Karnoov ciklus
Karnoov ciklus je fizički proces od značaja u teoriji termodinamike. To je sasvim teorijska zamisao, čiji značaj je u tome što se pomoću nje može izračunati teorijski maksimum rada koji može da proizvede fluid u zatvorenom termičkom sistemu. Stepen pretvaranja termičke energije u mehanički rad se izražava koeficijentom korisnog dejstva („Karnoovim faktorom“). Ovaj faktor se koristi u poređenju efikasnosti različitih motora.
Karnoov cikuls je opisao francuski oficir, inženjer i fizičar Sadi Karno. Njegovim delom je zasnovana grana fizike pod imenom termodinamika.
Opis procesa
[uredi | uredi izvor]Karno je želeo da dizajnira termodinamički ciklus maksimalne efikasnosti. Efikasnost bilo koje termodinamičke mašine može se porediti sa efikasnošću Karnoove mašine koja služi kao referenca.
Karnoov ciklus se sastoji iz 4 procesa (2 izotermna i 2 adijabatska) :
- 1 : Izotermno sabijanje
- 2 : Adijabatsko sabijanje
- 3 : Izotermno širenje
- 4 : Adijabatsko širenje
Drugi zakon termodinamike primenjen na reverzibilni sistem daje Klasijus—Karnoovu jednačinu:
gde su:
- transfer toplote od hladnjaka (negativna vrednost).
- transfer toplote od izvora toplote (pozitivna vrednost).
- apsolutna temperatura hladnjaka.
- apsolutna temperatura izvora toplote.
Dijagram pritiska i zapremine
[uredi | uredi izvor]U slučaju idealnog gasa kao medijuma, važe sledeće jednačine za izvršeni rad u pojedinim fazama ciklusa:
- 1 - 2 : izotermno sabijanje:
- 2 - 3 : adijabatsko sabijanje:
- 3 - 4 : izotermno širenje:
- 4 - 1 : adijabatsko širenje:
Ukupan izvršeni rad je:
- Iz i i adijabatske jednačine rešavanjem po p3/p4, dobija se:
Maksimalni koeficijent iskorišćenja Karnoove mašine dat je izrazom (S je entropija):
Karnoova teorema
[uredi | uredi izvor]»Nijedna termodinamička mašina koja ima izvor toplote i hladnjak ne može biti efikasnija od Karnoove mašine u istom toplotnom okruženju«.