Pređi na sadržaj

Каспијска фока

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Kaspijska foka
Kaspijska foka u Iranu.
Naučna klasifikacija uredi
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Kladus: Pinnipedia
Porodica: Phocidae
Rod: Pusa
Vrsta:
P. caspica
Binomno ime
Pusa caspica
(Gmelin, 1788)
Habitat kaspijske foke
Sinonimi
Phoca caspica

Kaspijska foka (Pusa caspica) je jedan od najmanjih članova porodice bezuhih foka i jedinstvena je po tome što živi samo u Kaspijskom moru. Mogu se naći duž obala, kao i na mnogim kamenitim ostrvima i ledenim santama koje plivaju u jezeru. Tokom zime, i u hladnijim periodima proleća i jeseni, ovi morski sisari naseljavaju severne predele Kaspijskog mora. Sa topljenjem leda u toplijoj sezoni, mogu se naći na ušću Volge i Urala, kao i u južnom delu Kaspijskog jezera gde se može naći hladnija voda zbog veće dubine.

Dokazi ukazuju da je evoluirala od arktičkih prstenastih foka koje su tošle sa severa početkom Kvartara i ostale izolovane u kontinentalnom Kaspijskom jezeru kada se kontinentalna ledena ploča otopila.[2]

Opis

[uredi | uredi izvor]

Odrasli su dužine oko 126–129 cm. Mužjaci su duži od ženki u ranoj dobi, ali ženke rastu brže sve dok ne dosegnu deset godina. Mužjaci mogu postepeno rasti sve dok ne dosegnu starost od oko 30 ili 40 godina. [2] Odrasli teže oko 86 kg; mužjaci su uglavnom veći i glomazniji.

Struktura lubanje kaspijske foke sugeriše da je blisko srodna sa bajkalskom fokom. Pored toga, morfološke strukture obe vrste sugerišu da su poreklom od prstenastih foka koje su migrirale iz većih vodenih površina pre oko dva miliona godina. [3]

Kaspijske foke su plitki ronioci, pri čemu dubina ronjenja obično doseže 50 m i traje oko minutu, mada su zabeleženi dublji i duži zaroni, pri čemu je najmanje jedan pojedinac viđen na dubinama većim od 165 m.[4] Društvene su, provode većinu svog vremena u velikim kolonijama.

Kaspijske foke mogu se naći ne samo duž obale, već i na mnogim kamenitim ostrvima i plovećim santama leda kojih ima u Kaspijskom jezeru. Kako se led topi u toplijoj sezoni, one se mogu naći na ušćima reka Volge i Urala, kao i na južnim širinama Kaspijskog jezera gde se zbog veće dubine mogu naći hladnije vode.

Tokom zime i hladnijih delova proleća i jeseni ovi morski sisari naseljavaju sever Kaspijskog jezera. U prvim danima aprila počinje prolećna migracija zrelih ženki tuljana i njihovih mladunaca ka južnom delu Kaspijskog mora; za vreme ove migracije gladni tuljani jedu ribu u mrežama. Odrasli mužjaci ostaju duže u severnom Kaspijskom moru i čekaju da se završi linjanje. Leti tuljani nalaze prazna mesta u zapadnom dijelu Apsherona, kako bi se odmorili. U istočnom delu je najposećenije mesto bilo Ogurčinsko ostrvo, ali do 2001. godine na Ogurčinskom je zabeleženo manje od 10 mladunaca, od kojih su neke ubili lokalni stanovnici.

Ishrana

[uredi | uredi izvor]

Kaspijski tuljani su prvenstveno ribojedi. Jedu raznovrsnu hranu u zavisnosti od sezone i raspoloživosti. Tipična prehrana za kaspijske tuljane koje se nalaze u severnom Kaspijskom moru sastoji se od rakova i različitih vrsta riba, kao što su Clupeonella engrauliformis, C. grimmi, C. delicate caspia, Gobiidae, Rutilus rutilus caspicus, Atherina mochon pontica, i Lucioperca lucioperca. Odrasli kaspijskog tuljana pojedu oko 2–3 kg ribe dnevno i gotovo čitavu tonu ribe godišnje.[5]

U jesen i zimu kaspijski tuljani love uglavnom škarpinke, glavoče i rakove dok nastanjuju plitke vode u severnom delu mora. Tokom leta, u južnom delu Kaspijskog mora jedu haringe, bodorke, šarane, sleđevke i belu ribu. Kad kaspijski tuljani žive u estuarima, jedu velike količine slatkovodnih vrsta, naročito smuđa. Ostali plen uključuje škampe, rakove i silverside.[6]

