Kepenova klasifikacija klime
Kepenova klasifikacija klime predstavlja rejonizaciju i klasifikaciju klimatskih tipova Zemljine površine. Danas se ova klasifikacija najviše koristi u svetu, ali i u Srbiji. Nemački klimatolog rusko-grčkog porekla Vladimir Kepen (1846–1940) je ovu klasifikaciju prvi put izneo 1884. godine,[2][3] i izvršio je nekoliko modifikacija 1918 i 1936. godine.[4][5] Kasnije je klimatolog Rudolf Gajger (1894-1981) uveo neke promene u sistem klasifikacije, koji se zbog toga ponekad naziva i Kepen-Gajgerov klimatski klasifikacioni sistem.[6][7]
Kepenova klimatska klasifikacija deli klime u pet glavnih klimatskih grupa, pri čemu se svaka grupa deli na osnovu sezonskih padavina i temperaturnih obrazaca. Pet glavnih grupa su A (tropska), B (suva), C (umerena), D (kontinentalna) i E (polarna). Svaka grupa i podgrupa je predstavljena slovom. Svim podnevljima dodeljena je glavna grupa (prvo slovo). Svim klimatskim uslovima osim onih u E grupi dodeljena je sezonska podgrupa padavina (drugo slovo). Na primer, Af ukazuje na tropsku klimu prašume. Sistem dodeljuje temperaturnu podgrupu za sve grupe osim onih u A grupi, označenu trećim slovom za klimu u B, C, i D, a drugim slovom za klimu u E. Na primer, Cfb označava okeansku klimu sa toplim letima kako je naznačeno završetkom b. Klima se klasifikuje na osnovu specifičnih kriterijuma koji su jedinstveni za svaki tip klime.[8]
Kako je Kepen sistem dizajnirao na osnovu svog iskustva kao botaničar, njegove glavne klimatske grupe zasnivaju se na tome koje vrste vegetacije rastu u datom regionu klasifikacije klime. Pored identifikacije klime, sistem se može koristiti za analizu uslova ekosistema i identifikaciju glavnih tipova vegetacije u klimatskim uslovima. Zbog svoje veze sa biljnim svetom datog regiona, sistem je koristan u predviđanju budućih promena u biljnom svetu unutar datog regiona.[1]
Kepenov sistem klasifikacije klime je dalje modifikovan u okviru Trevartovog sistema klasifikacije, sredinom 1960-ih (revidiranog 1980). Trevartov sistem je nastojao da stvori rafiniraniju klimatsku zonu srednje geografske širine, što je bila jedna od kritika Kepenovog sistema (klimatska grupa C bila je preširoka).[9]:200–1
Metod određivanja klimata
[uredi | uredi izvor]Vladimir Kepen je svoju klasifikaciju zasnovao na hidrotermičkim pokazateljima. Upotrebio je podatke za srednje mesečne i srednje godišnje temperature i godišnje sume padavina. Na osnovu njih izdvojio je određene tipove klime i njihove podgrupe.
Klimati po Kepenu
[uredi | uredi izvor]Izdvojeno je pet glavnih klimata koji su označeni velikim slovima abecede, koji se dalje dele na tipove.
- A - Tropski tip[10][11][12]
- B - Suvi tip[13][14][15][16]
- S - Umerno-topli tip[17][18][19]
- D - Umereno-hladni (borealni) tip[20]
- E - Hladni tip[21][22][23]
Tipovi klimata
[uredi | uredi izvor]Klimatskih tipova prema Kepenu ima ukupno dvanaest, dok se neki od njih dalje dele, čineći još 18 podtipova:
- Klimat A
- Klimat B
- Klimat C
- Klimat D
- Klimat E
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b Beck, Hylke E.; Zimmermann, Niklaus E.; McVicar, Tim R.; Vergopolan, Noemi; Berg, Alexis; Wood, Eric F. (30. 10. 2018). „Present and future Köppen-Geiger climate classification maps at 1-km resolution”. Scientific Data (na jeziku: engleski). 5: 180214. Bibcode:2018NatSD...580214B. ISSN 2052-4463. PMC 6207062
. PMID 30375988. doi:10.1038/sdata.2018.214.
- ^ Köppen, Wladimir (1884). Prevod: Volken, E.; Brönnimann, S. „Die Wärmezonen der Erde, nach der Dauer der heissen, gemässigten und kalten Zeit und nach der Wirkung der Wärme auf die organische Welt betrachtet” [The thermal zones of the earth according to the duration of hot, moderate and cold periods and to the impact of heat on the organic world)]. Meteorologische Zeitschrift (objavljeno 2011). 20 (3): 351—360. Bibcode:2011MetZe..20..351K. doi:10.1127/0941-2948/2011/105. Arhivirano iz originala 2016-09-08. g. Pristupljeno 2016-09-02 — preko http://www.ingentaconnect.com/content/schweiz/mz/2011/00000020/00000003/art00009.
