Klan Hosokava

Klan Ašikaga	(zlatno)
Klan Hosokava	(žuto)
Klan Hatekajama	(narandžasto)
Klan Išiki	(svetlozeleno)
Klan Šiba	(svetlosivo)
Klan Toki	(smeđe)
Klan Imagava	(sivo)
Klan Jamana	(svetloplavo)
Klan Ouči	(ružičasto)
Klan Kjogoku	(plavo)
Klan Akamacu	(ljubičasto)
Klan Otomo	(zeleno)
Klan Šimazu	(crveno)
Klan Šoni	(svetložuto)

Klan Hosokava (jap. 細川氏) , istaknuta japanska aristokratska porodica iz perioda Muromači i Azuči-Momojama. Tokom perioda Sengoku ova porodica je nakon pobede u Oninskom ratu (1467-1477) neko vreme (1477-1530) dominirala Kjotom i politikom šoguna iz dinastije Ašikaga.^[1]

Istorija

Period Muromači

Porodica Hosokava bila je bočni ogranak klana Ašikaga, i doživela je uspon nakon uspostavljanja šogunata Ašikaga (1336). Šoguni iz porodice Ašikaga nastojali su da učvrste vlast nad provincijama dajući položaj vojniih guvernera (šugo) svojim rođacima i najodanijim vazalima. Tako je porodica Hosokava dobila upravu nad više provincija. Oko 1400. kada je moć šogunata Ašikaga bila na vrhuncu, članovi klana Hosokava bili su guverneri 8 provincija (Tosa, Ava, Sanuki, Bingo, Biču, Avadži, Tamba i Secu).^[2]

Period Sengoku

Iako poslednjih četiri ili pet šoguna šoguna iz dinastije Ašikaga koji su vladali nakon Oninskog rata (1467-1477) nisu imali stvarne vlasti, porodica Hosokava, koja je monopolizovala položaj šogunovog zamenika (kanrei), uspevala je da održi određenu stabilnost u prestonici i Pet domaćih provincija (Kinaj) oko nje, bar do 1530. godine. Provincijski guverneri i činovnici koji su podržavali porodicu Hosokava za vreme Oninskog rata, nastavili su da sarađuju sa njima i posle rata. Tako je ova aristokratska kuća formalno upravljala šogunatom, podržavana od provincijskih feudalnih gospodara koji su preko nje ostvarivali svoj uticaj na vladu. Do 1560. situacija se zakomplikovala: poslednji šogunov zamenik, Hosokava Udžicuna, proteran je od svojih bivših vazala, klana Mijoši i Matsunaga. 1565. ova grupa je ubila šoguna Ašikaga Jošiteru-a, i postavila maloletnog Ašikaga Jošihide-a kao svoju marionetu. ^[3]

Istaknuti članovi

Hosokava Kacumoto (1430-1473) bio je jedan od pokretača i glavnih učesnika Oninskog rata (1467-1477), čime je počeo period anarhije poznat kao Sengoku (1467-1600).^[1]
Hosokava Masamoto (1466-1507), Kacumoto-ov sin, ubijen je u atentatu nakon što je čitav život proveo u građanskom ratu i dvorskim zaverama.^[1]
Hosokava Sumimoto (1496-1520) bio je uspešan vojskovođa koji je igrao značajnu ulogu na šogunovom dvoru.^[1]
Hosokava Harumoto (1519-1563) bio je pristalica šoguna Ašikaga Jošiharu-a i Jošiteru-a i jedan od prvih vojskovođa u Japanu koji su shvatili vrednost novog vatrenog oružja - arkebuza.^[1] Potučen je i proteran od svojih glavnih vazala iz klana Mijoši, koji su preuzeli kontrolu nad Kjotom i šogunovim dvorom posle 1549.^[4]
Hosokava Fuđitaka (ili Nagaoka, 1534-1610) borio se za Oda Nobunagu u opsadi manastira Osaka (1570-1580), a zatim za Tojotomi Hidejošija u osvajanju Kjušua i protiv klana Hođo u opsadi zamka Odavara (1591). Bio je istaknuti naučnik i pisac.^[1]
Hosokava Tadaoki (1564-1645) oženio je Graciju, kćer Akeči Micuhide, čuvenu hrišćansku vernicu. Tadaoki se borio u opsadi zamka Odavara za Hidejošija. Pred bitku kod Sekigahare (1600), Išida Micunari pokušao je da zarobi Graciju i iskoristi je kao taoca, ali je ona pristala da je ubiju muževi vazali radije nego da se preda. Tadaoki se borio za Tokugavu kod Sekigahare (1600) i Osake (1615). Za zasluge kod Sekigahare dobio je od šogunata Tokugava posed Kokura (provincija Bizen, sa prihodom od 370.000 kokua).^[1]
Hosokava Tadatoši (1586-1641) , Tadaokijev sin, proterao je hrišćane sa svojih poseda i učestvovao je u gušenju ustanka Šimabara. 1632. dobio je posed kumamoto (u provinciji Higo, sa prihodom od 540.000 kokua).^[1]

Reference

^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.
^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 228—229. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

Literatura

Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 58. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:0-1] v ^g ^d ^đ ^e ^ž Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[:32-2] The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 194—198. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:3-3] The Cambridge history of Japan (Volume 3). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 228—229. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:1-4] Turnbull, Stephen R. (2000). The samurai sourcebook. London. str. 42. ISBN 1-85409-523-4. OCLC 44910809.

[1]

[2]

[3]

[4]

Normativna kontrola
Međunarodne	VIAF
Državne	Nemačka Japan
Ostale	Enciklopedija Britanika