Kapilar

Ukoliko ste tražili kapilarnu cev, pogledajte članak Kapilarna cev.

Kapilari

Kapilari su najkraći krvni sudovi, dužine 5–10 μm, dok im je zid debljine 0,5 mikromilimetara. Mala debljina zida kapilara služi efikasnoj i brzoj razmeni iz ili u kapilare; molekula kiseonika, ugljen-dioksida, šećera, amino kiselina, vode, i ostalih materija, između krvi i ćelija tkiva. Nivo razmena materija kroz zidove kapilara varira od regiona do regiona tela, mada u nekim delovima tela, kao što je mozak, razmena ne postoji.

Kapilari su najbrojniji krvni sudovi u organizmu, i broje se na oko 10 milijardi. Veličina celokupne površine svih kapilara je oko 6.000 m², dok su zidovi najtanjih kapilara od samo jednog sloja endotelijuma.

Krv teče iz srca u arterije, koje se granaju u uske arteriole, a potom se one granaju u kapilare. Pošto je izvršena razmena materija iz krvi, dopremljene terminalnim kapilarima na nivou tkiva, iz arterijskih nastaju venski kapilari koji dalje formiraju venule, a zatim iz njih nastaju vene, koje vraćaju krv u srce.

Vrste kapilara

• Kontinuirani kapilari, Kod ove vrste endotelijalne ćelije su veoma blizu jedne drugim, i ostavljaju malo prostora izmeću svake ćelije. Ovi kapilari efikasno propuštaju male molekule kao i molekule koji poseduju visok nivo rastvorljivosti u mastima (molekule kiseonika, ugljendioksida i steroida), dok je propuštanje molekula rastvorljivih u vodi veoma mali (natrijum, kalijum, amino kiseline i šećeri).

• Kapilari prekriveni porama, Ovi kapilari omogućavaju transport velikih molekula kao i belančevina. Ova vrsta kapilara javlja se u organima koji zahtevaju visok nivo razmene materija, kao što su bubreg i debelo crevo.