- ^ Rubel, F.; Kottek, M (2011). „Comments on: 'The thermal zones of the Earth' by Wladimir Köppen (1884)”. Meteorologische Zeitschrift. 20 (3): 361—365. Bibcode:2011MetZe..20..361R. doi:10.1127/0941-2948/2011/0258.
- ^ Köppen, Wladimir (1918). „Klassification der Klimate nach Temperatur, Niederschlag and Jahreslauf”. Petermanns Geographische Mitteilungen. 64. str. 193—203, 243—248 — preko http://koeppen-geiger.vu-wien.ac.at/koeppen.htm.
- ^ Köppen, Wladimir (1936). „C”. Ур.: Köppen, Wladimir; Geiger (publisher), Rudolf. Das geographische System der Klimate [The geographic system of climates] (PDF). Handbuch der Klimatologie. 1. Berlin: Borntraeger. Архивирано (PDF) из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2016-09-02.
- ^ Geiger, Rudolf (1954). „Klassifikation der Klimate nach W. Köppen” [Classification of climates after W. Köppen]. Landolt-Börnstein – Zahlenwerte und Funktionen aus Physik, Chemie, Astronomie, Geophysik und Technik, alte Serie. Berlin: Springer. 3. стр. 603—607.
- ^ Geiger, Rudolf (1961). Überarbeitete Neuausgabe von Geiger, R.: Köppen-Geiger / Klima der Erde. (Wandkarte 1:16 Mill.) – Klett-Perthes, Gotha.
- ^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated” (PDF). Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. Bibcode:2006MetZe..15..259K. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types”. Physical Geography: A Landscape Appreciation
. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. ISBN 978-0-13-020263-5.
- ^ Kottek, Markus; Grieser, Jürgen; Beck, Christoph; Rudolf, Bruno; Rubel, Franz (2006-07-10). „World Map of the Köppen-Geiger climate classification updated”. Meteorologische Zeitschrift. 15 (3): 259—263. ISSN 0941-2948. doi:10.1127/0941-2948/2006/0130.
- ^ „Blue Planet Biomes - Rainforest Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
- ^ „Blue Planet Biomes - Savanna Biome”. www.blueplanetbiomes.org. Приступљено 2020-04-03.
- ^ Griffiths, J. F. (1985) 'Climatology', Chapter 2 in Handbook of Applied Meteorology, Edited by David D. Houghton, John Wiley and Sons, ISBN 0-471-08404-2.
- ^ Durrenberger, R. W. (1987) 'Arid Climates', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 92–101, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
- ^ Stadler, S. J (1987) 'Aridity Indexes', article in The Encyclopedia of Climatology, p. 102–107, Edited by J. E. Oliver and R. W. Fairbridge, Van Nostrand Reinhold Company, New York, ISBN 0-87933-009-0
- ^ Blue Peace for the Nile Report, 2009, Strategic Foresight Group
- ^ „Weather & Climate Change: Climates around the world”. Education Scotland. Arhivirano iz originala 14. 4. 2016. g.
- ^ „Latitude & Climate Zones”. The Environmental Literacy Council. Arhivirano iz originala 30. 06. 2018. g. Pristupljeno 15. 7. 2017.
- ^ „Patterns of Climate”. Weather-climate.org.uk. Pristupljeno 15. 7. 2017.
- ^ „Continental Climate”. Encyclopedia of the Atmospheric Environment. Manchester Metropolitan University. Arhivirano iz originala 2009-04-27. g.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall. str. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.
- ^ Gavin Hudson (2008-12-14). „The Coldest Inhabited Places on Earth”. Eco Worldly. Arhivirano iz originala 2008-12-18. g. Pristupljeno 2009-02-08.
- ^ McKnight, Tom L; Hess, Darrel (2000). „Climate Zones and Types: The Köppen System”. Physical Geography: A Landscape Appreciation. Upper Saddle River, New Jersey: Prentice Hall. str. 235–7. ISBN 978-0-13-020263-5.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Dukić D,(2006): Klimatologija, Geografski fakultet, Beograd
- Mastilo N, (2005): Rečnik savremene srpske geografske terminologija, Geografski fakultet, Beograd
- McColltoll, R. W. (2005). Encyclopedia of World Geography, Volume 1. Facts on File Library of World Geography. New York: Facts on File. str. 919. ISBN 0-816-05786-9.
- „Solar Illumination: Seasonal and Diurnal Patterns”. Encyclopedia.com. Pristupljeno 4. 10. 2012.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
- World Map of the Köppen–Geiger climate classification for the period 1951–2000
- Global climate maps, using Köppen classification (FAO, 1999) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. januar 2021)
- IPCC Data Distribution Center
- Yung, Chung-hoi. „Why is the equator very hot and the poles very cold?”. Hong Kong Observatory. Arhivirano iz originala 14. 06. 2018. g. Pristupljeno 2010-12-02.
