Karl Rabl

Karl Rabl
Karl Rabl
Lični podaci
Datum rođenja	(1853-05-02)2. maj 1853.
Mesto rođenja	Vels, Habsburška Monarhija
Datum smrti	24. decembar 1917.(1917-12-24) (64 god.)
Mesto smrti	Lajpcig, Nemačko carstvo
Prebivalište	Nemačka
Nacionalnost	Austrijanac
Naučni rad
Polje	Embriologija, Histologija
Institucija	Medicinski fakultet u Beču

Karl Rabl (nem. Carl Rabl; Vels, 2. maj 1853 — Lajpcig, 24. decembar 1917) je bio austrijski lekar i anatom. Karl Rabl je dao značajan doprinos izučavanju morfologije, uporedne embriologije, i razvojne istorije, ali je njegov doprinos najznačajnija u izučavanju teorije o razvoju hromozoma. Rabl je prvi prikazao teoriju o kontinuitetu hromozoma tokom ćelijske podele.

Život i delo

Karl Rabl je rođen 2. maja 1853. u gradu Velsu u Austriji. Otac mu je bio austrijski lekar i anatom koji ga je predodredio da studira medicinu. Već dok je pohađao gimnazije u Kaprunu, Rabl je pokazao interesovanje za izučavanje istoriju prirode i zato je odlučio da studira u Jeni kod zoologa, lekara, i evolucioniste Ernsta Hekela, poznatog zagovornika teorije o evoluciji Čarlsa Darvina.

Međutim, umesto odlaska u Jenu, on je prve dve godine studirao medicinu u Beču od 1871. do 1873. kada se seli na na Univerzitet u Lajpcig da uči i radi kod zoologa Karla Georga Fridriha Rudolfa Leuckarta (1823 — 1898). Od 1874. do 1875. Rabl je studirao u Jeni kod Hakela, koji je na njega imao jak uticaj, a vremenom je postao njegov prijatelj i korespondent.

Godine 1875. Rabel pada pod uticaj drugog velikog učitelja, fiziologa Ernsta Bruckea (1819 — 1892). I dok je Hekel bio entuzijasta sa jakom tendencijom teoretisanja, Brucke je insistirao na izuzetno pažljivom posmatranju, histološkim studijama i čvrsto je stavljao u prvi plan činjenice a na teoriju.

Još kao studenat kod Hekela, Rabl je počeo istraživanja o načinu formiranje slojeva klice mladih embriona. Na osnovu brojnih istraživanja Rabl je došao do zaključka da je proces deobe ćelije precizno utvrđen, i da u embriološkom razvoju postoje mehanizmi koji unapred određuju konačni položaj svake ćelije u organizmu. Zahvaljujući ovim istraživanjima, koja je on kasnije nastavio, Rabl je dao značajan doprinos istraživanju funkcija ćelije kao i teoriji oplodnje, gastrolutacije (kojom se od jednoslojne blastule obrazuje prvo dvoslojna, a zatim i troslojna gastrula) i formiranju klicinih listova (slojeva ćelija koji se obrazuju za vreme gastrulacije). On je prvi koji je postavio teoriju o konstantnosti hromozoma.

Rabl je 1882. je diplomirao medicinu na Univerzitetu u Beču da bi nešto kasnije postao prvi prosektor na anatomskom institutu i pomoćnik Karla Langera (1819 — 1887). Habilitirao se iz anatomije 1883, a nakon dve godine, 1885. postao je i vanredni profesor.

Između 1902. i 1910. Rabl je tri puta predlagan od starne Hans von Chiari-ja za dodelu Nobelovu nagradu u oblasti medicine, ali mu ova nagrada nikada nije dodeljena. Rabl je takođe bio počasni Člana Univerziteta u Pragu (nem. Prager Universitäts-Sängerschaft "Barden").

Bibliografija

• Über Zelltheilung. In: Morphologisches Jahrbuch. Band 10, 1885 Digitalisat Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. јул 2011)
• Theorie des Mesoderms, 1897
• Über den Bau und die Entwicklung der Linse, 1900
• Die Entwicklung des Gesichts, Band 1, 1906
• Geschichte der Anatomie an der Universität Leipzig. Barth, Leipzig 1909

Литература

• Carl Rabl на whonamedit.com
• M. Jantsch: Rabl Karl. In: Österreichisches Biographisches Lexikon 1815–1950 (ÖBL). Band 8, Verlag der Österreichischen Akademie der Wissenschaften, Wien. 1983. ISBN 978-3-7001-0187-1. str. 361..
• Christa Riedl-Dorn: Rabl, Carl. In: Neue Deutsche Biographie (NDB). Band 21, Duncker & Humblot, Berlin 2003, S. 73 f.