Karl Gega

Karl Gega
Portret Karla Gege iz 1851. na litografiji Jozefa Krihubera
Ime po rođenju	Karlo Gega (Carlo Ghega)
Datum rođenja	(1802-01-10)10. januar 1802.
Mesto rođenja	Venecija, Austrijsko carstvo
Datum smrti	14. mart 1860.(1860-03-14) (58 god.)
Mesto smrti	Beč, Austrijsko carstvo
Počivalište	Središnje bečko groblje
Narodnost	Albanac, Austrijanac
Zanimanje	Inženjer
Značajni radovi	Izgradnja železnica

Karl Riter fon Gega ili Karl fon Gega (nem. Karl Ritter von Ghega; Venecija, 10. januar 1802 — Beč, 14. mart 1860) bio je austrijski plemić i projektant železnica u Austrijskom carstvu.

Poreklo

Otac mu je bio Anton Gega, kapetan venecijanske mornarice. Njegova majka Ana, rođena Pribis. Dana 24. juna 2005. godine, u organizaciji Ambasade Albanije u Beču, održan je simpozijum Karl Gega – Između legende i stvarnosti. Pokazalo se da je Karl Riter fon Gega bio albanskog porekla. Gegini preci su emigrirali iz Albanije u Perast u Crnoj Gori, a odatle u Veneciju. Đerđi Gega je bio kapetan i sudija koji je iz Albanije prešao u Perast. Njegov sin Kristofor otputovao je iz Perasta u Veneciju, gde je postao mornarički oficir. Kristofor Gega (Karlov pradeda) imao je sina Gaspera (Karlov deda), koji je takođe postao mornarički oficir i kapetan. Gasper Gega se oženio Laurom Javeli, čija je porodica decenijama vodila „Albansku školu“ u Veneciji. Imali su troje dece: Antona, Đovanantona i Anđela. Najstariji, Antonio (Anton) postao je kapetan venecijanske mornarice i bio je Karlov otac.

Biografija

Studirao je u Padovi, gde je sa 18 godina polagao ispit za doktora matematike. Bio je vezan za Carski odbor javnih zgrada kada mu je pažnju privukao razvoj železnice koji je zahvatio celu Evropu. Inženjersku karijeru započeo je u oblasti puteva i hidrotehnike u Veneciji. Između ostalog doprineo je izgradnji puta preko Kortine d'Ampeco do Toblaha. Od 1836. do 1840. godine bio je nadzornik izgradnje železničke pruge od Brna do Breclava, i takozvane Severne železnice cara Ferdinanda.

Grob Karla fon Gege na Središnjem bečkom groblju

Po povratku na državnu železnicu počeo je sa planiranjem železničke pruge ka jugu, od Mircušlaga do Graca i Trsta. Godine 1844. podneo je plan za prelazak preko Semeringa, sa lokomotivama bez dodatne šine za zupčanike. Pre nego što je izgradnja u potpunosti odobrena, počeo je da radi na projektu lokomotiva koje mogu da vuku na strmim usponima. Izgradnja Semeringbana je započeta 1848., a završena 1854. 1856. godine, Borovnički vijadukt, jedan od najimpozantnijih železničkih mostova tog doba, izgrađen je po nacrtima fon Gege kao deo Austrijske južne železnice od Beča do Trsta.

Godine 1851. Gega je proglašen vitezom (Riterom) za svoje zasluge u zemlji, a 1853. je postavljen za šefa planiranja za celu železničku mrežu Austrijskog carstva.

Karl fon Gega je takođe dobio zadatak da izgradi železnicu u Transilvaniji, ali ovaj projekat nije mogao da dovede do kraja zbog smrti. Umro je od tuberkuloze u Beču 1860. godine.

Dodatna literatura

• Dinhobl, Günter (2003). Die Semmeringerbahn: der Bau der ersten Hochgebirgseisenbahn der Welt. Wien: Grasl Druck & Neue Medien. str. 228. ISBN 3-486-56743-8. Pristupljeno 2011-02-20.