Кавкаска заробљеница, или Шурикове нове авантуре
Kavkaska zarobljenica, ili Šurikove nove avanture | |
---|---|
Izvorni naslov | Kavkazskaя plennica, ili Novыe priklюčeniя Šurika |
Žanr | filmska komedija |
Režija | Leonid Gaйdaй |
Scenario | Jakov Kostюkovski, Moris Slobodska, Leonid Gaйdaй |
Muzika | Aleksandar Zacepin |
Direktor fotografije | Konstantin Brovin |
Producentska kuća | Мосфильм |
Godina | 1967. |
Trajanje | 82 minuta |
Zemlja | SSSR |
Jezik | ruski |
IMDb veza |
Kavkaska zarobljenica, ili Šurikove nove avanture (rus. Кавказская пленница, или Новые приключения Шурика) je sovjetski film snimljen 1967. godine.
Sinopsis
[uredi | uredi izvor]Šurik odlazi u etnografsku ekspediciju na Kavkaz. Šurik se zaljubljuje u Ninu, koja posećuje svog ujaka Jabraila. Međutim, Jabrail organizuje njenu otmicu. Cilj je da se Nina uda za drugara Saahova. Jabrail primorava Šurika da učestvuje u otmici, rekavši da je to lokalna tradicija.
Uloge
[uredi | uredi izvor]Glumac | Uloga |
---|---|
Aleksandar Demjanenko | Šurik, folklorista |
Natalija Varlej | Nina, studentka |
Vladimir Etuš | Saahov, zavednik raйkomhoza |
Frunzik Mkrtčjan | Jabrail, šofer Saahova, Ninin ujak |
Jurij Nikulin | Balbes |
Georgij Vicin | Kukavica |
Evgeniй Morgunov | Bivši |
Produkcija
[uredi | uredi izvor]Snimanje je odvijalo 1966.godine u paviljonima Mosfilma, kao i u Krimu na bazi Jaltinske kinostudije, na Kavkazu u području crvene Poljane i u Abhaziji u dolini jezera Rica. Na ekrane kinoteatra SSSR «Kavkaska zarobljenica» je izašla 3.aprila 1967. godine.[1][2][3]
Relevantnost
[uredi | uredi izvor]Film i dalje zadržava svoju popularnost. Prema mišljenju glavnog urednika časopisa «Umetnost kino» Danila Dondureja, tajna dugogodišnjeg uspeha "kavkaske zarobljenice" i drugih gaйdajevih lenti leži u "moćnom pozitivnom nalogu" koji je ugrađen u njih. Režiser Vladimir Naumov je tvrdio da gledaoce novih generacija privlači veština Leonida Gaйdaja da ironično priča o ozbiljnim stvarima.[4]
Kavkaska zarobljenica je popolnila leksikon velikim brojem krilatih izraza.[5] Spomenici predstavnicima komedijske trojice (Kukavica, Balbes i Bivši) postoje u različitim gradovima (na primer, u Irkutsku).[6]
Takođe pogledajte
[uredi | uredi izvor]Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]- Kavkazskaя plennica, ili Novыe priklюčeniя Šurika (komediя, rež. Leonid Gaйdaй, 1966 g.) na sajtu YouTube
- Kavkaska zarobljenica, ili Šurikove nove avanture na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- ^ „«Kavkazskaя plennica. Roždenie legendы». Dokumentalьnый filьm”. Pervый kanal. 2017-03-25. Arhivirano iz originala 2018-01-04. g.
- ^ „«Kavkazskaя plennica» - Namedni-1967”. Arhivirano iz originala 2023-12-01. g.
- ^ „Rassekrečennыe materialы: «Kavkazskaя plennica»”. «Filьm Pro». 2016-04-04. Arhivirano iz originala 2019-04-08. g.
- ^ „«Kavkazskuю plennicu» spas Brežnev”. RIA Novosti. 2012-01-04. Arhivirano iz originala 2012-06-03. g.
- ^ „23 krыlatыe frazы iz komediй Leonida Gaйdaя”. Rossiйskaя gazeta. 2013-11-19.
- ^ Pamяtnik Trusu, Balbesu, Bыvalomu i Leonidu Gaйdaю otkrыlsя v Irkutske