Kantonski jezik

Kantonski
Kantonski
廣州話 / 广州话 Gwóngjàu wá
Govori se u	Južna Kina
Region	delta Biserne reke (centralni Guangdong; Hongkong, Makao); Ujedinjeno Kraljevstvo; Vankuver; Toronto; San Francisko
Jezička porodica	sino-tibetanski sintički kineski Jue Juehaj Kantonski; ; ; ; ;
Zvanični status
Službeni jezik u	De fakto službeni govorni jezik u Hongkongu i Makaou. Priznat regijalni jezik u Surinamu.
Jezički kodovi
ISO 639-1	zh
ISO 639-2	chi (B) ; zho (T)
ISO 639-3	yue
	Kantonski jezik u južnoj Kini
Guang-fu (Guanžou, Hong Kong, Makao) Gou-lou Siji Gao-jang Vu-hua	Jong-sun Kin-lian Severni ping Južni ping

Kantonski jezik je kineski jezik ili dijalekt koji se govori u provincijama Guangdong i Guangsi, kao i na Hongkongu i Makau. Takođe veliki broj Kineza u dijaspori govori upravo ovim kineskim dijalektom, jer su to pretežno doseljenici iz ovih mesta. Razlike između kineskih dijalekata su relativno velike tako da se može govoriti i o posebnim jezicima. Pisani jezik je za sve dijalekte isti, a baziran je na mandarinskom govornom standardu ili putonghua.^[2]^[3]

Kantonski jezik je zapravo naziv samo za one međusobno potpuno razumljive dijalekte koji se govore širom provincija Guangdong i Guangsi. Seijap dijalekti, od kojih je tajšanski najrasprostranjeniji (a nekad je i među kineskom dijasporom bio najbrojniji) međusobno su jako teško razumljivi sa kantonskim, iako sa njim čine genetsko jedinstvo i dijalekatski kontinuum. Kantonski i seijapski se zajedno klasifikuju kao grupa Jue unutar kineske porodice jezika. Što se tiče Ping dijalekta, kojeg kantonski i seijapski govornici ne razumeju, on je nesumnjivo potekao iz iste osnove iz kojeg su nastali i Jue dijalekti, ali se od njih razlikuje čitavim nizom osobenosti da bi se mogao smatrati posebnom dijalekatskom grupom, a inače njegovi govornici poreklom većinom nisu Han Kinezi, već sinizirani pripadnici naroda Džuang.

Osobine kantonskog jezika

Za kantonski jezik je karakteristično to da ima najmanji broj glasova od svih ostalih kineskih dijalekata, ali zato ima najveću kombinaciju slogova i čak 6 tonova, a prema nekim klasifikatorima i 9.

U Guangdongu i Guansiju kantonski jezik je u krizi zbog nasilnog uvođenja mandarinskog dijalekta u južnu Kinu. Samim tim, kantonski jezik u ove dve provincije postoji samo kao govorni jezik, dok se već u pisanom obliku koristi samo mandarinski standard.

Međutim, na Hongkongu, gde postoji određena autonomija, koristi se ponegde i kantonski kolokvijalni nestandardni pisani jezik, koji je u upotrebu uveo i neke karaktere kojih nema u standardnom kineskom jeziku. Ipak, takvim načinom pisanja se koristi svega 5% medija na Hongkongu, možda i još manje. Uglavnom, kantonski je samo govorni jezik. U svim školama na Hongkongu, Makau, kao i u provincijama Guangdong i Guangši, učenici uče da pišu mandarinskim standardom, naravno sa kantonskim izgovorom kineskih slova. Tako se stvara jedan neprirodan jezik koji se često koristi u muzičkoj industriji i u državnim institucijama, dakle, mandarinski vokabular i gramatika sa kantonskim izgovorom. Doduše, poneki muzičari poput Sama Huja koriste u svojim pesmama i kolokvijalnu kantonsku gramatiku i vokabular. Kantonski jezik se razlikuje od mandarinskog po nekoliko karakteristika, a najveća je potpuna nerazumljivost, čak veća nego između srpskog i ruskog jezika ili engleskog i nemačkog.

Osobenosti kantonske fonologije

Postoji više tipova latinične transkripcije kantonskog jezika, a mi ćemo se ovdje slušiti Jutping metodom, koja je najrasprostranjenija.

Kantonski jezik poseduje sledeće glasove:

Samoglasnici - a, aa, e, eo, i, o, oe, u, yu

Suglasnici - b, c, d, f, g, h, j, k, l, m, n, ng, p, s, t, w, z

Objasnićemo izgovor samo onih glasova kojih nema u srpskom jeziku ili koji se drugačije izgovaraju.

