Klement Adams

Klement Adams (1519?-1587) engleski učitelj i pisac, zaslužan za ucrtavanje karte sveta Sebastijana Kabota, negde posle 1544.

Biografija

Adams je rođen u Bukingtonu, Vorikšir, oko 1519. Školovao se na Itonu, a nakon toga izabran na Kings koledžu u Kembridžu. Dana 17. avgusta 1536, kadalj je trebalo da bude izabran za saradnika u 1539. godini. Uzeo je diplomu osnovnih studija 1540-1, i master studija 1544. godine, a imenovan je za učitelja sa titulom „mladi dvorski pratilaca Edvarda VI“ u Griniču 3. maja 1552, za platu od 10£ godišnje. Umro je 9. januara 1586-7, a sahranjen je u Griniču.

Najraniji pomen Adamsalj u štampanoj literaturi šesnaestog veka je od strane njegovog savremenika, Ričarda Idena, oca engleske geografije. Na stranicama svog malr knjige i manje poznate Decades saznajemo da je Klement Adams bio učitelj, a ne putnik. Da Adamsu dugujemo prvi pisani izveštaj o najranijim engleskim odnosima sa Rusijom. Iden piše: 'Dok sam ja ranije (s. 252) pomenuo kako je Moskva u naše vreme otkrivena od strane Majstora Sebastijana Kabota koji je mnogo pre ovoga čuvao tu tajnu u svom umu, nemam potrebu da ovde opisujemn taj put, zato što je već u velikoj meri opisan na latinskom jeziku od strane legendarnog mladića, Klementa Adamsa, učitelj na dvoru kako ih je primio od gospodina Ričarda Kancelora.'

Slučajna aluzija na starog pilota majora Sebastijana Kabota ima značaj u vezi sa Adamsom. Kabot, kao što je poznato, napravio je čuvenu mapu sveta, snimivši, između ostalog, svoja otkrića i svoga oca, Džon Kabot, duž obale „Njufaundlenda“(bilo Nova Škotska ili Njufaundland) 1497. godine, datum tokom kojih su otkrića bila predmet mnogih rasprava među geografima i antikvarima. Savremena kopija Kabotove karte, otkrivena u Nemačkoj, čuva se u Francuskoj nacionalnoj biblioteci, u knjizi napisanoj od strane Natana Kitreusa i prvi put je objavljena 1594. Čini se da je tu bila i kopija očuvana u Oksfordu u tom periodu; ali kako saznajemo od Hakluta, 1584, da još jedna kopija urađena i iseckana od strane Adamsa, i nalazi se u mnogim trgovačkim kućama Londona.

Jedini osnov za pretpostavku da je on bio putnik je udruženje njegovog imena sa imenom Ričarda Čanselor. On zasigurno nije pratio Čanselora na njegovom prvom putovanju u Rusiju 1553, jer je ime svake osobe iznad čina običnog pomorca koji je pratio kako ser Hju Viloubi i Čanselorna putovanju očuvao nam je nam na svojim stranicama Haklut (uporedi izdanje 1589, st. 266).

Idenov rad je naručen od strane Adamsa po povratku Čanselora sa njegovog prvog putovanja u Rusiju 1554. Naslov glasi ovako: „Nova Anglorum ad Moscovitas navigatio Hugone Willowbeio equite classis præfecto, et Richardo Cancelero nauarcho. Authore Clemente Adamo, Anglo.“ To je prvi put štampao Hakluit u svojim kolekcijama iz 1589. Ovo je praćeno sa prevodom koji glasi: „The newe Nauigation and discouerie of the kingdome of Moscouia, by the North east, in the yeere 1553; Enterprised by Sir Hugh Willoughbie, knight, and perfourmed by Richard Chanceler, Pilot maior of the voyage. Translated out of the former Latine into English“ verovatno od strane Hakluta lično. U naredna dva izdanja Hakluit izostavlja Adamsov latinski tekst.