Pređi na sadržaj

Iljušin Il-62

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-62

Iljušin Il-62 aviokompanije Aeroflot
Iljušin Il-62 aviokompanije Aeroflot

Opšti podaci
Namena putnički avion
Posada 3 do 5
Broj putnika 168 do 186
Poreklo  SSSR
Proizvođač Fabrika aviona No.22 iz Kazanja
Probni let 09.1963.
Uveden u upotrebu 15. 09. 1967.
Povučen iz upotrebe još leti
Status operativan
Prvi operater Aeroflot
Broj primeraka 292
Dimenzije
Dužina 53,12 m
Visina 12,35 m
Raspon krila 43,20 m
Površina krila 279,50 m²
Masa
Prazan 67.500 kg
Maksimalna 165.000 kg
Pogon
Motori mlazni motor
Broj motora 4
Fizičke osobine
Turbomlazni motor (Kuznjecov NK-8)/Solovjev D-30KU
Potisak TMM-a (95)/108
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 900 km/h
Ekonomska brzina 800 km/h
Dolet 10.300 km
Plafon leta 13.000 m
Brzina penjanja 318 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Iljušin Il-62 (NATO naziv Classic) je sovjetski četvoromotorni putnički avion sa mlaznim motorima smeštenim na repnom delu trupa, namenjen dugolinijskom avio saobraćaju. Prvi put je poleteo 1963, u redovan saobraćaj je uključen marta 1967. godine, a na međunarodnoj liniji Moskva - Montreal 15. septembra 1967. godine. U zavisnosti od konfiguracije mogao je da preveze od 168 do 186 putnika. Zamenio je svojim pojavljivanjem čuveni turboelisni Tu-114, a iz upotrebe su ga potisnuli novi širokotrupni avioni Il-86 i Il-96.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Motori sa desne strane aviona Iljušin Il-62
Avion Predsednika Rusije Iljušin Il-62M
Il-62 pri poletanju
Stajni trap Iljušina Il-62

Početkom 60.-tih godina dvadesetog veka Aeroflot je gubio konkurentsku trku sa zapadnim avio-kompanijama koje su već tad, za dugolinijski avio saobraćaj koristile putničke avione na mlazni pogon Daglas DC-8 i Boing 707, dok je on koristio avione na turboelisni pogon Il-18 i Tu-114. Zahtev Aeroflota je bio dugolinijski avion koji po svojim tehno ekonomskim karakteristikama: brzina leta, dolet, efikasnost prevoza, pouzdanost i udobnost putnika budu najmanje na nivou klase svojih konkurenata, a pored toga da obezbedi sigurnost leta u slučaju otkaza motora, i što je najvažnije preživljavanje aviona u slučaju ulaska u zonu snažnih atmosferskih turbulencija jer dotadašnji putnički avioni u ovim slučajevima su imali veoma tužan kraj.

Konstrukcionom birou Iljušina ovo je bio prvi projekt putničkog aviona na mlazni pogon. Do tada su imali iskustva sa projektima vojnih aviona na mlazni pogon a putničke avione su projektovali na klipno elisni pogon (Il-12, Il-14, Il-18 Aš73) i turbo elisni pogon (Il-18, Il-38).

U vreme pre nego što su početi radovi na projektu Il-62, objavljeni su rezultati istraživanja padova prvih britanskih putničkih aviona na mlazni pogon Komet otkriven je fenomen „koncentracije napona“ tako da je projektovanje i testiranje Il-62 trajalo dosta dugo. Projekt je otpočet 1961. godine, prototip je poleteo 1963, a onda su počela dugotrajna i temeljna testiranja tako da je avion uključen u redovan saobraćaj tek 1967. godine.

Karakteristike dizajna aviona Iljušin Il-62 su: jednokrilac sa nisko postavljenim strelastim krilom, četiri mlazna motora smeštena na krmenom delu aviona, trup aviona je eliptičnog oblika monokok konstrukcije, stajni trap je tricikl sa glavnim nogama ispod krila a jednom prednjom nosnom nogom. Kod Il-62 je primenjena veoma jednostavna konstrukcija stajnog trapa koja se tokom korišćenja pokazala kao dobra i pouzdana pa se time nametnula kao standard za stajne trapove mnogih putničkih aviona.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Konstrukcija aviona sa rasporedom četiri mlazna motora na krmenom (repnom) delu aviona omogućila je „čista krila“ sa visokom aerodinamičkom efikasnošću i efikasnom mehanizacijom što je obezbedilo najbolje karakteristike krila pri poletanju, sletanju i horizontalnom letu aviona. Ovo je ujedno obezbedilo niži nivo buke u kokpitu i kabini putnika, a time i povećan nivo komfora za putnike. Motori su koncentrisani i nalaze se blizu jedan drugome, što u slučaju otkaza jednog od njih neće značajnije uticati na opterećenje upravljanja avionom. Sa druge strane pozicioniranje motora na repnom delu trupa iziskuje ojačavanje dela trupa od krila do repa aviona što prouzrokuje povećanje težine, tako da ovakva konstrukcija aviona u principu ima veću težinu od aviona gde se motori pozicioniraju na krilima aviona. Veštim projektovanjem i temeljnim ispitivanjem konstrukcije postignuto je da je težina Il-62 veoma bliska sličnim avionima sa krilno pozicioniranim motorima. Ovo je proisteklo iz težnje projektanata da smanje težinu strukture gde god je to moguće a da se ne ugrozi pouzdanost i bezbednost aviona. Recimo, zamenom jednosmernog električnog sistema od 27 V, mnogo pouzdanijim sistemom naizmenične struje od 220 V, avion je olakšan za 600 kg.

