Pređi na sadržaj

Kafa i zdravlje

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šoljica crne kafe

Kafa sadrži nekoliko komponenti za koje je poznato da izazivaju hemijske reakcije u ljudskom organizmu. Samo zrno kafe ima sastojke koji su za ljude psihotropski kao nusproizvod telesnog odbrambenog mehanizma. Te hemikalije su otrovne ako se konzumiraju u velikim dozama.

Kafa kao stimulans

[uredi | uredi izvor]

Važan sastojak kafe je kofein, koji se ponaša kao stimulans. Upravo to je razlog zašto se kafa najčešće konzumira ujutru i za vreme rada. Studenti koji spremaju ispite do kasno u noć često koriste kafu da bi ostali budni. Mnogi zaposleni prave pauzu za kafu kada osete manjak energije.

Skorašnja istraživanja su otkrila, do sada nepoznate, dodatne stimulativne efekte kafe koji nisu posledica prisutnosti kofeina. Kafa sadrži i neku, za sada, nepoznatu hemijsku supstancu koja stimuliše proizvodnju adrenalina i kortizona.

U situacijama kada neko želi da uživa u ukusu kafe, ali ne i u njenom stimulativnom efektu, moguće je koristiti i kafu bez kofeina. To je kafa iz koje je odstranjena skoro celokupna količina prisutnog kofeina, ili pomoću švajcarskog vodenog procesa (koji podrazumeva natapanje sirovih zrna kafe u vodi koja apsorbuje kofein) ili korišćenjem hemijskih ratvarača kao što je trihloroetilen, ili, popularniji metilen hlorid, u sličnom procesu. Kao rastvarač se ponekad koristi i etil acetat; u tom slučaju se dobijena prečišćena kafa označava kao kafa sa „prirodno odstranjenim kofeinom“ pošto se etil acetat u prirodi može naći u voću. Ponekad se u procesu odstranjivanja kofeina koristi i ugljen-dioksid.

Kafa bez kofeina obično ima slabiji ukus i povećanu gorčinu u odnosu na klasičnu kafu. Postoje i druge alternative kafi koje imaju sličan ukus, ali ne sadrže kofein. Takve zamene su obično dostupne u instant varijanti.

Zavisnost od kofeina i simptomi koji se pojavljuju kada osoba prestane da pije kafu su dobro poznati i dokumentovani.

Dobre strane

[uredi | uredi izvor]

Rizici

[uredi | uredi izvor]