Pređi na sadržaj

Kirilo Budanov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kirilo Budanov
Datum rođenja(1986-01-04)4. januar 1986. (38 god.)
Mesto rođenjaKijev, SSSR

Kirilo Oleksijevič Budanov (ukr. Кирило Олексійович Буданов; rođen 4. januara 1986) je ukrajinski oficir koji od avgusta 2020. obavlja dužnost načelnika Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine.[1] Budanov je ranije bio zamenik direktora jednog od odeljenja Spoljne obaveštajne službe Ukrajine. Ima čin general - potpukovnika.[2]

Rani život i obrazovanje

[uredi | uredi izvor]

Budanov je rođen u Kijevu 4. januara 1986. Diplomirao je na Odeskoj akademiji kopnene vojske 2007. godine.[3]

Karijera

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je 2007. diplomirao, Budanov je započeo vojnu karijeru u specijalnim snagama Glavne obaveštajne uprave (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine.[3]

Rusko-ukrajinski rat

[uredi | uredi izvor]

Godine 2014. učestvovao je u ratu u Donbasu, gde je više puta ranjavan[3] i navodno je učestvovao u nizu tajnih specijalnih vojnih operacija.[4] Prema izveštaju Njujork tajmsa iz 2024. godine, Budanov je bio jedan od pripadnika elitne jedinice 2245 ukrajinske Glavne obaveštajne uprave koju je obučavala CIA. Njujork Tajms takođe prenosi da je Budanov stekao reputaciju po učešću u hrabrim operacijama iza neprijateljskih linija. 2016. godine, dok je još uvek bio potpukovnik, navodno je predvodio jedinicu specijalnih snaga u amfibijskom napadu na Krim, kako bi se postavio eksploziv na aerodrom. Jedinica Budanova upala je u zasedu ruske specijalne jedinice nakon iskrcavanja; ukrajinske snage su navodno ubile nekoliko ruskih vojnika pre nego što su se povukle na teritoriju pod kontrolom Ukrajine. Prema Njujork Tajms-u, Budanov je prebačen na lečenje u Nacionalni vojni medicinski centar Volter Rid u SAD nakon što je ranjen u borbama u Donbasu.[5]

4. aprila 2019. godine, Budanovljev automobil Ševrolet Evanda digao je u vazduh Rus sa dokumentima na ime „Aleksej Lomaka“, koji je postavio bombu, ali je ona prerano detonirala. Napadač i diverzantska grupa koja je trebalo da digne u vazduh Budanova su privedeni.[6][7]

Godine 2020. postao je zamenik direktora jednog od odeljenja Spoljne obaveštajne službe Ukrajine. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski imenovao je Budanova 5. avgusta 2020. za šefa Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane.[1]

11. marta 2022. postao je predsednik Koordinacionog štaba za postupanje sa ratnim zarobljenicima.[8] U septembru 2022, Budanov je učestvovao u najvećoj operaciji razmene zarobljenika između Ukrajine i Ruske Federacije, kada se kući vratilo 215 ukrajinskih vojnika, uključujući više od 100 pripadnika i komandanta brigade Azov.[3]

U februaru 2023, šef parlamentarne grupe Sluga naroda David Arahamia izjavio je da će Aleksija Reznikova zameniti Budanov na mestu ministra odbrane. Međutim, do zamene nije došlo, a Budanov nije imenovan.[9][4]

Okružni sud Lefortovo u Moskvi, Rusija, je 21. aprila 2023. izdao nalog za hapšenje Budanova u vezi sa ukrajinskim napadom na Krimski most 2022.[10] Budanov je prokomentarisao nalog, rekavši: "Zadovoljan sam. Ovo je dobar pokazatelj našeg rada i obećavam da ću raditi još bolje."[11]

Portparol ukrajinske vojne obaveštajne službe rekao je 2023. da je bilo više od deset pokušaja atentata na Budanova. U novembru 2023. njegova supruga Marijana Budanova otrovana je neodređenim teškim metalima, verovatno otrovanom hranom, a nekoliko zaposlenih u agenciji imalo je blage simptome trovanja.[12]

Predsednik Zelenski je 2024. godine proglasio Budanova herojem Ukrajine.[13]

Vojni činovi

[uredi | uredi izvor]

