Pređi na sadržaj

Katalogizacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer
katalogizacije u publikaciji
Narodne biblioteke Srbije

Katalogizacija u bibliotekarstvu proces pravljenja metapodataka informacionih resursa kao što su knjige, zvučni zapisi i filmovi. Katalogizacija obuhvata informacije kao što su ime autora, naslov i tema koje postaju deo bibliografskog zapisa.[1] Zapis služi kao surogat za uskladišteni informacioni resurs. Od 1970-ih, metapodaci su u mašinski čitljivoj formi i indeksirani su u bibliografskim bazama podataka i pretraživačima. Katalogizacijom nastaju bibliotekarski katalozi.

Bibliografska kontrola pruža filozofsku osnovu katalogizacije definišući pravila kojima se dovoljno opisuje informacioni resurs i omogućava korisnicima da pronađu najadekvatniji.

Katalogizator je osoba odgovorna za proces opisa, analize teme, klasifikacije i normativne kontrole biblotekarskog materijala. Katalogizatori su osnov svake bibliotekarske usluge jer su oni ti koji organizuju informacije na takav način da im se može što lakše pristupiti.[2]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Read 2003.
  2. ^ Bair 2005, str. 13-26.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Read, Jane M. (2003). Cataloguing without tears: managing knowledge in the information society [Katalogizacija bez suza: upravljanje znanjem u društvu informacija]. Chandos information professional series (1. izd.). Oxford: Chandos. ISBN 978-1-84334-043-0. 
  • Bair, Sheila (13. 9. 2005). „Toward a Code of Ethics for Cataloging” [Napredovanje ka etičkom kodu katalogizacije]. Technical Services Quarterly. 23 (1): 13—26. S2CID 62641197. doi:10.1300/J124v23n01_02.