Kineski brojevi

Kineski brojevi su znakovi za pisanje brojeva u kineskom jeziku. Danas, govornici kineskog koriste tri numerička sistema, pored arapskih brojeva to su još dva drevna kineska brojčana sistema.

Jedan takav sistem je sudžou ili huama sistem. Postepeno je zamenjen arapskim sistemom pisanja brojeva. To je jedina preživela varijacija štapnih brojčanih sistema, koji je bio popularan na kineskim tržištima, kao što su ona u Hongkongu pre 1990-ih.

Drugi kineski numerički sistem su pismeni brojevi. Još uvek je u upotrebi prilikom pisanja brojeva u dugom obliku, kao što je na čekovima za sprečavanje falsifikacije. Ovaj pismeni sistem je približan pisanju broja rečima u tekstu. Kineski karakterski sistem može biti svrstan kao deo jezika, ali i dalje se broji kao brojčani sistem. Većina ljudi u Kini sada koriste arapski sistem zbog praktičnosti.

Pisani brojevi

Kineski pismeni numerički sistem sastoji se od kineskih karaktera koje koristi kineski pisani jezik da se može pisati izgovoreni brojevi. Slično brojevima napisani rečima (npr. „hiljadu devetsto četrdeset i pet“), nije nezavisan sistem po sebi. Budući da odražava govorni jezik, ne koristi pozicijski sistem kao što je u arapskim brojevima, na isti način kako se pišu brojevi na srpskom.

Standardni brojevi

Postoje karakteri koji predstavljaju brojeve nula do devet, i drugih karaktera koji predstavljaju veći broj, kao što su desetine, stotine, hiljade i tako dalje. Postoje dve grupe karaktera za kineske brojeve: jedan za svakodnevno pisanje i jedan za upotrebu u komercijalnim ili finansijskim kontekstima poznat kao dašjie (uproš: 大写; trad: 大寫; pin: dàxiě). Druga vrsta je postala jer karakteri korišćeni za pisanje brojeva su geometrijsko jednostavna, tako da korištenje tih brojeva ne može se sprečiti falsifikovanje na isti način pisanje brojeva rečima se može u srpskom. Falsifikator bi mogao lako promeniti svakodnevne karaktere 三十 (30) na 五千 (5000) dodavanjem samo nekoliko poteza. To ne bi bilo moguće kada se koristi finansijski znakovi 叁拾 (30) i 伍仟 (5000).

Finansijski	Običan	Vrednost	Pinjin	Napomena
零	〇	0	líng	〇 je neformalan način predstavljati nulu, ali 零 je više uobičajeno, posebno u školama.
壹	一	1	yī	takođe 弌 (finansijski zastarelo), može se lako manipulisati u 弍 (dva) ili 弎 (tri).
貳(T) ili 贰(U)	二	2	èr	takođe 弍 (finansijski zastarelo), može se lako manipulisati u 弌 (jedan) ili 弎 (tri). takođe 兩(T) ili 两(U), vidi sekciju karakteri regionalnih korištenja.
叄(T) ili 叁(U)	三	3	sān	takođe 弎 (finansijski zastarelo), može se lako manipulisati u 弌 (jedan) ili 弍 (dva). takođe 參(T) ili 参(U) sān.
肆	四	4	sì
伍	五	5	wǔ
陸(T) ili 陆(U)	六	6	liù
柒	七	7	qī
捌	八	8	bā
玖	九	9	jiǔ
拾	十	10	shí	Iako neki ljudi koriste 什 kao finansijski, nije prihvatljivo jer se može zapisati u 伍 ili 仟.
佰	百	100	bǎi
仟	千	1,000	qiān
萬	萬(T) ili 万(U)	104	wàn	Kineski brojevi se grupe na deset hiljada vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
億	億(T) ili 亿(U)	108	yì	Pogledajte veliki brojevi odeljak u nastavku.

