Pređi na sadržaj

Козе

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Koze
Vremenski raspon: pleistocen-sadašnjost (2,6–0 Ma)
↓
Ženka i mužjak sibirskog kozoroga u Berlinskom zoološkom vrtu
ženka alpskog kozoroga
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Mammalia
Red:
Artiodactyla
Porodica:
Bovidae
Potporodica:
Caprinae
Rod:
Capra

(Linnaeus, 1758)
Vrste

Vidi odeljak: Sistematika i filogenija koza

Približni areali vrsta iz roda koza

Koza (lat. Capra) je naziv roda papkara iz porodice šupljorožaca (Bovidae), odnosno potporodice koza i ovaca (Caprinae). Vrste ovog roda naseljavaju južne delove Palearktika. Domaća koza izgleda potiče sa Bliskog i Srednjeg istoka i severne Afrike očigledno je da je životinja sušnih predela i šikara. Ostale koze su sve brdske.

Divlje koze su životinje planinskih staništa. Vrlo su okretne i izdržljive, sposobne su da se penju na gole stene i da opstanu na oskudnoj vegetaciji. Mogu se razlikovati od roda Ovis, koji obuhvata ovce, po prisustvu mirisnih žlezda blizu papaka, u preponama i pred očima, i odsustvo drugih žlezda lica, i prisustvu brade kod mužjaka, i bezdlakih žuljeva na kolenima prednjih nogu.[1]

Koza Stenovitih planina je u zasebnom rodu, Oreamnos.[2][3] Današnje genetske i fenotipske razlike između vrsta Capra su u velikoj meri povezane sa (1) diskontinuitetom i otežanom migracijom između populacija Capra tokom glacijalnih perioda, i (2) nedovoljnim vremenom u postglacijskom periodu za sada susedne populacije Capra da prevaziđu mehanizme ponašanja ometane hibridizacije u divljini kako bi se izbrisale ove razlike.[4]

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]

Koza ima zbijeno i čvrsto telo koje stoji na snažnim, ne previsokim nogama. Vrat je čvrst. Glava je srazmerno kratka, na čelu široka. Rep kojeg koza obično nosi uspravno je trouglast i odozgo go. Oči su krupne i žive, bez suznih kesica. Uši su uspravne, uske, šiljate i vrlo pokretne. Rogovi imaju oba pola kod rasa koje ih poseduju. Oni su jasno raščlanjeni prema godovima. Često su uvijeni jednostavno, kao polumesec prema nazad ili se na šiljku razdvajaju. Krzno je dvostruko. Finu vunu pokriva grubo osje. Kod nekih vrsta osje je prilično priljubljeno uz telo, a kod drugih griva se produžuje na nekim mestima, kao na donjoj vilici u obliku krute brade. Boja krzna je uvek tamna, slična boji zemlje ili stena, uglavnom smeđa ili siva. Treba pomenuti i prirodan zadah, jer spada među karakteristike ove životinje, pogotovo zadah jarca koji je kod svih vrsta koza uvek, a za vreme parenja izrazito jak i neugodan za naš nos.

Čula su im podjednako dobro razvijena. Koze vide, čuju i mirišu vrlo dobro, a neke vrste i sa neverovatne udaljenosti. Koze se svrstavaju u mudre i pametne životinje.

Koza je već u starosti od pola godine sposobna za razmnožavanje. Raspoloženje za parenje se obično ispoljava u mesecima od septembra do novembra, a ponekad i drugi put u maju, primećujemo ga kod koza po glasnom meketanju i mahanju repom. Ako ne udovoljimo njenoj želji, koza zna da oboli. Jarac je sposoban za parenja u toku cele godine. Posle parenja za 21 do 22 nedelje koza ojari mlade.

Broj njihove mladunčadi kreće se između jednog i četvoro. Sve vrste koje žive divlje ojare najviše dva mladunčeta, a pripitomljena veoma retko i četiri. Jarići dolaze na svet potpuno razvijeni i otvorenih očiju, pa već posle par minuta mogu da pođu za majkom. Kod vrsta koje žive divlje znaju već prvog dana života da smelo i sigurno skaču po brdu i stenama kao i njihova majka.

Sistematika i filogenija koza

[uredi | uredi izvor]

Rod savremenih koza (Capra) se verovatno razvio od paleolitskog roda Tossunnoria[5]. Broj savremenih vrsta koje stručnjaci prepoznaju varira od jedne do jedanaest. Najraširenije je shvatanje po kome postoji 8–9 vrsta koza. Do skora, sistematika roda koza zasnivala se na osobinama (poput boje, oblika rogova, veličine tela i lobanje) koje variraju i među polovima i u okviru različitih populacija iste vrste[6]. Uključivanje biohemijskih i molekularno genetičkih karaktera u istraživanja dovelo je do savremenog pogleda na vrste koza i njihovu srodnost.

