Pređi na sadržaj

Iljušin Il-96

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-96

Iljušin Il-96
Iljušin Il-96

Opšti podaci
Namena širokotrupni putnički avion
Posada 2-3
Broj putnika 300
Poreklo  Rusija
Proizvođač Iljušin
Probni let 28. septembar 1988.
Uveden u upotrebu 29. decembar 1992.
za Aeroflot
Prvi operater Aeroflot
Broj primeraka 30[1]
Dimenzije
Dužina 55,30 m
Visina 17,50 m
Raspon krila 60,10 m
Površina krila 391,6 m²
Masa
Prazan 117 000 kg
Maksimalna 216 000 kg
Pogon
Broj motora 4 motora
Fizičke osobine
Turbomlazni motor Solovьev PS-90A
Performanse
Ekonomska brzina 900 km/h
Dolet 7500 km
Plafon leta 12000 m
 Portal Vazduhoplovstvo

Iljušin Il–96 (rus. Ильюшин Ил–96) je širokotrupni putnički avion. Razvijen je na osnovu Il–86 ali za razliku od njega ima nove motore, nova krila i moderniju tehnologiju. Razvijene su tri varijante Il–96–300, Il–96–400 i Il–96M/T.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]

U prvoj polovini 1970-ih godina, dakle u vreme stvaranja prvog sovjetskog širokotrupnog aviona za srednje linijski avio saobraćaj Iljušina Il-86 u Avio kompleksu Iljušin se pristupilo pretprojektovanju širokotrupnog aviona za dugolinijski avio saobraćaj. Potreba da se napravi takav avion je određena stalnim porastom broja putnika na dugim linijama kako u Sovjetskom Savezu tako i širom sveta. Ovi avioni velikog kapaciteta su smanjili broj letova između gradova što je prouzrokovalo racionalizaciju kako u korišćenju avio-parka tako i aerodroma. Naime, smanjuje se vreme čekanja na poletanje i sletanje aviona, lakše pronalaženje mesta za avion na pisti, pristanišnoj zgradi ili vazdušnom prostoru, što znači da su i ekološki povoljniji.

Logično je bilo da kad se u jednom birou projektuju dva širokotrupna aviona oni budu veoma slični jer se na taj način vrši racionalizacija kako procesa projektovanja aviona tako i kasnije pri proizvodnji jer se korišćenjem modularnog principa gradnje mogu postići veća serijnost a time i znatno smanjiti troškovi proizvodnje. To se desilo i u ovom slučaju kod aviona Il-86 i Il-96. Za razliku od srednje linijskog aviona dugolinijski avion se razlikuje uglavnom u povećanju rezervoara za gorivo i povećanju konfora za putnike. S obzirom da je projektovanje i proizvodnja ovih aviona bila vremenski pomerena (avion Il-96 je kasnio za Il-86) a razvoj aero-nautike enormno napredovao, noviteti su ugrađivani u Il-96 tako da je on bio mnogo ekonomičniji i moderniji avion od svog prethodnika (Il-86). Mnogi stručnjaci tvrde, iako se koriste delovi aviona Il-86, da je to potpuno novi projekt aviona (paralela Boing 707 i Boing 727).

Poređenje Il- 86 i Il- 96

Projektni zadatak za avion koji je kasnije dobio oznaku Iljušin Il-96 izgledao je ovako: Avion treba da koristi poletno sletne staze najveće dužine 3.200 m, treba da ima brzinu krstarenja od 850 do 900 km/h, i dolet 9.000 do 11.000 km sa 15 do 30 t komercijalnog tereta, da ima 300 putničkih mesta.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Il-96 je nisko/srednje krilni avion, opremljen sa četiri turbomlazna motora Solovьev PS-90A koji su pričvršćeni na gondolama ispod strelastih krila. Krilo je potpuno nove konstrukcije u odnosu na Il-86, sa super kritičnim napadnim uglovima, a na krajevima krila nalaze se vinglete. Avion ima kružni presek trupa prečnika 6,08 m pod pritiskom, ima devet sedišta u jednom redu i dva uzdužna prolaza duž kabine dovoljno široki da se mogu mimoići putnik i stjuardesa sa kolicima. Putnički prostor u avionu, koji može da primi najviše 300 putnika (konfiguracija sa jednom klasom), 263 putnika (konfiguracija sa dve klase) i 237 putnika (konfiguracija sa tri klase), kraći je u odnosu na svog prethodnika za 4,5m. Unutrašnjost aviona je po horizontali podeljena palubom na gornjoj palubi se nalazi putnički prostor, a na donjoj je prostor za smeštaj putničkog prtljaga i kargo prostor. Kod verzija aviona sa većim brojem mesta (Il-96-400 i Il-96-550) putnici su smešteni na obe palube.

Stajni trap ima četiri noge, prednja nosna noga ima dva točka a druge tri, osnovne noge stajnog trapa imaju po četiri točka. Dve osnovne noge stajnog trapa se nalaze ispod krila a centralna (središnja) noga ispod trupa aviona. Četrnaest nisko pritisnih guma omogućuje bezbedno sletanje aviona Il-96 i na piste lošijeg kvaliteta.

Avion Il-96 je opremljen modernom ruskom avionikom koja ne zaostaje za najmodernijim rešenjima zapadnih proizvođača, ima šest kolor LCD multifunkcionalna displeja, daljinski elektronski sistem upravljanja, inercijalni navigacioni sistem, sistem za izbegavanje sudara u vazduhu, opremu za satelitsku navigaciju, komunikacioni VHF sistem sa opsegom frekvenci od 8,33 do 25 kHz, ima opremu za let u RVSM uslovima. Sva ova oprema omogućava da se avion može koristiti u Evropi i Severnoj americi koje imaju najstrože uslove za vazdušnu plovidbu.

