Kazimir II od Ćešina

Kazimir II od Ćešina
Datum rođenja	1448
Datum smrti	13. decembar 1528.(1528-12-13) (79/80 god.)

Kazimir II od Ćešina (polj. Kazimierz, češ. Kazimír; 1449 — 13. decembar 1528) bio je vojvoda Ćešina od 1477. godine, vladar od Kozle tokom 1479—1509. godine, od 1493. godine, vladar nad Volovom, nad Pščinom tokom 1498—1517. godine, od 1506. godine, nad Gloogovom, vojvoda od Opave od 1506. godine, do kraja života. Takođe je bio Landeshauptman general Šleske tokom 1497—1504. godine i 1507—1517. godine, od 1517. do svoje smrti, Landeshauptman (starosta generalni) nad Gornjom Šleskom.

Bio je jedini sin Boleslava II, vojvode od Ćešina, i njegove žene Ane, ćerke Ivana Vladimiroviča, princ Belski.

Život

Posle rane smrti njegovog oca 1452. godine, Kazimira II je odgajao njegov ujak Pšemislav II, koji mu je 1460. godine, dao grad Belski i okolna sela.

Prva politička intervencija vojvode Kazimira II bila je 1471. godine, kada je podržao kralja Vladislava II Jagelona tokom njegovih sukoba sa češkim plemstvom. Četiri godine kasnije (1475. godine), vojvoda Kazimir II je prisustvovao venčanju poljske princeze Hedvige (ćerke kralja Kazimira IV Jagelona) sa vojvodom Georgom od Bavarske-Landšuta. Kada je vojvoda Pšemislav II umro 1477. godine, vojvoda Kazimir II je imao dovoljno političkog iskustva i mogao je da preuzme kontrolu nad celim vojvodstvom Ćešin bez ijednog savladara, jer su svi njegovi ujaci umrli bez muških potomaka.

Međutim, vojvoda Kazimir II Pjast nije mogao da preuzme vlast nad drugom polovinom Glogova, tada pod vlašću Margarete Celjske, udovice njegovog strica Vladislava kao njen miraz. Formalno je to mogao učiniti, međutim, jer je faktička vlast bila u rukama kralja Matije Korvina. Uprkos tvrdnjama Jana II Ludog, vojvode od Žaganja (kojeg je podržavao kralj Matija Hunjadi od Mađarske i Češke), vojvoda Kazimir II je postigao politički cilj kada ga je gradsko veće postavilo za vladara Glogova kao čuvara Margarete. Međutim, ovaj uspeh je bio kratkog daha: 8. oktobra 1478. godine, vojska vojvode Kazimira II je poražena u Krosnom Odžanskom od strane trupa vojvode Jana II.

Uprkos porazu, vojvoda Kazimir II Pjast je nastavio da pretenduje i započeo je pregovore sa kraljem Matijom. Ugovorom potpisanim 10. oktobra 1479. godine, vojvoda od Ćešina odrekao se svojih potraživanja u iznosu od 2.000 florina. Pored toga, vojvoda Kazimir II je bio primoran da se pokloni kralju 12. avgusta te godine u Olomoucu.

Uprkos formalnom odustajanju od svojih pretenzija u Donjoj Šleziji, vojvoda Kazimir II nije promenio svoje ambicije, pa je 1480. godine, dobio Pščinu nakon braka sa Johanom, ćerkom Viktorina Podjebradija, vojvode od Opave (iako je u praksi mogao da preuzme formalni posed ove zemlje tek 1498. godine), koji je tobože trebalo da mu bude od velike pomoći u njegovim planovima da povratio Glogov, tada pod vlašću vojvode Jana II. Još jedan poraz, ovoga puta u bici kod Gore, primorao je vojvodu Kazimira II da prihvati definitivan gubitak sporne teritorije 7. juna 1481. godine.

U narednim godinama, vojvoda Kazimir II Pjast se približio češkom kralju Vladislavu II Jagelonu. Kao rezultat toga, nakon smrti kralja Matije Korvina 1490. godine, imenovan je za generala Šleske. On je obavljao dužnost vojvode od Ćešina od 1477. do 1504. godine, kada je kralj odlučio da ga zameni svojim bratom Sigismundom Jagelonom. Međutim, kada je Žigmund 1506. godine, nasledio poljsku krunu, posle smrti njegovog brata kralja Aleksandra Jagelona, dostojanstvo je vraćeno vojvodi Kazimiru II. Ovog puta je tu funkciju obavljao do svoje smrti. Novi poljski kralj je vojvodi Kazimiru II dao vojvodstvo Glogov, ali samo za njegovog života. Ubrzo nakon toga, po pravu svoje žene, dobio je vojvodstvo Opava, koje je povećalo svoje posjede zajedno sa polovinom Šćinava (Volov), koju je kupio 1493. godine.

U unutrašnjoj politici, vojvoda Kazimir II Pjast je pokazao čvrste stavove u borbi protiv razbojništva u vojvodstvu. Međutim, njegova vladavina kao generala nije imala veliku podršku u Šleziji, posebno kod Crkve, čije je protivljenje bilo jasno izraženo 1501. godine, kada je kaptol odbio kandidaturu najstarijeg sina vojvode Kazimira II, Fridriha za novog biskupa Vroclava.