Karakteri regionalnih korištenja

Finansijski	Običan	Vrednost	Pinjin	Standardna alternativa	Napomena
	么(T) or 幺(U)	1	yāo	一	Bukvalno znači „najmanji“. Upotrebljava se u kontinentalnoj Kini da se nedvosmisleno izreče „#1“ u nizu cifara (kao što su brojevi telefona i brojevi za identifikaciju). Nikada se ne koristi u brojanju ili čitanju vrednosti. U Tajvanu, samo koriste vojnici, policija i hitna služba. U Hongkongu i Makau, koristi se samo kada se komunicira u standardnom mandarinskom jeziku.
	兩(T) or 两(U)	2	liǎng	二	Veoma čest alternativni način govorenja: „dva“. Upotreba varira od dijalekta do dijalekta, čak i od osobe do osobe. Na primer „2222“ može se čitati kao „二千二百二十二“, „两千二百二十二“ ili čak „两千两百二十二“ u mandarinskom. Pogledajte čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
念	廿	20	niàn	二十	Pismenom oblik još uvek je korišten da se odnosi na datume, posebno kineskih kalendarskih datuma. Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. 卄 je retka varijanta.
	卅	30	sà	三十	Pismeni oblik još uvek se koristi za skraćene datum reference u kineskom. Na primer, pokret 30. maja (五卅运动). Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku.
	卌	40	xì	四十	Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog, iako vrlo retko.
	皕	200	bì	二百	Veoma retko korišten, jedan opšti primer je književni《皕宋楼》.

Veliki brojevi

Slično kao i duga i kratka skala u zapadu, za karaktere veći od broja 万 (wàn), bila su četiri sistema u antičkom i savremenom korišćenju:

Sistem	亿 yì	兆 zhào	京 jīng	垓 gāi	秭 zǐ	穰 ráng	沟 gōu	涧 jiàn	正 zhēng	载 zài	Faktor povećanja
Alternativa			經/经		杼	壤
1	105	106	107	108	109	1010	1011	1012	1013	1014	Svaki broj je 10 (十 shí) puta prijašnjog.
2	108	1012	1016	1020	1024	1028	1032	1036	1040	1044	Svaki broj je 10.000 (万 wàn) puta prijašnjog.
3	108	1016	1024	1032	1040	1048	1056	1064	1072	1080	Svaki broj je 108 (万万 wànwàn) puta prijašnjog.
4	108	1016	1032	1064	10128	10256	10512	101024	102048	104096	Svaki broj je kvadrat prijašnjog.

Većina ljudi ne prepoznaje brojeve preko 亿 yì (10⁸) i definicije u rečniku većih brojeva mogu biti ne-dosledni (osim Koreje gde 兆 zhào i 京 jīng se često koriste).

Brojevi od budizma

Brojevi preko 载 zài i dolazi od budističkih tekstova u sanskritu, ali ti „budistički brojevi“ su postali „drevna korišćenja“.

Ime	Vrednost	Napomena
極(T) or 极(U)	1048
恒河沙	1052	Bukvalno znači „pesak Ganga“, metafora korištena u broju budističkih tekstova da izrazi količinu jednaku broju zrna peska u reci Gangi.
阿僧祇	1056	Od sanskrita Asaṃkhyeya
那由他	1060	Od sanskrita Nayuta
不可思議(T) or 不可思议(U)	1064	Bukvalno prevedeno kao „neshvatljivo“ ili „nezamisljivo“.
無量(T) or 无量(U)	1068	Bukvalno prevedeno „bez granica“.
大數(T) or 大数(U)	1072	Bukvalno prevedeno „veliki broj“.

Mali brojevi

Sledeći karakteri se koriste istorijsko kako bi označili mali red veličine u kineskom jeziku. Sa uvođenjem SI jedinica, neki od njih su uključene kao SI prefiksa, a ostatak je pao u neupotrebu.

Karakter	Vrednost	Napomena
漠	10−12	(Drevni kineski) 皮 slaže se sa SI prefiksom piko.
渺	10−11	(Drevni kineski)
埃	10−10	(Drevni kineski)
尘	10−9	(Drevni kineski) 奈 (T) or 纳 (U) corresponds the SI prefiksom nano.
沙	10−8	(Drevni kineski)
纤	10−7	(Drevni kineski)
微	10−6	još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mikro.
忽	10−5	(Drevni kineski)
丝	10−4	(Drevni kineski)
毫	1/1,000	takođe 毛. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mili.
厘	1/100	takođe 釐. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom centi.
分	1/10	još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom deci.

SI prefiksi

Prevodi SI prefiksa ranijim danima su se raslikovali od onih koji se koristi danas. Veći (兆, 京, 垓, 秭, 穰), i manji kineski brojevi (微, 纤, 沙, 尘, 渺) su definisane kao prevodi za SI prefikse. Na primer, 京 jīng je definisan kao giga, i 纤 xiān je definisan kao nano. Rezultovalo je stvaranjem više vrednosti za svaki broj.

U vremenu „ranog prevoda“, spor je nastao zbog vrednosti 兆. Vlada NRK je koristila dio za ovaj prevod, i definiciju džao 兆 (zhào) kao prevod za SI prefiks mega (10⁶). (Možda vlade nije bila svesna zajedničkog korištenja 兆, i tako nisu razmotriti alternativni kineski karakter, kao što je 巨, da predstavlja mega.) Zbog toga, prevod je izazvao mnogo konfuzija.