Varijante

[uredi | uredi izvor]
Avion Predsednika Rusije Iljušin Il–96–300 PU
Il–96 u bojama kompanije Aeroflot
  • Il–96–300 je prvi put poleteo 28. septembra 1988, a u redovan saobraćaj je ušao 1993. godine. Prvi korisnik je bila ruska avio-kompanija Aeroflot. Za razliku od Il-86, iz kojeg je razvijen, ima za oko 5 m kraći trup i nove Aviodvigatelj PS-90A motore, koji troše znatno manje goriva — 7,5 t/h, što mu omogućava dolet od 13.000 km. Avion može da primi 300 putnika. Dva aviona ovog tipa se koriste kao zvanični avioni Predsednika Ruske Federacije, a jedan predsednika Kube.
  • Il–96M je varijanta sa 10 metara dužim trupom i američkim Pratt & Whitney PW2337 motorima i avionikom. Avion prima 420 putnika i ima dolet od 10.400 km. Prvi prototip je poleteo 6. aprila 1993. Proizvedeno je samo 2 prototipa pre nego što je rad na projektu prekinut zbog prestanka finansijskih sredstava.
  • Il–96T je transportna varijanta aviona Il–96M koja za pogon koristi četiri motora Aviadvigatel PS90-A1
  • Il–96–400 za razliku od varijante Il–96M koristi četiri motora Aviadvigatel PS90-A1. Može da primi do 435 putnika (konfiguracija sa jednom klasom), 386 putnika (konfiguracija sa dve klase)i 315 putnika (konfiguracija sa tri klase),.
  • Il–96–550 za razliku od varijante Il–96-300 koristi četiri motora sa potiskom 180/220 kN. U dvopalubnom trupu mogao je da primi 550 putnika, 190 na gornjoj a 360 putnika na donjoj palubi.

Specifikacije

[uredi | uredi izvor]
Unutrašnjost putničke kabine Il–96
Kargo verzija aviona Il–96
Karakteristika Il–96–300 Il–96M/T Il–96–400M/T
Prvi let 28. septembra 1988. 6. aprila 1993. —
Prvi komercijalni let 1993. — —
Razmah krila 60,1 m 60,1 m 60,1 m
Dužina 55 m 64 m 64 m
Visina 17,55 m 15,72 m 15,72 m
Površina krila 391,6 m² 391,6 m² 391,6 m²
Težina praznog aviona 40.000 kg 58.000 kg 58.000 kg
Maksimalna težina 216.000 kg 270.000 kg 265.000 kg
Kapacitet (1 klasa) 300 435 435
Posada 2 2 2
Ekonomska brzina 900 km/h 870 km/h 870 km/h
Maksimalna brzina 910 km/h 900 km/h 900 km/h
Plafon leta 13.100 m 13.100 m 13.100 m
Dolet 7.500 km 12.800 km 10.000 km
Motori 4 × PS-90A 4 × Prat end Vitni PW 2337 4 × PS-90A-1
Potisak 4 × 160 kN 4 × 170 kN 4 × 174 kN

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Motor PS-90A na avionu Iljušin Il–96

Rad na projektu je otpočeo 1985. godine, prvi probni let je obavljen 28. septembra 1988, sertifikat za civilnu plovidbu je dobio 29. decembra 1992. godine, a u redovni avio saobraćaj je uključen jula 1993. godine. do sada je proizvedeno ukupno 24 letelice. Operativno se koristi na redovnim linijama Aeroflota i Kubane, čarter kompanije ga koriste za prevoz ruskih turista na godišnji odmor i tu je potpuno zameni svog prethodnika Il-86, takođe se operativno koristi kargo verzija ovog aviona. Predsednici republika Rusije i Kube koriste ove avione kao predsedničke.

Kakva će biti dalja sudbina ovog aviona sada se tačno ne zna, Ministar industrije i trgovine Rusije Viktor Kristenko je 11. avgusta 2009. godine izjavio da će se obustaviti proizvodnja širokotrupnih putničkih aviona i da će se ubuduće proizvoditi samo transportna verzija ovog aviona Il-96-400, a da će se fabrika aviona u Voronježu (koja posluje sada u sastavu UAK) usredsrediti na proizvodnju regionalnih aviona kakvi su An-148 i Il-114.

Zemlje koje koriste ovaj avion

[uredi | uredi izvor]

Galerija

[uredi | uredi izvor]
  • Avion Iljušin Il–96-300 na aerodromu
    Avion Iljušin Il–96-300 na aerodromu
  • Avion Iljušin Il–96T
    Avion Iljušin Il–96T
  • Avion Iljušin Il–96-400T na izložbi MAKS-2009.
    Avion Iljušin Il–96-400T na izložbi MAKS-2009.
  • Kokpit aviona Iljušin Il-96
    Kokpit aviona Iljušin Il-96
  • Kontrola stajnog trapa aviona Iljušin Il-96
    Kontrola stajnog trapa aviona Iljušin Il-96

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „✈ russianplanes.net ✈ naša aviaciя Il-96”. Arhivirano iz originala 11. 12. 2015. g. Pristupljeno 6. 1. 2017. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Janić, Čedomir (2007). Godišnjak srpskog vazduhoplovstva 2007. godine (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISSN 1820-9122. 
  • Jovanović, Vladimir (februar 2001). „Rusko džambo-džet”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 25: 29—31. ISSN 1450-6068.  |chapter= ignorisan (pomoć)
  • Gordon, Yefim (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Komissarov, Dimitriy.; i Sergey;. London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875—1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Kramer, Andrew E. (2006). Russian Aircraft Industry Seeks Revival Through Merger (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: The New York Times. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Iljušin Il-96 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-96&oldid=27549578”