Budući da su jedan od glavnih predatora u ekosistemu, kaspijski tuljani u svojim telima akumuliraju opasne hemikalije, poput teških metala, organohlornih jedinjenja i radionuklida. [7]

Ponašanje

[uredi | uredi izvor]

Kaspijski tuljani su plitki ronioci, obično rone do dubine od 50 m, u trajanju od oko jednog minuta, iako su naučnici zabeležili da kaspijski tuljani rone dublje i duži vremenski period. Nakon traženja hrane pod vodom, odmaraju se na površini vode.[8]

U leto i zimi, tokom sezone parenja, kaspijski tuljani imaju tendenciju da žive u velikim grupama. Ostali deo godine, ove foke su samotne. Tokom leta, međutim, prave agresivne njuške ili koriste mahanje perajima kako bi oterale druge foke. Malo se još zna o njihovom ponašanju.[8]

Razmnožavanje

[uredi | uredi izvor]

Muški i ženski kaspijski tuljani su monogamni. U vreme parenja tuljana najčešće nema borbe za partnera. Kasno u jesen kaspijski tuljani putuju ka severnom delu Kaspijskog mora gde je voda plitka i smrznuta da bi se ženke porodile u osamljenim predelima na ledenim pločama posle perioda trudnoće od 11 meseci. Normalno, stopa trudnoće je 40 do 70%, ali je trenutno na najnižem nivou od 30%. Krajem januara do početka februara, ženke tuljana rađaju po jedno mladunče. Slično drugim prstenastim tuljanima, ovi mladunci se rađaju sa belim krznom i teže oko 5 kg. Njihovo belo krzno se linja u približno tri nedelje do mesec dana. Mužjaci postaju seksualno zreli nakon šest do sedam godina, dok ženke seksualno sazrevaju nakon pet do sedam godina. Mladunci u potpunosti odrastu tek 8 do 10 godina nakon što se rode.[9] Parenje počinje nekoliko nedelja nakon rođenja prošlogodišnjeg mladunčeta, od kraja februara do sredine marta. Parenje se obično dogodi nakon prestanka dojenja novorođenčeta, ali može početi dok štene još sisa. Kaspijski tuljani migriraju natrag u južni deo Kaspijskog mora nakon sezone parenja i linjanja krajem aprila, jer sever počinje da se zagreva sa stalnim topljenjem leda. Južni region Kaspijskog mora ima duboke, hladnije vode u kojima tuljani provode letnje mesece.[10]

Pretnje

[uredi | uredi izvor]

Poznato je da morski orlovi love ove tuljane, što rezultira velikom smrtnošću za mladunce. Ljudi ih takođe love zbog ishrane i trgovine. Od 2006. godine, komercijalne rute ledolomaca prolaze kroz područja sa visokim koncentracijama kaspijskih foka, što može doprineti gubitku staništa.[11]

U tronedeljnom periodu u februaru 1978. godine, vukovi su bili odgovorni za smrt brojnih tuljana u blizini Astrahana. Procenjuje se da je oko 17 do 40% tuljana u tom području ubijeno, ali nije pojedeno.[12]

Za pretnje povezane sa migracijom, gusto nakupljanje tuljana u zalivu Kenderli zabeleženo je helikopterima CISS u novembru 2009. i 2010. godine, ali celovitost staništa foka u zalivu Kenderli trenutno ugrožava neposredni razvoj obalnog letovališta velikog obima. Ovaj razvoj letovališta može biti ozbiljna smetnja za tuljane. Lokalne vlasti su obaveštene o potrebi očuvanja staništa tuljana u zalivu, ali još uvek nije jasno koji su koraci planirani da se to postigne. Prema ovoj studiji, Kosa Kenderli igra važnu ulogu za sezonsku migraciju kaspijskih tuljana i preporučuje se da postane zaštićeno područje.

