Ishrana koza za proizvodnju mleka

Koze konzumiraju više suve materije obroka od ovaca, a naročito ovaca u laktaciji. Na kraju bremenitosti koza veoma je važno pratiti telesnu kondiciju, radi izbegavanja suvišne ugojenosti, opasnosti od pojave ketoze u toku rane faze laktacije. Prosečne potrebe u energiji za proizvodnju mleka iznose 5,1 MJ po litru. U toku rane faze laktacije često puta se ne mogu zadovoljiti potrebe u energiji iz hrane.^[1]

Potrebe u hranljivim materijama koza držanih na farmi
Prinos mleka (litara/dan)	Hranljiva materija	telesna masa, kg
Prinos mleka (litara/dan)	Hranljiva materija	50	60	70
0	Suva materija, kg	1,5	1,8	2,1
	Metabolička energija, MJ	8,0	9,2	10,3
	Svarljivi sirovi proteini, g	51	59	66
1	Suva materija, kg	1,7	2,0	2,3
	Metabolička energija, MJ	13,1	14,3	15,4
	Svarljivi sirovi proteini, g	106	114	121
2	Suva materija, kg	1,9	2,2	2,5
	Metabolička energija, MJ	18,2	19,4	20,5
	Svarljivi sirovi proteini, g	161	169	176
3	Suva materija, kg	2,1	2,4	2,7
	Metabolička energija, MJ	23,3	24,5	25,6
	Svarljivi sirovi proteini, g	216	224	231

Za potrebe koza na paši potrebe u metaboličkoj energiji se povećavaju za 25%.

U ishrani koza u laktaciji konzumiranje vode je od kritičnog značaja. Pored ostalog, za svaki litar proizvedenog mleka životinja mora da unese 1,4 litara vode, odnosno 4-7 litara na dan. U koza hranjenih sa koncentratima, u kojih je smanjeno konzumiranje vode, dolazi do razvoja urinarnih kamenova, stanja na koja su naročito osetljive koze Angora rase. Dodavanje 1% soli obroku, smanjuje opasnost od razvoja ovog stanja.

Koza je životinja koja brsti, a kada je neophodno i pase. U poređenju sa ovcama koze daju prednost samoniklim vrstama biljaka, što upućuje na zaključak da koza ima veliki značaj za brdska područja. Na drugoj strani postoje problemi sa internim parazitima, pošto se antihelmintici ne mogu koristiti za koze u laktaciji. Pored toga, prisutna je tendencija da koze proizvode pokvareno mleko ako se hrane aromatičnim materijama, što predstavlja dodatnu opasnost. ^[2]

Najčešće korišćeno hranivo za koze držane u objektima je seno, mada se može koristiti i silaža dobrog kvaliteta. Repini rezanci predstavljaju veoma dobro dopunsko hranivo, a naročito u toku rane laktacije, kada ukusnost stimuliše apetit, a njegova svarljiva vlakna pomažu održavanje sadržaja mlečne masti. U poređenju sa silažom seno ima manji sadržaj energije i znatno manje proteina. Prelaz na silažu, gde je to moguće, dovodi do uštede u koncentratima. U proizvodnji vlakana veoma je važno izbegavanje hranidbenog stresa, a naročito deficita u konzumiranoj energiji. Ishrana na nivou potreba za koze koje proizvode mleko, je adekvatna i za koze za proizvodnji kostreti.

Reference

^ Krajinović, Milan (2006). Ovčarstvo i kozarstvo. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. str. 185. ISBN 867520088-9.
^ Jovanović, Radomir; Dujić, Dragutin; Glamočić, Dragan (2001). Ishrana domaćih životinja. Novi Sad: Stilos-izdavaštvo. str. 597. ISBN 86-7473-029-9.

Literatura

Krajinović, Milan (2006). Ovčarstvo i kozarstvo. Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 867520088-9
Jovanović, Radomir; Dujić, Dragutin; Glamočić, Dragan (2001). Ishrana domaćih životinja. Stilos-izdavaštvo, Novi Sad. ISBN 86-7473-029-9

[1] Krajinović, Milan (2006). Ovčarstvo i kozarstvo. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. str. 185. ISBN 867520088-9.

[2] Jovanović, Radomir; Dujić, Dragutin; Glamočić, Dragan (2001). Ishrana domaćih životinja. Novi Sad: Stilos-izdavaštvo. str. 597. ISBN 86-7473-029-9.

[1]

[2]