Značajna stvar u Šleziji bio je spor između vojvoda od Opolja, Nikolaja II i Jana II. Da bi se sukob prekinuo, 1497. godine je upriličen sastanak u Nisi, gde su bili prisutni vojvoda Kazimir II Pjast, njegov tast vojvoda Viktor Podjebrad, vojvoda Nikola II i biskup vroclavski Jan IV Rot. Tokom sastanka, 26. juna, dogodila se tragedija: vojvoda Nikolaj II je pokušao da izbode i vojvodu od Ćešina i biskupa Rota. Uprkos protestima plemića i rođaka, vojvoda Kazimir II je izrekao smrtnu kaznu vojvodi Nikoli II, koji je posečen na Niskoj pijaci 27. aprila 1497. godine, Vojvoda Jan II, nakon što je čuo vest o pogubljenju svog brata, počeo da priprema brutalni pohod odmazde, protiv Ćešina. Međutim, diplomatske akcije kralja Vladislava II Jagelona sprečile su rat između dvojice vojvoda, sa katastrofalnim posledicama po Šlesku.

Politički značaj vojvode od Ćešina dostigao je svoj vrhunac 1512. godine, kada se kralj Sigismund I Stari oženio sa sestričinom vojvode Kazimira II Pjasta, Barbarom Zapoljom (ćerkom njegove rođake Hedvige). Odlični odnosi sa Poljskom pružili su vojvodi Kazimiru II mogućnost kupovine nekoliko zgrada u Krakovu i okolini. Takođe, kraljeva zaštita je omogućila vojvodi Kazimiru II da upravlja žalbama 1514. godine, šleskih gradova, koji su ga optuživali za nesposobnost.

Dana 6. januara 1515. godine, vojvoda Kazimir II je dobio od češkog kralja Vladislava II Jagelona diplomu kojom je potvrđena njegova vladavina nad vojvodstvom Opava, ali samo za njegovog života.

Godine 1517, tokom prelaznih finansijskih teškoća, vojvoda Kazimir II je odlučio da proda grad Pščinu ugarskom magnatu Aleksisu Turzu za 40.000 guldena.

Oko 1510. godine, vojvoda Kazimir II Pjast je bio umešan u političke intrige oko nasledstva bezdetnog vojvode od Opolja, Jana II Dobrog, iako je godinama ranije naredio pogubljenje njegovog brata vojvode Nikolaja II. Isprva se činilo da je vojvoda od Ćešina pretpostavljeni naslednik, posebno kada je 1517. godine, uspeo da dobije od vojvode Fridriha II od Legnice (još jedan od kandidata za nasledstvo Opolja) dokument kojim se potvrđuje pravo nasleđa nad imovinom njegovog opoljskog rođaka. Vojvoda Kazimir II je umro pre vojvode Jana II, koji je odlučio da svoje posede prepusti Georgu Hoencolernu, vojvodi od Krnova (iako je možda vojvoda Kazimir II pre svoje smrti preneo sva svoja prava na vojvodu Georga: to se možda dogodilo 1518. godine, posle venčanja Vaclava II , drugi sin i naslednik vojvode Kazimira II, sa Georgovom sestrom, Anom).

Godine 1527. vojvoda Kazimir II Pjast, kao predstavnik češkog kralja, odlazi u Ugarsku, gde je bio posrednik između svog sestrića Jovana Zapolje i kralja Ferdinanda I Habzburškog. Međutim, njegovi napori su bili neuspešni.

Vojvoda Kazimir II Pjast nije bio samo vešt političar, već i veoma dobar vladar. Tokom njegove vladavine, Ćešin je bio ekonomski stabilizovan. Zahvaljujući privilegijama koje je dao, došlo je do daljeg razvoja gradova, nakon što im je dao mnoge privilegije. Posebno mu je stalo do glavnog grada Ćešina, a nakon velikog požara u kasnom 15. veku osnovao je gradski trg koji traje do danas. Godine 1496. vojvoda Kazimir II je uspostavio sadašnju pijacu i sagradio novu gradsku većnicu. Do 1527. godine vrednost vojvodstva Ćešin procenjena je na 670.000 florina, ali bez prekoračenja prihoda susednog vojvodstva Opolja. Plata vojvode Kazimira II kao generalnog starešine (1.200 guldena godišnje) i prihodi iz gradova u blizini Krakova omogućili su mu da kupi gradove Mistek i Fridlant od biskupa Olomouca 1527. godine.

Vojvoda Kazimir II Pjast je umro 13. decembra 1528. godine. Ne zna se gde je sahranjen, ali se pretpostavlja da je sahranjen u jednoj od crkava u Ćešinu ili Opavi.

Brak i deca

Do 15. februara 1480. godine, vojvoda Kazimir II Pjast se oženio sa Johanom Podjebrad (oko 1463 — 24. jul 1496), ćerkom vojvode Viktora Podjebrada, vojvode od Opave. Imali su dva sina:

1. Fridrih (1480/1483 — jun 1507).
2. Vaclav II (1488/1496 — 17. novembar 1524).

Iako je Fridrih bio najstariji sin, on je bio predodređen za Crkvu i umro je 1507. godine. Drugi sin, Vaclav II, koji se smatrao očevim naslednikom, takođe je umro pre svog oca, 1524. godine. Zbog toga je posle njegove smrti vojvodu Kazimira II nasledio njegov unuk Vaclav III Adam, jedini preživeli sin Vaclava II.

Literatura

• Panic, Idzi (2002). Poczet Piastów i Piastówien cieszyńskich. Cieszyn: Urząd Miejski. ISBN 83-917095-4-X. .
• Marek, Miroslav. "Complete Genealogy of the House of Piast". Genealogy.EU.[self-published source][better source needed]
• Genealogical database by Herbert Stoyan[permanent dead link]
• KAZIMIERZ II CIESZYŃSKI

Dodatna literatura

• David Pindur: Książę czasów przełomu. Kazimierz II cieszyński (1450-1528) i jego władztwo. Wrocław: Atut, 2010.