Zbog povećane industrijske proizvodnje u tom području, zagađenje je uticalo na opstanak kaspijskog tuljana. Od 1998. do 2000. godine, koncentracija cinka i gvožđa dramatično je porasla u tkivu mrtvih, obolelih tuljana. Ovo sugeriše da su ovi elementi uzročnici koji ugrožavaju imuni sistem kaspijskog tuljana. [13]

Pre jednog veka, njihova populacija procenjeno je na 1,5 miliona tuljana; u 2005. godini ostalo je 104.000 sa stalnim padom od 3–4% godišnje.[14]

Virus pseće groznice

[uredi | uredi izvor]

Zabeleženo je nekoliko nedavnih slučajeva smrti velikog broja kaspijskih tuljana zbog psećeg morbila virusa (Canine morbillivirus) u 1997., 2000. i 2001. godini.[2] U aprilu 2000. godine, prvo je prijavljeno masovno umiranje kaspijskih foka blizu ušća reke Ural u Kazahstanu. Proširilo se južno do regiona Mangistau, a do kraja maja je više od 10.000 foka umrlo duž obale Kazahstana. Visoke stope smrtnosti takođe su zabeležene u maju i junu na Apsheronskom poluostrvu u Azerbejdžanu i na Turkmenistanskoj obali.[15]

Klinički znakovi zaraženih foka uključuju slabost mišića, grčeve mišića, očnu i nosnu sekreciju i kijanje. Autopsije izvedene u junu 2000. godine na osam azerbejdžanskih foka otkrile su mikroskopske lezije (oštećenja), uključujući bronhointersticijsku pneumoniju, encefalitis, pankreatitis i manjak limfocita u limfoidnim tkivima. Slične lezije otkrivene su i na četiri foke iz Kazahstana. Morbillivirus antigen je takođe otkriven u više tkiva, uključujući pluća, limfne čvorove, slezinu, mozak, gušteraču, jetru i epitelno tkivo reproduktivnog, mokraćnog i gastrointestinalnog trakta. Takve lezije tkiva su karakteristične za infekciju virusom Morbila kod kopnenih i vodenih sisara.[15]

Tkiva iz 12 leševa pronađenih u Kazahstanu, Azerbejdžanu i Turkmenistanu ispitivana su na nukleinsku kiselinu morbili virusa. Sekvence pregleda pokazale su da je glavni uzročnik smrti pseći virus morbila, koji je deo roda Morbilivirus. Sekvence su takođe dokazale da su foke iz široko odvojenih regiona Kaspijskog mora zaražene istim virusom. Ovim nalazom uspostavljene su prostorne i vremenske veze između smrti foka u ovim regionima. Sekvence su takođe bile identične onima koje su pronađene u moždanom tkivu foke koja je umrla 1997. godine i nije imala lezije morbilivirusa. Ovo sugeriše postojanost virusa pseće groznice u populaciji kaspijskih foka u periodu od nekoliko godina ili ponavljano prelivanje iz istog zemaljskog rezervoara.[15]