AA se čita kao dugo A.
OE i EO su oznake za jedan isti glas, koji se različito transkribuje, zavisno od okruženja. Izgovara se kao englesko šva (ili kao glas koji se kod nas čuje prilikom izgovaranja bilo kojeg suglasnika pojedinačno), samo što je donja vilica malo više isturena napred.
YU se čita kao francusko Ü, tj. podesimo usta za izgovor slova U, a izgovorimo I.
H se ne čita tako tvrdo kao srpsko H, već više grleno, kao u mnogim gradskim dijalektima srpskog jezika u Bosni.
U kantonskom jeziku ne postoji opozicija bezvučni konsonant-zvučni konsonant, nego aspirovani konsonant-neaspirovani konsonant. Pri tome su T,K,P aspirovani, dok su njihovi parnjaci D,G,B neaspirovani. Aspirovani konsonanti su bezvučni i izgovoraju se isto kao u srpskom jeziku, ali je razlika to što se nakon njihovog izgovora, izgovara istovremeno i H (njegov izgovor je objašnjen gore). Neaspirovani konsonanti se mogu čitati i kao zvučni i kao bezvučni, tj. ta opozicija je u kantonskom potpuno nebitna, za razliku od srpskog jezika. Dakle, D,G,B se mogu čitati kao srpski B, G, D ili kao P, T, K.
C je takođe aspirovani konsonant, koji se čita različito zavisno od okruženja. Ispred EO,OE,YU se čita kao srpsko Ć+kantonsko H. Ispred ostalih vokala čita se kao srpsko C+kantonsko H. Ispred EO,OE,YU, Z se čita kao srpsko Ć ili Đ, a ispred ostalih vokala, čita se kao srpsko C. Dakle, i ova dva glasa u kantonskom jeziku su parovi, kao i oni već pomenuti u gornjoj rubrici.
Na kraju sloga, K, P, T se nikako ne čitaju aspirovano, nego kao u srpskom jeziku, ali sa slabijom artikulacijom, tj. čim dođe do okluzije, artikulacija se prekida (npr. pokušajmo izgovoriti P, ali tako da prestanemo sa artikulacijom čim dođe do dodira dve usne)
NG se čita kao srpsko N ispred K ili G, npr. u reči BANKA. Samo što u srpskom jeziku taj glas nema status posebnog fonema, već alofona glasa N, dok u kantonskom, kao u engleskom, on ima status posebne foneme.

U kantonskom jeziku postoje sledeći diftonzi (velikim slovom će unutar diftonga biti obeležen onaj vokal na kojem je naglasak): AAi, AAu, Ei, EOi, Iu, Oi, Ou, Ui.

Kao i ostali kineski jezici, i kantonski jezik poseduje isključivo jednoslogovne morfeme. Mada je broj mogućih kombinacija vokala i konsonanata unutar jednog sloga daleko veći nego u standardnom kineskom (mandarinskom), ipak je ograničen (dok starokineski jezik nije posedovao nikakva ograničenja, ali zato nije imao tonove). Postoje sledeći tipovi kantonskog sloga (tonovi će biti obeleženi brojem, jer kantonski jezik je tonalan, kao i svi drugi kineski jezici, a šire gledano, i kao srpski jezik):

Samo vokal, npr. aa3
Konsonant + vokal, npr. maa5
Konsonant + diftong, npr. lau4
Samo diftong, npr. oi3
Konsonant + vokal + konsonant (i to samo M, N, NG, K, P, T), npr. hyut3
Vokal + konsonant, npr. aak1
Nazalni konsonant, takvi su NG i M, oni mogu sami za sebe tvoriti slog

Kantonski jezik ima šest tonova. Za razliku od srpskog jezika, u kojem je bitno jedino razlikovati silazne i uzlazne tonove, u kantonskom je takođe bitna i visina tona. Kantonski tonovi, za razliku od srpskih, ne razlikuju se po kvantitetu, tj. nebitno je izgovaraju li se duže ili kraće (osim ako je samoglasnik po prirodi takav da poseduje kvantitativni kontrast, a u kantonskom je to jedino vokal A). Kantonski vokalni sistem doduše poznaje kvantitetsku opreku kod samoglasnika A, ali to ne spada u tonsku osobenost, već osobenost samog samoglasnika. Kantonske tonove bismo najadekvatnije mogli predstaviti okrnjenom muzičkom lestvicom solmizacije, gde bi na dnu bio DO, a na vrhu SOL, ako želimo laiku objasniti tonsku strukturu ovog jezika.