Dupliranjem osnovnih i najvažnijih agregata koji su od značaja za sigurnost leta dobio se veoma pouzdan i siguran avion. Il-62 može da poleti sa otkazom jednog od četiri motora, da leti i sleti sa otkazom dva motora. Avion je opremljen navigacionom opremom i automatskim sistemom kontrole svih glavnih parametara leta što obezbeđuje visoku pouzdanost i sigurnost u radu kompletnog aviona i znatno olakšava rad posade aviona, a takođe omogućuje let aviona u svim meteorološkim uslovima, na svim geografskim širinama i tokom celog dana.

Kod aviona Il-62 prvi put se kod ruskih putničkih aviona koristi sistem obrnuti (reaktivni) potisak motora koji omogućava efikasnije kočenje aviona (motorom) što je veoma značajno kod sletanja na mokre i zaleđene piste. Korišćenjem kontra potiska znatno se smanjuje dužina piste potrebna za sletanje i omogućava avionu da vozi unazad (rikverc). Ovim sistemom su opremljena dva spoljna motora na Il-62.

Varijante aviona Il-62

[uredi | uredi izvor]
  • Il-62 - prva proizvodna verzija aviona sa motorima Kuznjecov NK-8, sa petočlanom posadom i 186 putničkih mesta,
  • Il-62M - verzija aviona sa motorima Solviev D-30KU, sa petočlanom posadom i 174 putničkih mesta,
  • Il-78MK - verzija aviona za srednje linije sa motorima Solviev D-30KU, sa petočlanom posadom i 195 putničkih mesta,

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Poštanska marka posvećena avionu Iljušina Il-62

Avion Iljušin Il-62 se proizvodio od 1963 do 1993. godine u fabrici aviona u Kazanju. Ukupno je za to vreme proizvedeno 292 aviona od čega 5 prototipova, 94 primerka Il-62 i 193 primerka aviona Il-62M.

Il-62 je dobio sertifikat da leti u skladu sa standardima za plovidbenost IKAO koji se odnosi na civilno vazduhoplovstvo. U toku 1977. godine ovaj avion je oborio 5 svetskih rekorda za let, brzinu i dolet.

Korišćenje u svetu

[uredi | uredi izvor]

U preko 30 zemalja je korišćen od 1967. godine do danas. Među kompanijama koje su koristile ovaj avion bile su: Aeroflot, ČSA, LOT, Interflug, Er Egipt, kao i Japan Erlajn, Er Frans, i KLM. Prve letove na domaćim linijama, Il-62 je obavio na Aeroflotovim linijama Moskva-Novosibirsk i Moskva-Habarovsk dana 10. marta 1967. godine. Na međunarodnim linijama prvi let je obavljen na liniji Moskva-Montreal 15. septembra 1967. godine. Poboljšana verzija ovog aviona Il-62M sa štedljivijim i tišim motorima Solovljev D-30KU se pojavila 1971. godine u Parizu. Sa ovim avionom je 1975. godine, obavljen let od Moskve do Sijetla preko severnog pola. Iljušin Il-62 je bio avion namenski projektovan kao putnički avion. Međutim njegovi kvaliteti su opredelili Gambiju, Istočnu Nemačku, Mozambik, Severnu Koreju, Rusiju i Sudan da ovaj avion koriste i za vojne potrebe.

Potvrda kvaliteta ovog aviona je i to što je ovaj avion izabran za službeni avion predsednika Sovjetskog Saveza a kasnije i Rusije.

Zemlje koje koriste ili su koristile ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Arseniev E.V, Berne L.P i dr. Istoriя konstrukciй Samoletov v SSSR 1951-1965 gg. Moskva: Mašinostrenie. 2002. ISBN 5-217-02918-8.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir (2007). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva 2007. godine (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISSN 1820-9122. 
  • Arsenov, E.V.; Berne, L.P; Berne, D.A.; et al. (2002). Istoriя Konstrukciй Samoletov v SSSR 1951 - 1965. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 5-217-02918-8. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy i Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Iljušin Il-62 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-62&oldid=28309288”