Irina Paleolog (ćerka cara Andronika III)

Irina Paleolog
Datum rođenja	1327.
Mesto rođenja	Vizantijsko carstvo
Datum smrti	nepoznat
Supružnik	Mihailo IV Asen
Roditelji	Andronik III Paleolog Ana Savojska

Vizantijski dvoglavi orao sa simptom (porodična šifra) grb dinastije Paleologa.

Irina Paleolog (Šablon:Jez- Grčki: Ειρήνη Παλαιολογίνα); * 1327, † posle 1356. godine) bila je vizantijska princeza i bugarska carica – supruga cara Mihaila IV Asena. Poznata je i kao Marija Paleologina (Maria Palaiologina, Μαρία Παλαιολογίνα).

Biografija

Irina je bila ćerka vizantijskog cara Andronika III Paleologa (1328 – 1341) i njegove druge žene carice Ane Savojske (* 1306 † 1359), ćerke grofa Amadea V Savojskog i grofice Marije od Brabanta. Bila je starija sestra vizantijskog cara Jovana V Paleologa (1341 – 1391) i despota Mihaila Paleologa (1337 – 1370). Prema istoričarima, rođena je 1330. godine. sa krsnim imenom Marija.

Ubrzo nakon bitke kod Rusokastra 1331. godine, princeza je obećana bugarskom prestolonasledniku Mihailu Asenu – sinu bugarskog cara Jovana Aleksandra i vlaške princeze Teodore Basarab. Kada je Marija imala samo 9 godina, a njen budući muž 15 godina, bili su vereni u Adrijanopolju. Venčanje je odloženo nekoliko godina zbog mladog uzrasta. Uprkos nejasnoćama i neskladu u datumima, može se pretpostaviti da je tokom ceremonije venčanja bugarski prestolonaslednik car - savladar Mihailo IV Asen imao oko 19 godina, a njegova supruga, preimenovana u Irinu u znak očekivanog dubokog mira između Vizantinaca i Bugara, imala je 13 godina. Ništa se dalje ne zna o paru. Nema dokaza da su u ovom braku rođena deca. Poznato je samo da je brak trajao do 1355. godine, kada je car Mihailo IV Asen poginuo kod Sofije u borbi sa Turcima. Njegova supruga carica Marija-Irina otišla je na kratko u Carigrad, ali je potom odlučila da se vrati u Nesebar i zamonaši. Poznato je da je Marija po zamonašenju uzela ime Mataisa. Do kraja života ostala je u nesebarskom manastiru „Bogorodica Eleuša“, gde je i sahranjena 1399. godine. Princeza Mataisa Paleologina umrla je u periodu kada je Nesebar bio okupiran od strane Turaka. Simbolično je sahranjena krajem 14. veka. u Staroj mitropoliji „Sveta Sofija”.

Grobnica u Mesemvriji

U svom „Albumu putovanja po Turskoj, napravljenom po nalogu Njegovog Veličanstva cara Nikolaja I u godinama 1829-1830“, šontlandski bibliotekar Čarls Sejer priča da je u „staroj crkvi“ Mesembrije video caričin grob. „Tamo se može videti prilično dobro očuvana grobnica princeze Marije Kantakuzin, ćerke cara Jovana Andronika Paleologa Mlađeg, koja se udala 1335. godine. u Adrijanopolju za kneza „Asanija Mihaila“, sina bugarskog kralja Ivana Aleksandra“. Crtež grobnice za svoj album napravio je francuski borac i graver Ogist Dezarno, koji ga je pratio na ovom putovanju kroz nekadašnje Osmansko carstvo. Gravura je naslikana 1829. godine, nakon zauzimanja grada, doduše nakratko, od strane ruskih trupa 11. jula iste godine.

Nekoliko godina kasnije, francuski vizantolog i egiptolog Brune de Preslet prošao je kroz ovo mesto zajedno sa Aleksandrom Blanšeom (Brunet de Presle and Alexandre Blanchet), koji je 1856. godine, objavljuju u Parizu svoje delo „Grčka od rimskog osvajanja do danas” (Grece depuis la conquete romaine jusqu'a nos jours). U prilogu je takođe priložen crtež dotične grobnice od strane francuskog gravera, ilustratora, litografa i izdavača Augustina Fransoa Lemetra (Augustin François Lemaitre). Po Sejeru, nakon smrti muža, kneginja se povukla u manastir blizu Mesembrije (danas Nesebar), gde se zamonašila pod imenom Mataisa i umrla je 1390. godine. Sahranjena je u Staroj crkvi, gde je Škot video njen grob sa leve strane pri ulasku u ruševine. Nadgrobni spomenik je sadašnji arhiepiskop uklonio iz groba iz straha da ga Turci ne odnesu na gradnju“, dodao je Sejer. U svakom slučaju, izvesno je da je spomenik princeze Mataise Kantakuzine Paleologine, sahranjen posle njene smrti u crkvi „Sv. Sofije“ (Stara mitropolija), dugi niz godina čuvala se u podu nesebarske crkve „Sv. Vaznesenje Hristovo“ („Sveti Spas“), što potvrđuje Sejerove reči da je izvađen iz groba i odložen da ga Osmanlije ne vređaju.

Danas se mermerni spomenik nalazi u Arheološkom muzeju u Nesebru. Natpis na njemu glasi: „Upokojio se sluga Božiji Mataisa Kantakuzina Paleologina 1441. godine novembra meseca, indikt V“. Grobnica se nalazi naspram oltara i gleda na jug – odnosno ka Carigradu. U grobnici je otkrivena fijala - carska čaša, ali je pored toga ukras arkade iznad groba formiran klinastim tesanim kamenjem. Na njima je postavljeno sedam monograma - tri od njih su Paleologa, dva Kantakuzina i jedan cara Manojla I Komnina. Smatra se da kada je 1440. godine, despot Dimitrije Paleolog postao namesnik Mesembrije, veran tradiciji, naručio je spomenik princeze Marije Kantakuzine Paleologine, koji je sačuvan do danas.

U dokumentu iz septembra 1365. godine, pronađenom u arhivi manastira Svetogorske lavre, pominje se izvesna pokojna despina Irina koja je posedovala imanja u okolini Sera. Hristo Matanov priznaje da je despina Irina u pitanju bila udovica cara - savladara Mihaila IV Asena. Na osnovu ove identifikacije, koja je prema Matanovu vrlo verovatna, iako nije solidno potkrepljena dovoljnim izvornim materijalom, pretpostavlja se da se posle 1356. godine, carica Irina Paleolog se nastanila na dvoru carice Jelene u Seru.

Porodica

Irina se udala 1336. godine. za bugarskog cara Mihaila IV Asena (oko 1322 – 1355), prvorođenog sina cara Jovana Aleksandra (1331 – 1371) iz braka sa caricom Teodorom Basarab. Godine 1355. car - savladar Mihailo IV Asen je poginuo u bici sa Osmanlijama kod Sofije. Tradicionalno se veruje da je njihov brak bio bez dece. Poznato je da se ona posle njegove smrti vratila u Vizantiju.

Literatura

• Nicol, Donald M. (14. 10. 1993). The Last Centuries of Byzantium (2nd izd.). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-43991-4. CS1 održavanje: Format datuma (veza)