Prvi ton je silazan i počinje sa vrha lestvice, tj. sa note SOL, da bi onda pao ka dnu. Ekvivalent njemu su srpski silazni akcenti, ali izgovoreni snažno.
Drugi ton je uzlazan i kreće se od dna prema vrhu lestvice, tj. prema SOL. Ekvivalent njemu su srpski uzlazni akcenti, ali izgovoreni snažno.
Treći ton je pevajući, tj. ravnomeran, dakle, počinje i završava se na noti MI, bez rasta ili opadanja. Srpski jezik poznaje ravnomerne tonove samo u pevanju (a i svaki drugi jezik), dakle, kod ravnomernih tonova glas se drži na jednoj noti.
Četvrti ton je silazan, ali odvija se na mnogo manjoj visini nego prvi ton, tj. počinje od note MI, pa onda silazi do note DO. Približni ekvivalent u srpskom jeziku bi bili silazni tonovi kad ih izgovaramo sa slabijim intenzitetom (tj. bez emotivnog naboja)
Peti ton je uzlazan, ali odvija se na mnogo manjoj visini nego drugi ton. On počinje sa dna lestvice, tj. sa note DO, pa se penje do note MI. Približni ekvivalent u srpskom jeziku bi bili uzlazni tonovi kad ih izgovaramo sa slabijim intenzitetom (tj. bez emotivnog naboja)
Šesti ton je takođe ravnomeran kao treći, ali se odvija na samom dnu lestvice, tj. počinje i završava na noti DO.

Pozajmljenice u kantonskom dijalektu

Za razliku od mandarinskog dijelekta koji strogo čuva svoj izvorni kineski karatker i strahovito brzo menja engleske pozajmljenice u čiste kineske ekvivalente, dotle se kantonski jezik pokazao kao vrlo slab na engleske reči. Od kolokvijalnih kantonskih slova, koja ne postoje u standardnom kineskom jeziku, čak oko 50 njih su stvoreni isključivo za pisanje engleskih reči.

Međutim, što se tiče pozajmljivanja reči koje datiraju odavno, može se reći da celokupni kineski jezik ima određeni broj pozajmica koje su se vremenom izmenile i prilagodile strukturi kineskog jezika.

Dok je severni dijalekt-mandarinski zbog susedstva sa Mongolijom, poprimio jedan broj mongolskih pozajmica, dotle je kantonski poprimio nemali broj tajlandskih i džuang reči.

Smatra se da najmanje pozajmica iz stranih jezika imaju srednji kineski dijalekti, pogotovo Hak Ka, koji se nalazi na razmeđi kantonskog i mandarinskog.

Najviše pretenzija ka primanju engleskih reči pokazuje kantonski dijalekt, što nije ni čudno, jer je Hongkong skoro celi vek bio pod britanskom upravom.

Izvori

^ Jejl romanizacija. Za ostala domaća imena, vidi dio "Nazivi."
^ Matthews, Stephen; Yip, Virginia (1994). Cantonese: A Comprehensive Grammar (na jeziku: engleski). Routledge. str. 5. ISBN 9780203420843. Arhivirano iz originala 2016-05-02. g. Pristupljeno 2015-11-09.
^ Snow, Donald B. (2004). Cantonese as Written Language: The Growth of a Written Chinese Vernacular (na jeziku: engleski). Hong Kong University Press. str. 48. ISBN 9789622097094. Arhivirano iz originala 2016-04-24. g. Pristupljeno 2015-11-09.

