Klintonizam
| Deo serije o |
| Novim demokratama |
|---|
 |
Klintonizam se odnosi na političku i ekonomsku politiku Bila i Hilari Klinton, kao i na eru njegovog predsedavanja Sjedinjenim Američkim Državama.
Savet demokratskog rukovodstva, establišment prodemokratske stranke, tvrdi da se Klintonizam „zalaže za ekonomski rast i jednake mogućnosti; za fiskalnu odgovornost; za rad, a ne socijalnu sigurnost; za sprečavanje kriminala i kažnjavanje kriminalaca; i za nebirokratsku, osnažujuću vladu“ i dalje kaže da su „ove politike ključne za uspehe na početku 21. veka“.[1]
S druge strane, neki kritičari Klintonove povezuju klintonizam sa „maženjem velikog novca (osim oružja i duvana), finansijskim skandalima, pobedom po svaku cenu, prevrtanjem i prevarenjem“.[2]
Karakteristike
[uredi | uredi izvor]Klintonizam se odnosi na centrističko ili neoliberalno krilo Demokratske stranke Sjedinjenih Američkih Država u čijem centru su bivši predsednik Bil Klinton i njegova supruga, bivša prva dama, senator, državni sekretar i kandidatkinja demokrata 2016. Hilari Klinton, kako u vreme kada su bili na funkciji, tako i kasnije. Takođe se smatra da obuhvata mnoge druge istaknute ljude, uključujući konsultanta za kampanju Dika Morisa, novinara Sidnija Blumentala, predsednika Demokratskog nacionalnog komiteta Stivena Grosmana, političara i guvernera Bila Ričardsona, sekretara za stanovanje i urbani razvoj Henrija Kisnerosa, sekretara Ministarstva finansija Roberta Rubina i sekretara države Madlen Olbrajt.
Dok se primarna kvalifikacija usklađuje sa ili je deo unutrašnjeg kruga povezanog sa Klintonovima, može se reći da ideologija u širem smislu favorizuje određene politike:
- Slobodna trgovina: suštinska komponenta njegove ekonomske politike, Klinton je radio na usvajanju NAFTA-e i stvaranju Svetske trgovinske organizacije .
- Uravnotežen budžet: Klintonizam je povezan sa fiskalnim konzervatizmom kako bi se omogućile niže kamatne stope i slobodnija monetarna politika.
- Veća spremnost za korišćenje i finansiranje vojske
- Spremnost na kompromis po društvenim pitanjima kao što su abortus i LGBT+ prava. Bil Klinton je potpisao Zakon o odbrani braka iz 1996. godine, iako ga je Vrhovni sud odbacio i ukinuo Zakonom o poštovanju braka iz 2022. godine.
- Reforma ili smanjenje nekih vladinih programa, što je primer ukidanja pomoći porodicama sa zavisnom decom kao dela reforme socijalne zaštite.
- Internacionalizam, posebno širenje NATO-a.
Ideologija se ponekad smatra delom Trećeg puta, brenda politike za koji se kaže da uključuje (u to vreme ili posle) nove laburiste premijera Ujedinjenog Kraljevstva Tonija Blera, Liberalnu partiju Kanade i Socijaldemokratsku partiju Nemačke pod kancelarom Gerhardom Šrederom. Prema Vaniti Feru, Klintonizam je u osnovi „zasnovan na kredu bejbi bumera da zaista možete imati sve“.[3]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ "Clintonism Lives" Arhivirano 2002-09-06 na sajtu Wayback Machine, Blueprint, January 18, 2002.
- ^ "Democrats Suffer From a Bad Case of Clintonism" Arhivirano 2007-06-13 na sajtu Wayback Machine, Los Angeles Times, April 9, 2000.
- ^ Sherman, Gabriel. „Confessions of a Clintonworld Exile”. Vanity Fair (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-12-03.