Katolička propaganda u srpskim zemljama
Katolička propaganda u srpskim zemljama pripremljena je u poslednje dve decenije 16. veka, odmah nakon ubistva Mehmed-paše-Sokolovića i izgradnje Splitske luke. To posredno potvrđuje i Koči Bej u risalima.
Kiparski rat, uprkos pobedi u Lepanta, pokazuje da je Osmansko carstvo bila prva vojna sila. Turski strah, u kombinaciji sa tekućom kontraformacijom, postavio je osnovu za novi koncept odvraćanja od osmanlijskih osvajanja. Sa svoje strane, Osmanlije su obnovili Pećku patrijaršiju, a zatim su od Rumelijskog odvojili Bosanski pašaluk.
Dugi rat katalizira proces. Nakon Mohačke bitke i u vezi s reformacijom, osnovan je Ilirsko-mađarski koledž u Bolonji (1554—1781). Neposredno nakon ubistva Sokolovića, 1580. godine u Loretu, blizu Ankone, osnovan je Ilirski koledž.[1]
Nakon Žitvanskog mira, pod kojim je dodeljeno pravo katolika na crkve u Otomanskom carstvu, osnovan je Hrvatski koledž u Gracu i Beču (1608—1783) i Ilirski kolegij u Fermiju (1663—1746).[2]
Ova institucionalna okosnica, u kombinaciji sa propagandom vere, stvorila je uslove i postigla katolicizam u 17. veku od strane Srba, uglavnom u Dalmaciji, a manje u Slavoniji.
Ilirizam je u 19. veku koristio katoličku bazu na ilirskom jeziku, koju je stvorio Bartol Kašić.
Bartol Kašić i Aleksandar Komulović su prvi učitelji ilirskog jezika na Ilirskoj akademiji u Rimu, koju je 1599. osnovao Papa Kliment VIII. Papa Urban VIII obavezao je od 16. oktobra 1623. univerzitete u Bolonji, Padovi, Beču, Ingolštatu, Kelnu, Luvanu, Parizu, Tuluzu, Valensija, Salamanka i Alkala de Henares blizu Madrida da u svoje programe uvedu obaveznu studiju ilirskog jezika.
Katolička propaganda u 17. vijeku dala je značajne rezultate u Dalmaciji, a manje u Slavoniji. Tada su postavljeni temelji za latinizaciju Vlaha koji su dobili svoj Vlaški statut. Katolička propaganda u bugarskim zemljama je slaba, ali je u Transilvaniji u 17. veku postavio solidne temelje za buduću rumunsku naciju. Grof Đorđe Branković je žrtva ove katoličke propagande koja slabi u narednom veku prosvetljenja.
Od 1622. postoji sačuvana dokumentacija o pokrštavanju pravoslavnih Srba u rimokatolike o čemu je istraživao i pisao Marko Jačov.[3]
Katolička propaganda hrvatskim zemljama[uredi | uredi izvor]
Katolička propaganda u 17. veku takođe je uticala na hrvatski identitet. Glagoljaši se potiskuju, a hrvatska glagoljica je zamenjena latinicom.
Tek je 2019. godine objavljen Dan hrvatske glagoljice i glagoljaštva.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Dević, Antun (26. 9. 2006). „Naši pitomci u Loretu”. Diacovensia : teološki prilozi (na jeziku: hrvatski). 14 (2): 441—471. ISSN 1330-2655.
- ^ Coreth, Emerich; Neidl, Walter M.; Pfligersdorffer, Georg (24. 1. 1995). Filosofía cristiana en el pensamiento católico de los siglos XIX y XX/2: Tomo 2. Vuelta a la herencia escolástica (na jeziku: španski). Encuentro. ISBN 978-84-7490-351-5. Pristupljeno 11. 5. 2024.
- ^ Simić, Jovanka (13. 3. 2022). „POKRŠTAVANjE SRBA VATIKAN ZABELEŽIO U 390 DOKUMENATA: Spisi o unijaćenju Srba ugledali svetlo dana zahvaljujući SANU i Arhivu Vojvodine”. Večernje novosti. Pristupljeno 20. 3. 2022.