Odlikovanja

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b „Ukaz Prezidenta Ukraїni №308/2020: Pro priznačennя K.Budanova načalьnikom Golovnogo upravlіnnя rozvіdki Mіnіsterstva oboroni Ukraїni” [Decree of the President of Ukraine No. 308/2020: On the appointment of K. Budanov as the head of the Main Directorate of Intelligence of the Ministry of DefenCe of Ukraine]. President.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). 2020-08-05. Arhivirano iz originala 2023-12-12. g. 
  2. ^ a b „Ukaz Prezidenta Ukraїni №564/2023: Pro prisvoєnnя vійsьkovogo zvannя” [Decree of the President of Ukraine No. 564/2023: On the assignment of a military rank]. President.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). 2023-09-07. Arhivirano iz originala 2024-02-11. g. Pristupljeno 2023-09-09. 
  3. ^ a b v g „Vzvod № 1. NV nazivaє 25 naйvplivovіših ukraїnsьkih vійsьkovih” [Platoon No. 1. NV names the 25 most influential Ukrainian military personnel]. New Voice (na jeziku: ukrajinski). Pristupljeno 2023-01-17. 
  4. ^ a b v „Factbox: Who is Kyrylo Budanov, Ukraine's potential next defence minister?”. Reuters. 6. 2. 2023. Arhivirano iz originala 2023-02-06. g. 
  5. ^ Entous, Adam; Schwirtz, Michael (25. 2. 2024). „The Spy War: How the C.I.A. Secretly Helps Ukraine Fight Putin”Neophodna novčana pretplata. The New York Times. Arhivirano iz originala 26. 2. 2024. g. Pristupljeno 26. 2. 2024. 
  6. ^ „Voєnna rozvіdka Ukraїni otrimala novogo očіlьnika” [Ukraine's military intelligence got a new head]. Defence Express (na jeziku: ukrajinski). 6. 8. 2020. Pristupljeno 2024-02-26. 
  7. ^ „Krim, Donbas, gіbridnі vійni, dezіnformacія: noviй načalьnik GUR nazvav zavdannя na posadі” [Crimea, Donbas, hybrid wars, disinformation: the new head of the Main Directorate of Intelligence named the tasks of the office]. Novynarnia (na jeziku: ukrajinski). 2020-08-10. Pristupljeno 2020-08-11. 
  8. ^ „Kabіnet Mіnіstrіv Ukraїni postanova vіd 11 bereznя 2022 r. № 257: Pro utvorennя Koordinacійnogo štabu z pitanь povodžennя z vійsьkovopolonenimi” [Cabinet of Ministers of Ukraine resolution of 11 March 2022 No. 257: On the formation of the Coordination Headquarters for the Treatment of Prisoners of War]. Kmu.gov.ua (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-05. 
  9. ^ Sabbagh, Dan (5. 2. 2023). „Ukraine's defence minister to be moved from post, says Zelenskiy ally”. The Guardian. Arhivirano iz originala 2024-01-21. g. 
  10. ^ Alexey Morozov,   Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  11. ^ Roman Kravets; Valentyna Romanenko,   Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ Lukiv, Jaroslav (28. 11. 2023). „Ukraine spy chief's wife poisoned, says Kyiv”. BBC News. Arhivirano iz originala 2024-01-30. g. 
  13. ^ Martin Fornusek (9. 2. 2024). „Zelensky grants Hero of Ukraine award to Zaluzhnyi”. The Kyiv Independent. 
  14. ^ „Ukaz Prezidenta Ukraїni № 428/2021: Pro prisvoєnnя vійsьkovogo zvannя” [Decree of the President of Ukraine No. 428/2021: On the assignment of a military rank]. President.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). 2021-08-24. Pristupljeno 2023-02-06. 
  15. ^ „Ukaz Prezidenta Ukraїni №207/2022” [Decree of the President of Ukraine No. 207/2022]. President.gov.ua (na jeziku: ukrajinski). 2022-04-03. Pristupljeno 6. 2. 2023. 
  16. ^ Martin Fornusek (9. 2. 2024). „Zelensky grants Hero of Ukraine award to Zaluzhnyi”. The Kyiv Independent. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кирило_Буданов&oldid=28633937”