Pređi na sadržaj

Кливија

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Klivija minata[1]
Clivia minata
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Clivia
vrste

Klivija pripada cvetnoj kulturi za uzgoj na otvorenim površinama koja vodi poreklo iz južne Afrike.[2] Vrste ovog roda pripadaju familiji Аmaryllidaceae. Klivija nosi naziv po vojvotkinji Kliv d'Nortamberland. Poznate su samo tri vrste klivije.

Klasifikacija

[uredi | uredi izvor]

Danas su poznate tri vrste klivije:

Clivia minata

[uredi | uredi izvor]

Klivija minata se najčešće gaji kao saksijska cvetna kultura. Ima podzemno rizomatično stablo. Listovi su dugi, uski, zaobljenog vrha, tamnozelene boje, gusto se ređaju jedan za drugim u dve ravni. Cvetovi se nalaze na drugoj mesnatoj nerazgranatoj cvetnoj dršci sabrani u obliku suncobrana. Cvetovi su u prečniku oko 5 cm, a u jednoj cvasti ih ima i do 25. Boja cvetova crveno-oranž žućkasta. U kulturi se gaji veći broj varijeteta ove vrste.

  • Clivia minata
    • Clivia minata artrosanguinca — tamnocrvena boja cveta
    • Clivia minata aurantica— žuto-roza boja cveta
    • Clivia minata splendes— svetlo oranž boja cveta

Clivia nobilis

[uredi | uredi izvor]

Pored klivije minate veoma retko se sreće i Clivia nobilis. Cvetovi su sitniji, dok su vršni delovi latica cveta obojeni zeleno. Cvetovi su sabrani u cvasti 10—15 zajedno. Cvetna truba je izdužena i sužena.

Clivia cyrtanthiflora

[uredi | uredi izvor]

Ova vrsta klivije smatra se hibridom između prethodne dve vrste. Njen perigon je kratak i širok, vrh cveta je tamne, a osnova svetlije boje.

Razmnožavanje i gajenje

[uredi | uredi izvor]

Razmnožavanje veštačkim oprašivanjem

[uredi | uredi izvor]

Klivija može da se razmnožava semenom. Biljke dobijene setvom cvetaju posle 5—6 godina. Da bi se dobilo seme potrebno je izvršiti veštačko oprašivanje. Sa jedne cvasti dobija se od 4 do 8 plodova — čaura, dok u svakoj čauri od 1 do 4 semena. Setvu semena treba izvršiti odmah posle sazrevanja semena. Seme se sadi u mešavinu humusne zemlje i peska. Seme na temperaturi 15—18 °C niče posle 4—5 nedelja. Biljka se razvija sporo, tako da se presađivanje iz manje u veću saksiju vrši na svake 2 do 3 godine. Biljku je potrebno redovno zalivati, prašiti u toku leta i štititi od direktne i jake svetlosti.

Razmnožavanje bočnim izdancima

[uredi | uredi izvor]

Razmnožavanje klivije bočnim izdancima koji imaju i deo podzemnog stabla je mnogo brže i jednostavnije. Ovaj način razmnožavanja treba vršiti paralelno sa presađivanjem biljke, ali tek nakon što biljka procveta. Kod presađivanja se mora voditi računa da se ne ozledi vrlo ostljivo i lako lomljivo korenje. Klivija zahteva zemljište težeg mehaničkog sastava, bogato hranljivim materijama. Najviše joj odgovara smeša delova lisnjače, pregorelog stajnjaka, livadske zemlje, mulja ili peska.

Cvetanje

[uredi | uredi izvor]

Krajem leta zalivanje biljke treba svesti na minimum. Biljku, odnosno zemljište, treba zasušiti ali tako da ne bude potpuno suvo. U ovom stanju prividnog mirovanja kliviju treba držati 2—3 meseca, tj. dok se između listova ne pojavi cvetni pupoljak dužine oko 5 cm. Ako se klivija ne drži u stanju mirovanja, razviće se bujno lišće ali bez cvetova. Na ovaj način gajena klivija će cvetati svake godine obično rano u proleće (april—mart).[3]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ illustration from Kambarinės gėlės
  2. ^ Dr. Olga Mijativić, Cvećarstvo drugi deo, cvetne kulture za uzgoj na otvorenom polju, Beograd 1979. god.
  3. ^ Enciklopedija Hortikulture