Druga studija iz 2000. godine koja je koristila 18 leševa kaspijskog tuljana otkrila je nekoliko istodobnih bakterijskih infekcija koje su mogle doprineti oboljenju oboljelih tuljana. Tu se ubrajaju Bordetella bronchiseptica, Streptococcus phocae, Salmonella dublin, i S. choleraesuis. Corynebacterium caspium, nova bakterija, identifikovana je u jednom od tuljana, a poxvirus, Atopobacter phocae, i organizmi slični Eimeria i Sarcocystis i jedna vrsta Halarachne prvi put su identifikovane u kaspijskim tuljanima. Studija takođe tvrdi da bi „neobično blaga“ zima koja je prethodila odumiranju 2000. mogla doprineti njenom uzroku „povećanim pritiskom vazduha u okolini i ubrzanim nestankom ledenog pokrivača na uzgajalištima u severnom Kaspijskom moru.“[16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Goodman, S. & Dmitrieva, L. (2016). „Pusa caspica”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2020.1. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 12. 5. 2020. 
  2. ^ a b v Wilson, Susan; Eybatov, Tariel; Amano, Masao; Jepson, Paul; Goodman, Simon (2. 7. 2014). „The Role of Canine Distemper Virus and Persistent Organic Pollutants in Mortality Patterns of Caspian Seals (Pusa caspica)”. PLoS ONE. 9 (7): e99265. Bibcode:2014PLoSO...999265W. PMC 4079250 Slobodan pristup. PMID 24987857. doi:10.1371/journal.pone.0099265. 
  3. ^ Endo, H.; Sakata, S.; Arai, T.; Miyazaki, N. (april 2001). „The Muscles of Mastication in the Caspian Seal (Phoca caspica)”. Anatomia, Histologia, Embryologia. 31 (5): 262—265. PMID 12484416. doi:10.1046/j.1439-0264.2002.00372.x. 
  4. ^ „Seal@ 167m.”. 
  5. ^ Khuraskin, L; Pochotoyeva, N (novembar 1997). „Status of the Caspian Seal Population”. Caspian Environment Program: 86—94. 
  6. ^ Grimeks, B (1990). Grimeks Encyclopedia of Mammals (Second izd.). New Jersey: McGraw-Hill. str. 220—238. 
  7. ^ Ikemoto, T; Kunito, T; Watanabe, I; Yasunaga, G; Baba, N; Miyazaki, N; Petrov, E. A.; Tanabe, S (2004). „Comparison of trace element accumulation in Baikal seals (Pusa sibirica), Caspian seals (Pusa caspica) and northern fur seals (Callorhinus ursinus)”. Environmental Pollution. 127 (1): 83—97. PMID 14553998. doi:10.1016/s0269-7491(03)00251-3. 
  8. ^ a b Reeves, R; Stewart, B; Clapham, P; Powell, J (2002). Guide to Marine Mammals of the World. New York: Chanticlear Press. 
  9. ^ Easley-Appleyard, Bonnie (2006). „Pusa Caspica Caspian Seal”. Animal Diversity Web. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  10. ^ Hogan, Michael C, ur. (22. 7. 2010). „Caspian Seal”. The Encyclopedia of Earth. Pristupljeno 24. 10. 2014. 
  11. ^ Harkonen, Tero; Jüssi, Mart; Baimukanov, Mirgaly; Bignert, Anders; Dmitrieva, Lilia; Kasimbekov, Yesbol; Verevkin, Mikhail; Wilson, Susan; Goodman, Simon J. (jul 2008). „Pup Production and Breeding Distribution of the Caspian Seal (Phoca caspica) in Relation to Human Impacts”. AMBIO: A Journal of the Human Environment. 37 (5): 356—361. PMID 18828281. doi:10.1579/07-r-345.1. 
  12. ^ Rumyantsev, V. D.; Khuraskin, L. S. (1978). „New data on the mortality of the Caspian seal due to wolves”. Ur.: P. A. Panteleev; et al. Page 187 in Congress of the All-Union Theriological Society, 2nd. ZR 116. Moscow: Nauka. str. 5669. 
  13. ^ Anan, Y.; Kunito, T.; Ikemoto, T.; Kubota, R.; Watanabe, I.; Tanabe, S.; Miyazaki, N.; Petrov, E.A. (mart 2002). „Elevated Concentrations of Trace Elements in Caspian Seals (Phoca caspica) Found Stranded During the Mass Mortality Events in 2000”. Archives of Environmental Contamination and Toxicology. 42 (3): 354—362. PMID 11910465. doi:10.1007/s00244-001-0004-7. 
  14. ^ Dmitrieva, Lilia; Kondakov, Andrey; Oleynikov, Eugeny; Kydyrmanov, Aidyn; Karamendin, Kobey; Kasimbekov, Yesbol; Baimunkanov, Mirgaliy; Wilson, Susan; Goodman, Simon (26. 6. 2013). „Assessment of Caspian Seal By-Catch in an Illegal Fishery Using an Interview-Based Approach”. PLoS ONE. 8 (6): e67074. Bibcode:2013PLoSO...867074D. PMC 3694144 Slobodan pristup. PMID 23840590. doi:10.1371/journal.pone.0067074. 
  15. ^ a b v Kennedy, Seamus; Kuiken, Thijs; Jepson, Paul; Deaville, Robert; Forsyth, Morag; Barrett, Tom; van de Bilt, Marco; Osterhaus, Albert; Eybatov, Tariel; Callan, Duck; Kydyrmanov, Aidyn; Mitrofanov, Igor; Wilson, Susan (1. 11. 2000). „Mass Die-Off of Caspian Seals by Canine Distemper Virus”. Emerging Infectious Diseases. 6 (6): 637—639. PMC 2640919 Slobodan pristup. PMID 11076723. doi:10.3201/eid0606.000613. 
  16. ^ Kuiken, T.; Kennedy, S.; Barrett, T.; Van de Bilt, M.W.G.; Borgsteede, F.H.; Brew, S.D.; Codd, G.A.; Duck, C.; Deaville, R.; Eybatov, T.; Forsyth, M.A.; Foster, G.; Jepson, P.D.; Kydyrmanov, A.; Mitrofanov, I.; Ward, C.J.; Wilson, S.; Osterhaus, A.D.M.E. (1. 5. 2006). „The 2000 Canine Distemper Epidemic in Caspian Seals (Phoca caspica): Pathology and Analysis of Contributory Factors”. Veterinary Pathology. 43 (3): 321—338. PMID 16672579. doi:10.1354/vp.43-3-321 Slobodan pristup. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Kaspijska foka na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Kaspijska foka.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Каспијска_фока&oldid=26896702”