Pređi na sadržaj

Klara Tompson

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Klara Tompson
Lični podaci
Puno imeKlara Mejbl Tompson
Datum rođenja(1893-10-03)3. oktobar 1893.
Mesto rođenjaProvidens, SAD
Datum smrti20. decembar 1958.(1958-12-20) (65 god.)
Mesto smrtiNjujork, SAD
ObrazovanjePembrok Koledž na Univerzitetu Braun (1912–1916) Univerzitet Džons Hopkins (1916)
Naučni rad
PoljePsihoanaliza
InstitucijaInstitut Vilijam Alanson Vajt
Poznat poPsihoanaliza: Evolucija i razvoj

Klara Mejbl Tompson, (engl. Clara Mabel Thompson; Providens, 3. oktobar 1893 — 20. decembar 1958. Njujork) bila je istaknuta američka psihoanalitičarka i suosnivačica Instituta Vilijam Alanson Vajt. Objavljivala je brojne članke i knjige o psihoanalizi, a posebno o psihologiji žena.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođena je 1893. godine u Providensu glavnom gradu savezne države Roud Ajland u SAD. Potiče iz religiozne porodice, srednje klase. Njeni roditelji bili su baptisti, pri čemu je njena majka bila posebno stroga u svojim vjerskim pogledima. Njen otac, bio je uspješan poslovan i samouki čovjek koji je uspeo da postane direktor veleprodajne kompanije za lijekove, najpre radeći kao krojač i trgovac. Bila je više vezana za oca dok je njen devet godina mlađi brat bio bliži majci.

U djetinjstvu je bila povučena, najveći dio slobodnog vremena provodila je baveći se sportom i raznim aktivnostima na otvorenom pa su je zbog toga često nazivali "muškaračom". Kao odlična učenica, odlučila je još u gimnaziji da postane medicinski misionar. Vođena tim ciljem upisala se 1912. godine na Ženski koledž (Pembrok Koledž) na Univerzitetu Braun. Klara je ovde pronašla novu intelektualnu stimulaciju koja je dovela u pitanje njene dotadašnje religijske stavove pa je zbog toga odustala od planova za misionarksu karijeru. Umesto toga odlučila je da postane ljekar i prestala je da posećuje crkvu. Takva odluka je pogodila njenu majku što je za posljedicu imalo njihovo međusobno udaljavanje. Studije je 1916. nastavila na medicinskom fakultetu Univerzitetu Džons Hopkins. Na drugoj godini studija, njeno prijateljstvo sa koleginicom Lucijom Doli, psihoterapeutkinjom koja je Klaru upoznala sa konceptima psihoanalize, imalo je presudan uticaj na njen profesionalni razvoj. Zbog Klarinog velikog interesovanja za psihonalizu, Doli ju je pozvala da preko ljeta radi u psihijatrijskoj bolnici Sveta Elizabeta u Vašingtonu. Tamo je upoznala psihijatra Viliama Alanson Vajta koji je Klari dao podsticaj da specijalizira psihijatriju i krene da se bavi psihoanalizom. Takođe je stažirala u njujorškoj ambulanti za žene i djecu, a specijalizaciju iz psihologije završila je na klinici Fips 1925.[1]

Uspostavila je privatnu praksu i postala saradnik Harija Stek Salivana. Predavala na Vasarskom koledžu i Njujorškom psihoanalitičkom institutu. Salivan se interesovao za rad Šandora Ferencija, evropskog psihoanalitičara koji se specijalizovao za pacijente koji su pretrpjeli tešku traumu, želio je da mu on bude analitičar ali nije imao dovoljno novca da ode u Budimpeštu gde se Ferenci nalazio. Umjesto toga, predložio je Klari da ona ode u Budimpeštu i nauči Ferencijeve tehnike te da ih kasnije donese i razvije u SAD. Tomposnova odlazi u Budimepeštu 1928. godine i krenula na seanse kod Ferencija. Zatim se 1934. godine vraća se u SAD, ali ovoga puta u Njujork, ostavivši iza sebe Džons Hopkins u Baltimoru. Pridružuje se Njujorškom Psihoanalitičkom Institutu, gdje počinje da predaje psihoanalizu. Radeći u ovom institutu upoznala je Karen Hornaj. Zajedno sa njom, Tompsonova se posebno zainteresovala za psihologiju žene, a većinu svojih istraživanja tokom narednih 20 godina posvetila je pitanjima razvoja ženske seksualnosti. Karen Hornaj i Klara Tompson blisko su sarađivale tokom 30-tih godina razvijajući feminističku psihoanalitičku teoriju. Uticaj Karen Hornaj najbolje se može videti u najpoznatijem Klarinom članku "Žene i zavisnost od penisa" objavljenom 1943. godine. U ovom kontraverznom radu, Klara je kritikovala Frojdovo shvatanje da kod žena postoji fiziološka osnova za zavisnost od penisa, umesto toga, ukazala je na socijalnu i kulturnu diskriminaciju žena.

