Испод пирамида
| Ispod piramida | |
|---|---|
 Naslovna strana časopisa Weird Tales u kome je priča prvi put objavljena | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | Under the Pyramids |
| Autor | H. F. Lavkraft Hari Hudini |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | fantastika |
| Izdavanje | |
| Datum | maj 1924. |
„Ispod piramida” (engl. Under the Pyramids), ili „Zarobljen sa faraonima” (engl. Imprisoned with the Pharaohs), pripovetka je koju je američki pisac Hauard Filips Lavkraft napisao u saradnji sa Harijem Hudinijem u februaru 1924. godine. Priča prati fiktivni prikaz iz perspektive prvog lica navodno istinitog Hudinijevog iskustva; u Egiptu 1910. godine, Hudinija kidnapuje turistički vodič, koji izgledom podseća na drevnog faraona, i bačen je u duboku rupu blizu Velike sfinge u Gizi. Dok pokušava da pronađe izlaz, nailazi na ogromnu ceremonijalnu pećinu i susreće božanstvo iz stvarnog života koje je inspirisalo izgradnju Velike sfinge.
Lavkraft je prihvatio da napiše priču zbog novca koji mu je unapred ponudio Dž. K. Heneberdžer, osnivač i vlasnik časopisa Weird Tales. Objavljena je u izdanjima ovog časopisa iz maja–juna–jula 1924. godine, iako je do ponovnog štampanja 1939. bila pripisana isključivo Hudiniju. Uprkos Lavkraftovim umetničkim slobodama, Hudini je bio veoma zadovoljan pričom i njih dvojica su sarađivali na nekoliko manjih projekata pre njegove smrti 1926. godine. Sugeriše se da je pripovetka imala rani uticaj na autora Roberta Bloha, kao i na anticipaciju kosmičke teme u Lavkraftovim kasnijim delima, uključujući „Ukletu kuću”.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Ispričana iz perspektive iluzioniste Harija Hudinija, priča je fikcionalizovani prikaz događaja za koji je tvrdio da je doživeo na odmoru u Egiptu u januaru 1910. godine. Uz vodiča po imenu Abdul Reis el Drogman, Hudini odlazi u obilazak Kaira i na kraju je primoran da prekine sukob između svog vodiča i beduinskog vođe po imenu Ali Ziz. Drogman angažuje Hudinija da mu pomogne u rešavanju borbe putem „starog običaja u Kairu”: boks meča na vrhu Keopsove piramide u Gizi. Međutim, Hudini ubrzo otkriva da je cela svađa bila samo varka osmišljena da ga noću namame u pustinju i kidnapuju. On je vezan, odveden na nepoznatu lokaciju i spušten u duboku jamu.
Nakon što je sanjao spektakularne užase, Hudini se budi na dnu jame i na kraju uspeva da se oslobodi užeta. Sumnjajući da se nalazi negde u hramu ispod Velike sfinge, putuje kroz mrak u pokušaju da pronađe izlaz, prateći ono što veruje da je promaja spolja. Umesto toga, otkriva da je zapravo krenuo dublje ispod zemlje, da bi na kraju pao niz stepenice i sleteo u veliku ceremonijalnu pećinu. Tamo svedoči vojsci polu-ljudskih, polu-životinjskih mumija koju predvodi drevni egipatski faraoni Kefren i Nitokris, i koji pozdravljaju petoglavu zver sa pipcima nalik na nilskog konja koja se pojavila iz rupe duboko u hodniku. Dok beži, shvata da je ovo stvorenje samo šapa mnogo većeg božanstva prema čijoj je slici uklesana sfinga. Hudini odbacuje događaje kao halucinaciju ili san izazvan naporom njegove otmice, uprkos sličnosti koju vidi između Kefrena i njegovog vodiča, Drogmana.
