^ Božilov 1994, str. 259
  10. ^ Muntaner 1995, str. 60
  11. ^ Božilov 1994, pp. 256; Pavlov 2020, pp. 80.
  12. ^ Georgi Pahimer. Istoriя – V: GIBI X 1980, pp. 216– 217. Prevod na: Mihail Voйnov.
  13. ^ Božilov 1994, pp. 256; Pavlov 2020, pp. 80– 81.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • John V.A. Fine, Jr., The Late Medieval Balkans, Ann Arbor, 1987.
  • Grъcki izvori za bъlgarskata istoriя, T. X. Sofiя: BAN, 1980
  • Ramon Muntaner. Hronika (Ekspediciяta na kataloncite na Iztok) (prevela Rosica Panova, pod redakciяta na Ivan Božilov), Poredica „Svetovno istoričesko nasledstvo". Izdatelstvo „Nauka i izkustvo", 1994
  • Božilov, Ivan (1994). Familiяta na Asenevci (1186 – 1460). Genealogiя i prosopografiя. Sofiя: Izdatelstvo na BAN „Marin Drinov“
  • Tъpkova-Zaimova, Vasilka; Dimitrov, Dimitъr; Pavlov, Plamen (2011). Vizantiя i vizantiйskiяt svяt. Sofiя: Prosveta, . ISBN 978-954-01-2427-8.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • Pavlov, Plamen (2020). Pъrvite dami na Srednovekovna Bъlgariя. Sofiя: Izdatelstvo Bъlgarska istoriя – BI 93
  • ((de)) Trapp, Erich; Beyer, Hans-Veit; Walther, Rainer et al. (2001) [1976–1996]. 16890 Μαρία (Maria). – Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, CD-ROM Version. Wien: Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, . ISBN 3-7001-3003-1.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  • ((en)) Kubina, Krystina (2013). Manuel Philes and the Asan Family. Two inedited poems and their context in Philes’ œuvre (including editio princeps). – JÖB, Jahrbuch der Österreichischen Byzantinistik. Wien: Österreichische Akademie der Wissenschaften, 177-198, . doi:10.1553/joeb63s177.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), . ISBN 978-3-7001-7582-7.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć), ISSN 0378-8660
Irina Paleologina (bugarska carica)
Rođenje: 1279 Smrt: 1280
Kraljevske titule
Carica Bugarske
1279-1280
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ирина_Палеологина_(бугарска_царица)&oldid=28574379”