Pored toga, Tajvanci su definisali 百万 za prevod mega. Ovaj prevod se naširoko koristi u službenim dokumentima, akademskim zajednicima, informativnim industrijama, itd. Međutim, državne industrije za emitovanje ponekad koriste 兆赫 da predstavlja "megaherc".

Danas, obe vlade Narodne Republike Kine i Republike Kine (Tajvan) koriste fonetske transliteracije za SI prefikse. Međutim, te vlade su izabrali različita kineska slova za određene prefikse. Sledeća tabela navodi dva različita standarda zajedno sa početnim prevodom.

SI prefiksi

Vrednost	Simbol	Engleski	Raniji prevod	standard NRK	standard RK
1024	Y	jota		尧 yáo	佑 yòu
1021	Z	zeta		泽 zé	皆 jiē
1018	E	eksa	穰 ráng	艾 ài	艾 ài
1015	P	peta	秭 zǐ	拍 pāi	拍 pāi
1012	T	tera	垓 gāi	太 tài	兆 zhào
109	G	giga	京 jīng	吉 jí	吉 jí
106	M	mega	兆 zhào	兆 zhào	百萬 bǎiwàn
103	k	kilo	千 qiān	千 qiān	千 qiān
102	h	hekto	百 bǎi	百 bǎi	百 bǎi
101	da	deka	十 shí	十 shí	十 shí
10−1	d	deci	分 fēn	分 fēn	分 fēn
10−2	c	centi	厘 lí	厘 lí	厘 lí
10−3	m	mili	毫 háo	毫 háo	毫 háo
10−6	µ	mikro	微 wēi	微 wēi	微 wēi
10−9	n	nano	纤 xiān	纳 nà	奈 nài
10−12	p	piko	沙 shā	皮 pí	皮 pí
10−15	f	femto	尘 chén	飞 fēi	飛 fēi
10−18	a	ato	渺 miǎo	阿 à	阿 à
10−21	z	zepto		仄 zè	介 jiè
10−24	y	jokto		幺 yāo	攸 yōu

Čitanje i transkribcija brojeva

Celi brojevi

Više-cifreni brojevi su stvoreni principom umnožavanja, prvo ide sama cifra (1 - 9), zatim mesto (kao što su 10 ili 100), a zatim naredna cifra.

U mandarinskom, množilac 两 (liǎng) se koristi umesto 二 (èr) za sve brojeve veće od 200 sa cifrom „2“. Upotreba obe 两 (liǎng) ili 二 (èr) su prihvatljiva za broj 200. Kada pisani u kantonskim dijalektima, 二 (yi⁶) se koristi da predstavi cifru „2“ za sve brojeve. U južnom minskom dijalektu iz Čaožua, 两 (no⁶) se koristi da predstavi cifru „2“ u svim brojevima od 200 nadalje. Ovakvo:

Broj	Struktura	Karakteri
		Mandarinski	Kantonski	Čaodžu	Šangajski
60	[6] [10]	六十	六十	六十	六十
20	[2] [10] ili [20]	二十	二十 ili 廿	二十	廿
200	[2] (èr) ili (liǎng) [100]	二百 ili 两百	二百 ili 两百	两百	两百
2000	[2] (liǎng) [1000]	二千 ili 两千	二千 ili 两千	两千	两千
45	[4] [10] [5]	四十五	四十五 ili 卌五	四十五	四十五
2,362	[2] [1,000] [3] [100] [6] [10] [2]	两千三百六十二	二千三百六十二	两千三百六十二	两千三百六十二

Brojevi 11 do 19, vodeća cifra „jedan“ (一) je obično izostavljena. U nekim dijalektima, kao šangajski, kad postoje samo dve značajne cifre u broju, vodeći „jedan“ i prateće nule su izostavljeni. Ponekad, jedan pre „deset“ u sredini broja, kao što je 213, su izostavljeni. Tako:

Broj	Strog putongua		Razgovorna ili dijalektna korištenja
	Struktura	Karakteri	Struktura	Karakteri
14	[10] [4]	十四
12000	[1] [10000] [2] [1000]	一万两千	[1] [10000] [2] ili [10000] [2]	一万二 ili 万二
114	[1] [100] [1] [10] [4]	一百一十四	[1] [100] [10] [4]	一百十四
1158	[1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8]	一千一百五十八	Vidi napomenu 1 ispod

Napomene:

1. Ništa nije ikad izostavljeno u velikim i još komplikovanijim brojevima, kao što su ovi.

U nekim starijim tekstovima kao što je Protestantna Biblija ili u poetskim korištenjem, brojevi kao 114 mogu biti napisani kao [100] [10] [4] (百十四).