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Suočen sa finansijskim problemima, Dž. K. Heneberdžer, osnivač i vlasnik časopisa Weird Tales, želeo je da poveže popularnog Harija Hudinija sa časopisom kako bi povećao čitalačku publiku. Nakon uvođenja rubrike „Pitajte Hudinija”, kao i objavljivanja dve pripovetke koje je navodno napisao ovaj iluzionista, Heneberdžer je potražio Lavkrafta u februaru 1924. i naručio mu da napiše priču o navodno istinitom iskustvu koje je Hudini doživeo na odmoru u Egiptu. Lavkraftu je plaćeno 100 dolara da napiše priču,[1] što je u to vreme bila najveća suma koju je dobio kao avans. Ovo je bio glavni faktor koji ga je motivisao da prihvati posao[2] pošto je, nakon što je saslušao Hudinijevu priču i istražio njenu pozadinu, Lavkraft zaključio da je priča potpuna izmišljotina i zatražio dozvolu od Heneberdžera da iskoristi neke umetničke slobode. Nakon što je dobio odobrenje od urednika, započeo je provodeći dosta vremena istražujući okruženje u knjigama koje je izdao Muzej umetnosti Metropoliten, i često posećujući egipatske eksponate ovog muzeja.[1]
Lavkraft je završio priču u februaru 1924, ali je izgubio svoj originalni kucani tekst priče na železničkoj stanici u Providensu, kada je bio na putu za Njujork da bi se venčao. Bio je primoran da veći deo svog medenog meseca provede u Filadelfiji prekucavajući rukopis.[3] Originalni naslov dela, „Ispod piramida”, poznat je samo iz izgubljenog i pronađenog oglasa koji je postavio u The Providence Journal. Priča je štampana u izdanjima Weird Tales-a iz maja-juna-jula 1924. pod naslovom „Zarobljen sa faraonima” i bez Lavkraftovog imena u tekstu, jer je Heneberdžer mislio da će to zbuniti čitaoce, pošto je narativ ispričan u potpunosti iz Hudinijeve perspektive u prvom licu. Lavkraft će kasnije biti potpisan u urednikovoj belešci reprinta iz 1939. godine.[1]
Prijem i nasleđe[uredi | uredi izvor]
„Ispod piramida” je postala popularna priča i Hudini ju je dobro prihvatio. Iluzionista je bio toliko impresioniran da je do svoje smrti nastavio da nudi Lavkraftu poslove pisanja u njegovo ime. Među njima je bio i jedan članak koji je kritikovao astrologiju, kao i knjiga pod naslovom Kancer sujeverja, čiji je nacrt i neke uvodne stranice Lavkraft završio pre Hudinijeve smrti 1926. godine. Da bi se zahvalio autoru za njegov rad, Hudini je dao Lavkraftu potpisanu kopiju svoje knjige Mađioničar među duhovima.[4] Proučavalac Lavkrafta, S. T. Džoši, pohvalio je priču, nazvavši je „iznenađujuće efektnom i napetom, sa istinski iznenađujućim završetkom”.[1] Autor naučne fantastike, urednik i kritičar Lin Karter, u svom delu Lavkraft: Pogled iza Ktulu mitova iz 1972. godine, govori o ovoj priči kao o „jednoj od najboljih stvari koje je Lavkraft dotada napisao”.[5]
Ova pripovetka se navodi kao rani uticaj na Roberta Bloha, što je posebno vidljivo u njegovoj priči „Hram crnog faraona”. Iako sam Lavkraft predstavlja sfingu kao boga mrtvih, Bloh je proširio mitove i tvrdio da je sfinga u priči „Ispod piramida” zapravo Niarlatotep, spoljašnji bog i Lavkraftova kreacija.[6] Ideja o preokretu na kraju, gde je užasno otkriće pogoršano spoznajom da je to samo deo većeg užasa, ponovo je korišćena u „Ukletoj kući”, napisanoj kasnije te godine. U ovoj priči, protagonista kopa po podrumu istoimene nastambe samo da bi otkrio da je stvar za koju je verovao da je čudovište iz priče samo lakat zveri.[7]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Joshi, S. T.; Schultz, David E. (2001). An H.P. Lovecraft encyclopedia. Westport, Connecticut: Greenwood Publishing Group. str. 339. ISBN 0-313-31578-7.
- ^ Tyson, Donald (2010). The Dream World of H. P. Lovecraft: His Life, His Demons, His Universe. Woodbury, Minnesota: Llewellyn Worldwide. str. 311. ISBN 978-0-7387-2284-9.
- ^ Schweitzer, Darrell (2009). The Fantastic Horizon: Essays and Reviews. Rockville, Maryland: Wildside Press. str. 240. ISBN 978-1-4344-0320-9.
- ^ Harms, Daniel; John Wisdom Gonce (2003). The Necronomicon files: the truth behind Lovecraft's legend. Newburyport, Massachusetts: Weiser Books. str. 342. ISBN 1-57863-269-2.
- ^ Carter, Lin (1975). Lovecraft: A Look Behind the Cthulhu Mythos. Panther Books. str. 189. ISBN 0-586-04166-4.
- ^ Lovecraft, H. P.; R. M. Price (2006). The Nyarlathotep Cycle. Chaosium. str. 256. ISBN 1-56882-200-6.
- ^ Joshi, S. T. (1996). A Subtler Magick: The Writings and Philosophy of H. P. Lovecraft. Rockville, Maryland: Wildside Press. str. 316. ISBN 1-880448-61-0.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- A collection of public domain H. P. Lovecraft short fiction na sajtu Standard Ebooks
- Ispod piramida na sajtu Internet Speculative Fiction Database