Klan Mijoši
| Klanovi ere Sengoku | ||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
|
Glavni klanovi: ime i boja na mapi | ||||||||||||||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||||||||
| Manji klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Hosokava−Rokaku−Date−Ouči Rjuzodži−Azai−Asakura |
||||||||||||||||||||||||||
| Hrišćanski klanovi | ||||||||||||||||||||||||||
|
Omura−Arima |
||||||||||||||||||||||||||
Klan Mijoši bio je istaknuta japanska plemićka porodica poreklom iz provincije Ava (na ostrvu Šikoku)[1][2] koja je tokom perioda Sengoku (1467-1600) neko vreme dominirala Kjotom i politikom šoguna iz dinastije Ašikaga.[3]
Istaknuti članovi[uredi | uredi izvor]
- Mijoši Nagajoši (poznat i pod imenom Čokei ili Norinaga, 1523-1564), najistaknutiji član porodice. Ratnik iz provincije Ava na Šikokuu koji je prvi put poveo vojsku na Kjoto 1539. godine, u naredne dve decenije uspeo je da uspešno prođe zaista spektakularnu karijeru. Faze njegovog napretka, obeležene izdajama koliko i junačkim delima, dovele su putem svrgavanja Nagajošijevih pretpostavljenih, porodica Hosokava i Hatakajama, do uspostavljanja njegovog dominantnog uticaja u provincijama Ava, Sanuki i Avadži kao i nad „Pet matičnih provincija“ (Kinaj), - Jamaširo, Jamato, Kavači, Secu i Izumi.[4]
- Macunaga Hisahide (1510-1577), osoba neizvesnog porekla, ušao je u Mijošijevu službu oko 1541. Prvo se pretvorio u Nagajošijevu neizostavnu desnu ruku. Na kraju je uzurpirao vlast svog gospodara. Macunaga je ostao nominalno podređen Mijošiju i podržavao je njegove kampanje. Ali do 1560. godine, kada je jezuitski misionar Gaspar Vilela prvi put stupio u kontakt sa ova dva tipična uzurpatora iz perioda Sengoku, Hisahide je postao dominantan u regionu Kinaj. Vilela je upoznao Nagajošija rano 1560. i dobio od njega patent privilegija sličan javnom obaveštenju koje je izdao šogun iste godine.[4] Godine 1563. Čokei se sukobio oko vlasti sa Macunagom, koji mu je otrovao sina (1563) i brata Fujujasua, istaknutog pesnika (1564).[3]
- Mijoši Jukitora (umro 1559) bio je Nagajošijev brat. 1552. pogubio je Hosokava Močitaku i zauzeo njegove posede. Ubijen je u bici.[3]
- Mijoši Jošicugu (umro 1573) bio je Nagajošijev sinovac i naslednik. Pošto je pruzeo vlast veoma mlad, u njegovo ime klanom i šogunatom upravljali su trojica njegovih glavnih vazala, takozvani Mijoši trijumvirat. Godine 1565. zajedno sa Macunaga Hisahideom naterao je šoguna Ašikaga Jošiterua na samoubistvo. 1573. stao je na stranu šoguna Ašikaga Jošijaki-ja protiv Oda Nobunage, koji ga je opseo u njegovom zamku Vakae u provinciji Kavači i naterao na samoubistvo.[3]
- Mijoši Nagaharu (ubijen 1580), poslednji nezavisni gospodar provincije Ava na ostrvu Šikoku, izgubio je svoje posede i život u ratu protiv klana Čosokabe.[5]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 297. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. str. 66—70. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.
- ^ a b v g Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
- ^ a b The Cambridge history of Japan. 4. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 319. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
- ^ Turnbull, Stephen R. (2008). Samurai armies, 1467-1649. Oxford: Osprey. str. 66—70. ISBN 978-1-84603-351-3. OCLC 212855770.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 61—62. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