Za brojeve veće od mirjade, isti sistem grupisanja se koristi odnosi na našem jeziku, osim u grupama od četiri mesta (mirjada) nego u grupama od tri (hiljada). Zato je prikladnije da se razmišlja o brojevima kao u grupama od četiri, tako 1.234.567.890, se raspredi ovde kao 12.3456.7890. Veći od mirjade, svaki broj je, dakle, četiri nula duži od onog pre njega, tako 10000 × wàn (万) = yì (亿). Ako jedan od brojeva je između 10 i 19, prvi „jedan“ je izostavljen. Dakle (brojevi u zagradama pokazuju da je broj napisan kao jedan broj, nego proširen):

Broj	Struktura	Karakteri
12,345,678,902,345 (12,3456,7890,2345)	(12) [1,0000,0000,0000] (3456) [1,0000,0000] (7890) [1,0000] (2345)	十二万三千四百五十六亿七千八百九十万两千三百四十五

Unutrašnje nule pre položaja cifre jedinice (kao u 1002) moraju biti izričito napisani. Razlog za to je da prateće nule (kao u 1200) često su izostavljeni u pisanju, tako dvosmislenosti se dešava. Jedna nula je dovoljna da reši dvosmislenosti. Kad je nula pre cifre osim cifre jedinice, izričita nula nije nejasna i stoga nije obavezna, ali poželjna. Tako:

Broj	Struktura	Karakteri
205	[2] [100] [0] [5]	二百〇五
100,004 (10,0004)	[10] [10,000] [0] [4]	十万〇四
10,050,026 (1005,0026)	(1005) [10,000] (26) ili (1005) [10,000] (026)	一千〇五万〇二十六 ili 一千〇五万二十六

Razlomci

Da se stvori razlomak, imenilac je pisan prvo, sledi ga 分之 („delovi“), a zatim brojilac. To je nasuprot kako se čita u našem jeziku, koji ide prvo brojilac. Svaka polovina razlomka je napisana isto kao celi broj. Mešoviti brojevi su napisane sa celinom prvo, a sledi ga 又 („ponovo“), a zatim deo razlomka.

Razlomak	Struktura	Karakteri
2/3	[3] [delovi] [2]	三分之二
15/32	[3] [10] [2] [delovi] [10] [5]	三十二分之十五
1/3000	[3] [1000] [delovi] [1]	三千分之一
3 5/6	[3] [ponovo] [6] [delovi] [5]	三又六分之五

Procenti su stvoreni na sličan način, koristeći 百 (100) kao imenilac. Cifra 一 (jedan) pre 百 je izostavljena.

Procent	Struktura	Karakteri
25%	[100] [delovi] [2] [10] [5]	百分之二十五
110%	[100] [delovi] [1] [100] [1] [10]	百分之一百一十

Decimalni brojevi su stvoreno prvo pisanjem celine, a zatim umetanje 點 (tradicionalni) ili 点 (uprošćeno) („tačka“), te konačno decimalni izraz. Decimalni izraz je pisan koristeći samo cifre za 0 - 9, bez reči za umnožavanje.

Decimalni izraz	Struktura	Karakteri
16.98	[10] [6] [tačka] [9] [8]	一十六点九八
12345.6789	[1] [10000] [2] [1000] [3] [100] [4] [10] [5] [tačka] [6] [7] [8] [9]	一万两千三百四十五点六七八九
75.4025	[7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5]	七十五点四〇二五
0.1	[0] [tačka] [1]	〇点一

Redni brojevi

Redni brojevi su stvoreni dodavanjem 第 („red“) pre broja.

Redni broj	Struktura	Karakteri
1st	[red] [1]	第一
2nd	[red] [2]	第二
82nd	[red] [8] [10] [2]	第八十二

Negativni brojevi

Negativni brojevi se stvaraju dodavanjem 負 (tradicionalni) ili 负 (uprošćeno) („negativno“) pre broja.

Broj	Struktura	Karakteri
-1158	[negativno] [1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8]	负一千一百五十八
-3 5/6	[negativno] [3] [ponovo] [6] [delovi] [5]	负三又六分之五
-75.4025	[negativno] [7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5]	负七十五点四〇二五

Vidi jošte

• Kinesko izražavanje brojeva pokretima ruke
• Japanski brojevi
• Brojevi u kineskoj kulturi
• Kineske jedinice merenja