Suosnivač je Američkog udruženja za napredak psihoanalize i izabrana je za prvog potpredsednika ovog udruženja.[1] Objavila je preko 50 radova, članaka i prikaza tokom svoje karijere, kao i tri knjige, uključujući Psihoanalizu: evolucija i razvoj (1950). Zajedno sa Erih Fromom, Harijem Stekom Salivanom, Fridom From Rajhman Dejvid Rioč i Žanet Rioč osniva 1943.[2] Institut za psihijatriju, psihoanalizu i psihologiju Vilijam Alanson Vajt u Njujorku.[3] U ovom Institutu je radila sve do svoje smrti 1958. a dugo godina je obavljala dužnost izvršnog direktora.[4]

Doprinos psihologiji[uredi | uredi izvor]

Pisala je knjige i radove o nastanku i razvoju psihoanailze. Njeno glavno delo "Psihoanaliza: Evolucija i razvoj" (1950) predstavlja pokušaj da se prati razvoj psihoanalize usred sve većeg broja škola i njihovog međusobnog neslaganja.[1] Takođe bavila se i istraživanjem kulturne antropologije kao dodatnom doprinosu razvoja psihoanalize. Knjiga je nastala na zahtev njenih učenika jer su bili zbunjeni različitim pristupima različitih psihoanalitičkih škola.[5][6]

Klara Tompson je razvoj psihoanalize podelila na četiri perioda:

  1. 1885-1900: U ovom periodu Frojd razvija osnovne ideje psihoanalize koje ostaju u centru nekih škola sve do današnjih dana.
  2. 1900-1910/1920: Ukazuje se na biološki značaj seksulanog razvoja deteta.
  3. 1910-1925: Fokus se proširio na čitavu ličnost.
  4. 1925- do danas: Pogled psihoanalize proširio se od uticaja samo unutrašnjih sila do uticaja kulture i drugih ljudi.Takvo shvatanje je prihvatila i sama Tompsonova, da uticaj kulture i međuljudskih odnosa nikada se ne može odbaciti u psihoanalizi.

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • Psychoanalysis: Evolution and Development, 1950
  • Interpersonal Psychoanalysis: The Selected Papers of Clara M. Thompson, ed. M.R. Green, 1964
  • On Women, ed. M.R. Green, 1971

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Clara Mabel Thompson”. American women writers : a critical reference guide : from colonial times to the presentNeophodna slobodna registracija. Benbow-Pfalzgraf, Taryn. (2nd izd.). Detroit: St. James Press. 2000. ISBN 9781558624290. OCLC 42027536. 
  2. ^ „Our History”. www.wawhite.org. Arhivirano iz originala 03. 10. 2021. g. Pristupljeno 2017-02-07. 
  3. ^ Lionells, Marylou. „THE WILLIAM ALANSON WHITE INSTITUTE YESTERDAY, TODAY, AND TOMORROW”. Arhivirano iz originala 17. 05. 2008. g. Pristupljeno 13. 10. 2021. 
  4. ^ Green, M.R. (1964). Interpersonal psychoanalysis: the selected papers of Clara M. Thompson New York: Basic Books Inc.
  5. ^ Thompson, C. & Mullahy, P. (1951). Psychoanalysis: evolution and development (3rd ed.). New York: Hermitage House
  6. ^ Thompson, C. (Ed.), Mazer, M. & Witenberg, E. (1955). An outline of psychoanalysis. New York: Random House

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Mitchell, Stephen, Blackova, Margaret: Freud a po Freudovi, Praha, Portál 1999. ISBN 80-7254-029-7
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Клара_Томпсон&oldid=26900144”