Pređi na sadržaj

Isidor Bajić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Isidor Bajić
Bajić (oko 1910)
Lični podaci
Datum rođenja(1878-08-16)16. avgust 1878.
Mesto rođenjaKula, Austrougarska
Datum smrti15. septembar 1915.(1915-09-15) (37 god.)
Mesto smrtiNovi Sad, Austrougarska

Isidor Bajić (Kula, 16. avgust 1878 — Novi Sad, 15. septembar 1915) bio je srpski kompozitor, učitelj, pedagog, melograf i izdavač.[1] Osnovao je i bio prvi direktor Muzičke škole u Novom Sadu, jedne od prvih takvih institucija na tlu Vojvodine.

Biografija

[uredi | uredi izvor]
Bista u školskom dvorištu u Kuli

Gimnaziju je završio u Novom Sadu, a diplomirao je na Muzičkoj akademiji u Budimpešti.[1] Od 1901. do 1915. godine radio je u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji u Novom Sadu (danas gimnazija Jovan Jovanović Zmaj) kao učitelj pevanja i pojanja, dirigent učeničkih horova, gudačkog i tamburaškog orkestra, hora SZPD Neven i organizator Svetosavskih beseda. Pomagao je darovitim učenicima u njihovim prvim kompozitorskim koracima. Kao rezultat Bajićevog pedagoškog rada nastao je Projekat za promenu učenja pojanja i pevanja u Velikoj srpskoj pravoslavnoj gimnaziji (1912). Osnovao je muzičku školu u Novom Sadu, 17. oktobra 1909. godine, posle Škole pjenija Aleksandra Morfidisa-Nisisa, prvu instituciju tog tipa na tlu Vojvodine (Srbija).[2]

U skoro svim periodičnim časopisima i dnevnoj štampi toga vremena (Brankovo kolo, Letopis Matice srpske, Zastava, Sloga) objavljivao je tekstove iz oblasti muzike i muzičke pedagogije (Pevanje kao pedagoško sredstvo i korist njegova, Kako treba učiti muziku u preparandiji i bogosloviji, Naše crkveno pojanje i druge). Niz članaka o Savezu srpskih pevačkih društava prouzrokovali su oštru javnu polemiku sa Petrom Konjovićem. Pokrenuo je notnu ediciju Srpska muzička biblioteka i časopis Srpski muzički list (u istoriji srpskog izdavaštva, hronološki treći muzički list u Srba). Napisao je i objavio dva udžbenika: Klavir i učenje klavira (1901) i Teorija pravilnog notnog pevanja (1904).[3][traži se bolji izvor]

Zapisivao je narodne i srpske crkvene melodije i koristio ih u svojim kompozicijama za klavir, horskim delima, komadima sa pevanjem i u operi Knez Ivo od Semberije[1]. Srpsko crkveno pojanje je upoređivao sa pojanjem drugih naroda na putovanju za Hilandar sa horom karlovačkih bogoslova u leto 1911. godine. Obraćao se lično Lukijanu Bogdanoviću, pravoslavnom episkopu budimskom, u vezi sa predlogom za redigovanje srpskog crkvenog pojanja (1907).[4]

Opus

[uredi | uredi izvor]
  • Ciklusi solo pesama:
    • Pesme ljubavi
    • Album pesama u duhu srpskih narodnih pesama
    • Srpske narodne pesme iz Mokranjčevih rukoveti
    • Seljančice
    • Jesen stiže dunjo moja
  • Klavirske kompozicije:
    • Album kompozicija za glasovir
    • Za Kosovo-Kumanovo, za Slivnicu-Bregalnicu
    • Srpska rapsodija
  • Kamerna dela:
    • Pesma bez reči
    • Pizzicato polka
    • Romansa
  • Orkestarska dela:
    • Magla pala
    • Elegija
    • Oproštajni pozdrav Dragi Ružicki
  • Horske kompozicije:
    • Pesma o pesmi
    • Lovački zbor
    • Božestvena liturgija
    • Guslareva smrt
    • Iz moga dakovanja
    • Iz moje gradine
  • Komade sa pevanjem:
    • Đido
    • Rakija
    • Mena
    • Divljuša
  • Opere:

Izvori:[4][3]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 96. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Isidor Bajić”. www.srpskilegat.rs. Arhivirano iz originala 9. 9. 2018. g. Pristupljeno 28. 1. 2018. 
  3. ^ a b „BAJIĆ Isidor”. musicomniscience.wordpress.com. Pristupljeno 11. 2. 2021. 
  4. ^ a b „O Isidoru Bajiću”. Muzička škola „Isidor Bajić”. Pristupljeno 25. 1. 2018. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Исидор_Бајић&oldid=28915843”