Koaliciona vlada
Koaliciona vlada je vlada političkih stranka koje ulaze u aranžman o podeli vlasti između izvršne vlasti.[1] Koalicione vlade obično nastaju kada nijedna partija nije postigla apsolutnu većinu nakon izbora. Partija koja nema većinu uobičajena je pod proporcionalnom zastupljenošću, ali ne i u zemljama sa većinskim izbornim sistemom.[1]
Postoje različiti oblici koalicionih vlada, manjinskih koalicija i koalicionih vlada sa viškom većine. Koaliciona vlada sa viškom većine kontroliše više od apsolutne većine mesta u parlamentu koja je neophodna da bi se imala većina u vladi, dok vlade manjinskih koalicija nemaju većinu poslaničkih mesta.[2]
Koaliciona vlada takođe može biti stvorena u vreme poteškoća države ili krize (npr. tokom rata ili ekonomske krize) kako bi se vladi dao visok stepen percipirane političkog legitimiteta ili grupnog identiteta, takođe može igrati ulogu u smanjenju unutrašnje političke svađa. U takvim vremenima, stranke formiraju svestranačke koalicije (vlade nacionalnog jedinstva, velike koalicije).
Ako se koalicija raspadne, premijer i vlada mogu biti svrgnuti glasanjem o nepoverenju, raspisati vanredne izbore, formirati novu većinsku koaliciju ili nastaviti kao manjinska vlada.
Formiranje koalicionih vlada
[uredi | uredi izvor]Da bi koalicija nastala, koalicioni partneri moraju da naprave kompromis u pogledu svojih političkih očekivanja. Jedna koalicija ili partner u ispitivanju mora da izgubi da bi drugi pobedio, da bi se postigao Nešov ekvilibrijum, koja je neophodna za formiranje koalicije. Ako stranke nisu voljne na kompromis, do koalicije neće ni doći.[3]
Pre nego što stranke formiraju koalicionu vladu, formulišu koalicioni sporazum, u kojem navode koju politiku pokušavaju da prilagode u zakonodavnom periodu.
Koalicioni sporazum
[uredi | uredi izvor]U državama sa višestranačkim sistemom, koalicioni sporazum je sporazum o kojem pregovaraju stranke koje formiraju koalicionu vladu. On kodifikuje najvažnije zajedničke ciljeve i zadatke kabineta. Često ga pišu lideri poslaničkih grupa. Koalicije koje imaju pismeni sporazum su produktivnije od onih koje nemaju.[4]
Ako se o nekom pitanju dublje i detaljnije raspravlja u većnici nego što se pojavljuje u koalicionom sporazumu, to ukazuje da koalicione stranke ne dele iste političke ideje. Dakle, detaljnija pismena formulacija ovog pitanja pomaže strankama u koaliciji da ograniče „gubitak agencije“ kada ministarstvom koje nadgleda to pitanje upravlja druga koaliciona stranka.[5]
Izborna odgovornost
[uredi | uredi izvor]Koalicione vlade takođe mogu uticati na glasačko ponašanje umanjujući jasnoću odgovornosti.
Izbornu odgovornost je teže postići u koalicionim vladama nego u jednostranačkim vladama jer ne postoji direktna odgovornost unutar vladajućih partija u koaliciji.[6]
Glasanje ima ogroman uticaj na ishod izbora. Međutim, rizik od retrospektivnog glasanja je mnogo slabiji kod koalicionih vlada nego kod jednopartijskih vlada. U okviru koalicije najveći rizik od retrospektivnog glasanja ima stranka sa šefom države.[7]
Upravljački trošak
[uredi | uredi izvor]Vladajuće stranke gube glasove na izborima nakon njihovog zakonodavnog perioda, to se naziva „troškovi upravljanja“. Poređenja radi, jednostranačka vlada ima veći izborni trošak od stranke koja ima funkciju premijera. Štaviše, stranka koja je na funkciji premijera trpi manje izborne troškove, nego mlađi koalicioni partner, kada se posmatra samo izborni trošak koji nastaje time što je u koalicionoj vladi.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b „koalicja, Encyklopedia PWN: źródło wiarygodnej i rzetelnej wiedzy”. encyklopedia.pwn.pl (na jeziku: poljski). Pristupljeno 2024-06-30.
- ^ „Presidential and Parliamentary Government”, Foundations of Comparative Politics, Cambridge University Press: 96—109, 2020-12-31, ISBN 978-1-108-92494-8, Pristupljeno 2024-03-13
- ^ Follert, Florian (2018). „"Jamaika"-Sondierungsgespräche und Spieltheorie: Der Frontalzusammenstoß”. Wirtschaftswissenschaftliches Studium. 47 (7-8): 48—50. ISSN 0340-1650. doi:10.15358/0340-1650-2018-7-8-48.
- ^ E. Bergman, Matthew; Angelova, Mariyana; Bäck, Hanna; Müller, Wolfgang C. (2024-01-02). „Coalition agreements and governments' policy-making productivity”. West European Politics (na jeziku: engleski). 47 (1): 31—60. ISSN 0140-2382. doi:10.1080/01402382.2022.2161794
.
- ^ Klüver, Heike; Bäck, Hanna (2019-03-11). „Coalition Agreements, Issue Attention, and Cabinet Governance”. Comparative Political Studies. 52 (13-14): 1995—2031. ISSN 0010-4140. doi:10.1177/0010414019830726.
- ^ Fisher, Stephen D.; Hobolt, Sara B. (2010). „Coalition government and electoral accountability”. Electoral Studies (na jeziku: engleski). 29 (3): 358—369. doi:10.1016/j.electstud.2010.03.003.
- ^ Fisher, Stephen D.; Hobolt, Sara B. (2010). „Coalition government and electoral accountability”. Electoral Studies (na jeziku: engleski). 29 (3): 358—369. doi:10.1016/j.electstud.2010.03.003.
- ^ Hjermitslev, Ida B. (2018-08-17). „The electoral cost of coalition participation: Can anyone escape?”. Party Politics (na jeziku: engleski): 135406881879421. ISSN 1354-0688. doi:10.1177/1354068818794216.
