Istorija turskog pisma

Istorija turskog pisma obuhvata 4 promene, odnosno 3 pisma koja su se koristila pre latiničnog koje je danas zvanično u upotrebi. Turski jezik kao maternji govori 220 miliona ljudi, a u geografskom smislu govori se na površini od 12 miliona km2. Smatra se jednim od najstarije pisanih jezika na svetu. Pripada altajskoj porodici jezika. Turski jezici danas obuhvataju preko 30 jezika koji se govore u istočnoj Evropi, srednjoj Aziji i Sibiru. Smatra se da su iz altajske grupe jezika nastali još i tunguski, mongolski, japanski i korejski.

Turska pisma

Kroz istoriju Turci su nastanili 3 kontinenta, podigli mnoge kulturne centre i koristili različita pisma i alfabete. Četiri pisma koja su najviše koristili su: goktursko (naziva se i Turske rune, od 7 do 8. veka), ujgursko u 9. veku, arapsko (primanjem islama u 10. veku) i latinica od 1928. godine.

Goktursko pismo

Turski jezik se pojavljuje na istorijskom planu kao državni jezik koji su osnovali Gok Turci početkom 6. veka. Međutim prvi primeri pisanog jezika gokturče datiraju od sredine 8. veka, to su natpisi pronađeni u oblastima Jeniseja, Orhona i Talasa. Gokturski se samim tim smatra i najstarijim turskim pismom. Drugi naziv za goktursko pismo je orhonsko pismo. Orhonsko pismo zbog sličnosti sa germanskim runama zove se i turke rune. Slova se sastoje od pravih crta i ne vezuju se. Pišu se zdesna nalevo ili odozgo nadole. Reči se razdvajaju sa dve tačke (:), ima 38 slova, 4 vokala i 34 konsonanta. Na početku reči u prvom slovu ne javljaju se vokali A i E.

Ujgursko pismo

Od 8. veka koristi se ujgursko pismo na kome je ostalo dosta zapisanih dokumenata. Ovo pismo vodi poreklo iz aramejskog, tj. jednog semitskog alfabeta. Ovaj alfabet nije bio pogodan za turski jezik, ipak vremenom je postao nacionalni alfabet u centralnoj Aziji. U 13. veku ovaj alfabet prihvtaju Mongoli i on se praktično raširio u svim zemljama od Mongolije do južne Rusije i Persije, tu se i zadržao do 18. veka, kada ga je zamenio tibetski alfabet. Ujgurski alfabet je imao 18 slova koja su se pisala zdesna nalevo i na tri različita načina u zavisnosti od toga da li se slova pišu na početku, u sredini ili na kraju.

Arapsko pismo

Od 9. do 10. veka Turci stupaju u dodir sa Arapima, primaju islam i njihovo pismo. Prva turska plemena koja su se islamizirala bila su Karahidi. Pored ujgurskog pisma počeli su da koriste i arapsko pismo, tako da se početkom 11. veka javlja nov pisani jezik - karahanijski. Arapsko konsonantsko pismo je imalo 28 konsonanata.

Latinično pismo

Goktursko, ujgursko i arapsko pismo spadaju u staroturski. Turci 1928. primaju latinicu. Turska ortografija se zasniva na fonematskom principu. Znak označava određenu fonemu, a ne fonetske varijante. Turski alfabet se sastoji iz 29 grafema (21 konsonanta i 8 vokala). Zasnovan je na mešavini nemačkog (umlautovano O i U za predstavljanje "pomućenih" verzija glasova O i U koje i turski jezik poznaje) i francuskog alfabeta (upotreba sedilje sa slovima C i S, doduše da bi se predstavili glasovi ekvivalentni srpskim "Č" i "Š", upotreba slova J za glas "Ž"), uz nekoliko sebi specifičnih rešenja (postojanje I sa i bez tačke, pri čemu I bez tačke predstavlja nezaokrugljen glas između glasa "U" i starosrpskog poluglasnika, dok I sa tačkom predstavlja normalan glas "I"; "rogato" G koje produžuje izgovor prethodnog samoglasnika, upotreba slova C za glas "Dž"). Danas, turski se govori u 34 zemlje van Republike Turske, a najviše Turaka osim u Turskoj ima u svim zemljama bivše Jugoslavije, Bugarskoj, Grčkoj, Rumuniji, na Kipru, u Iraku, Siriji, Rusiji, Gruziji, Kini, ali i u zemljama zapadne Evrope, posebno u Nemačkoj (oko 1,2 miliona).

Turski alfabet

Aa	Bb	Cc	Çç	Dd	Ee	Ff
Gg	Ğğ	Hh	Iı	İi	Jj	Kk
Ll	Mm	Nn	Oo	Öö	Pp	Rr
Ss	Şş	Tt	Uu	Üü	VV	YY
			Zz

Spoljašnje veze

• Blog „Prevodioci" - Poreklo turskog jezika
• Skripte FF - Uvod u turkologiju