Literatura

Bauer, Robert S.; Benedict, Paul K. (1997), Modern Cantonese Phonology, Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-014893-0.
Bauer, Robert S. (1996), „Identifying the Tai substratum in Cantonese” (PDF), Proceedings of the Fourth International Symposium on Languages and Linguistics, Pan-Asiatic Linguistics V: 1 806- 1 844, Bangkok: Institute of Language and Culture for Rural Development, Mahidol University at Salaya.
Coblin, W. South (2000), „A brief history of Mandarin”, Journal of the American Oriental Society, 120 (4): 537—552, JSTOR 606615, doi:10.2307/606615.
Li, Qingxin (2006), Maritime Silk Road, trans. William W. Wang, China Intercontinental Press, ISBN 978-7-5085-0932-7.
Ramsey, S. Robert (1987), The Languages of China, Princeton, New Jersey: Princeton University Press, ISBN 978-0-691-01468-5.
Yue-Hashimoto, Anne Oi-Kan (1972), Studies in Yue Dialects 1: Phonology of Cantonese, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-08442-0.
Zhang, Bennan; Yang, Robin R. (2004), „Putonghua education and language policy in postcolonial Hong Kong”, Ur.: Zhou, Minglang, Language policy in the People's Republic of China: theory and practice since 1949, Kluwer Academic Publishers, str. 143—161, ISBN 978-1-4020-8038-8.
Benoni, Lanctot (1867). Chinese and English phrase book : with the Chinese pronunciation indicated in English. San Francisco: A. Roman & Company. OCLC 41220764. OL 13999723M.
Bridgman, Elijah Coleman (1841). A Chinese Chrestomathy in the Canton Dialect. Macao: S. Wells Williams. OCLC 4614795. OL 6542029M.
Matthew, W. (1880). The book of a thousand words: translated, annotated and arranged so as to indicate the radical number and pronunciation (in Mandarin and Cantonese) of each character in the text. Stawell: Thomas Stubbs. OL 13996959M.
Morrison, Robert (1828). Vocabulary of the Canton Dialect: Chinese words and phrases. Macao: Steyn. OCLC 17203540. hdl:2027/uc1.b4496041.
Williams, Samuel Wells (1856). Tonic dictionary of the Chinese language in the Canton dialect. Canton: Chinese Repository. OCLC 6512080. OL 14002589M.
Bolton, Kingsley (2011), „Language policy and planning in Hong Kong: Colonial and post-colonial perspectives”, Applied Linguistics Review, 2 (1): 51—74, S2CID 154551337, doi:10.1515/9783110239331.51, hdl:10220/38780 .
Chen, Litong (2016), Dapeng Dialect: An Undocumented Cantonese-Hakka Mixed Language in Southern China (Ph.D. thesis), Ohio State University.
Killingley, Siew-Yue (1993), Cantonese, Lincom Europa, ISBN 978-3-929075-12-0.
Kurpaska, Maria (2010), Chinese Language(s): A Look Through the Prism of "The Great Dictionary of Modern Chinese Dialects", Walter de Gruyter, ISBN 978-3-11-021914-2.
Norman, Jerry (1988), Chinese, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29653-3.
——— (2003), „The Chinese dialects: phonology”, Ur.: Thurgood, Graham; LaPolla, Randy J., Sino-Tibetan Languages, London: Routledge, str. 72—83, ISBN 978-0-7007-1129-1.
Skeldon, Ronald (2003), „The Chinese diaspora or the migration of Chinese peoples?”, Ur.: Ma, Laurence J. C.; Cartier, Carolyn L., The Chinese Diaspora: Space, Place, Mobility, and Identity, Rowman & Littlefield, str. 51—68, ISBN 978-0-7425-1756-1.
Szeto, Cecilia (2001), „Testing intelligibility among Sinitic dialects” (PDF), Ur.: Allan, Keith; Henderson, John, Proceedings of ALS2k, the 2000 Conference of the Australian Linguistic Society.
Wurm, Stephen Adolphe; Li, Rong; Baumann, Theo; Lee, Mei W. (1987), Language Atlas of China, Longman, ISBN 978-962-359-085-3.
Yan, Margaret Mian (2006), Introduction to Chinese Dialectology, LINCOM Europa, ISBN 978-3-89586-629-6.
Yue, Oi-Kan (2006), „èr:” 粵音構擬之二：聲母 [Reconstruction of the Yue dialects II: initials], Ur.: Ho, D.-a.; Cheung, S.; Pan, W.; Wu, F., cháng: jí 山高水長:丁邦新先生七秩壽慶論文集 [Linguistic Studies in Chinese and Neighboring Languages: Festschrift in Honor of Professor Pang-Hsin Ting on His 70th Birthday], Taipei: Institute of Linguistics, Academia Sinica, str. 75—170.
Yue, Anne O. (2015), „The Yue language”, Ur.: Wang, William S.-Y.; Sun, Chaofen, The Oxford Handbook of Chinese Linguistics, Oxford University Press, str. 173—188, ISBN 978-0-19-985633-6.
& (1987). . Guangzhou: . ISBN 7540500565.
& (1988). . Guangzhou: . ISBN 7540502606.
& (1990). . Guangzhou: . ISBN 7540504854.
& (1994). . Guangzhou: . ISBN 978-7810293631.
& (1998). . Guangzhou: . ISBN 7810297252.
(2007). . Nanning: . ISBN 978-7219059432.
(1998). . Nanning: . ISBN 7219037236, ISBN 9787219037232.
Kwok, Bit-Chee; Chin, Andy C.; Tsou, Benjamin K. (2016), „Grammatical diversity across the Yue dialects”, Journal of Chinese Linguistics, 44 (1): 109—152, S2CID 170745725, doi:10.1353/jcl.2016.0002.
Yue-Hashimoto, Anne (1991), „The Yue dialect”, Ur.: Wang, William S.-Y., Languages and Dialects of China, Journal of Chinese Linguistics Monograph Series, 3 (3), Chinese University Press, str. 292—322, JSTOR 23827041, OCLC 600555701.