U rodu koza moguće je razlikovati sledeće vrste:[7]

Ponekad se smatralo da rod uključuje Ovis (ovca) i Ammotragus (berberska ovca),[8] ali se oni obično smatraju posebnim rodovima, ostavljajući Capra za kozoroge. U ovom manjem rodu, neki autori su prepoznali samo dve vrste, markor na jednoj strani i sve ostale forme uključene u jednu vrstu na drugoj strani.[9] Danas je uobičajeno prihvaćeno devet divljih vrsta kojima se dodaje i domaća koza:[10]

Glavni članak: Kozorog

Najprimitivnija grupa koza obuhvata sibirskog i nubijskog kozoroga (uključujući i etiopskog)[6][15][16][17]. Iberijski kozorog je najsrodniji alpskom kozorogu i verovatno nastao od njega[6].

Domaća koza je najsrodnija bezoarskoj kozi, i nastala je njenom domestifikacijom[6][17][18][19]. Najbliži srodnik bezoarske i domaće koze je zapadnokavkaski tur[6].

Promene koza nastale domestifikacijom

[uredi | uredi izvor]

Procesom domestifikacije koza desile su se velike promene, i to ne samo u morfološkom pogledu, već su promenjene i fiziološke karakteristike. Najvažnije promene koje su nastale putem domestifikacije su sledeće:

  • Dlaka divljih predaka je gruba, dok je u nekih rasa domaćih koza tanja i elastičnija, a neke rase proizvode i specijalnu vrstu vune (angora).
  • Boja dlake divljih izvornih oblika je sivkastomrka, sa različitim slabijim ili jačim senčenjima, dok je kod domaćih koza boja veoma različita.
  • Šutost (bezrožnost) pojedinih rasa koza.

Najznačajnije promene fiziološke prirode:

  • Mlečnost domaćih koza je znatno veća nego u izvornih oblika.
  • Proizvodnja mesa je povećana, a naročito kod tovnih rasa.
  • Plodnost domaćih koza je višestruko poboljšana, i to kako po broju potomaka, tako i po mogućnosti vansezonskog parenja.
  • Vreme stasavanja pod uticajem domestifikacije je pomereno. Naime, domaće koze ranije stasavaju za priplod za razliku od svojih divljih rodonačelnika.

Usled domestifikacije kod koza je ublažen temperament.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Parrini, F.; et al. (2009). „Capra ibex (Artiodactyla: Bovidae)”. Mammalian Species. 830: 1—12. doi:10.1644/830.1. 
  2. ^ Festa-Bianchet, M. (2020). „Oreamnos americanus”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2020: e.T42680A22153133. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-2.RLTS.T42680A22153133.en Slobodan pristup. Pristupljeno 13. 11. 2021. 
  3. ^ Lewinson, Ryan T.; Stefanyshyn, Darren J. (2016). „A descriptive analysis of the climbing mechanics of a mountain goat (Oreamnos americanus)”. Zoology. 119 (6): 541—546. PMID 27402383. doi:10.1016/j.zool.2016.06.001. 
  4. ^ Gavashelishvili, A.; Yarovenko, Y. A.; Babayev, E. A.; Mikeladze, G.; Gurielidze, Z.; Dekanoidze, D.; Kerdikoshvili, N.; Ninua, L.; Paposhvili, N. (2018). „Modeling the distribution and abundance of eastern tur (Capra cylindricornis) in the Caucasus”. Journal of Mammalogy. 99 (4): 885—897. doi:10.1093/jmammal/gyy056 Slobodan pristup. 
  5. ^ Gromova V.I. 1953. Osteological Differences between the Genera Capra (Goats) and Ovis (Sheep). Tr. Komis. Izuch. Chetv. Perioda 10(1).
  6. ^ a b v g d Kazanskaya E.Y., Kuznetsova M.V., Danilkin A.A. 2007. Phylogenetic reconstructions in the genus Capra (Bovidae, Artiodactyla) based on the mitochondrial DNA analysis Архивирано на сајту Wayback Machine (14. април 2020). Russian Journal of Genetics 43(2): 181–189
  7. ^ Nathalie Pidancier, Steve Jordan, Gordon Luikart, Pierre Taberlet: Evolutionary history of the genus Capra (Mammalia, Artiodactyla): Discordance between mitochondrial DNA and Y-chromosome. Molecular Phylogenetics and Evolution 40 (2006) 739–749 online Arhivirano 2012-09-10 na sajtu Archive.today
  8. ^ Ansell, W. F. H. 1972. Order Artiodactyla. Part 15. Pp. 1–84, in The mammals of Africa: An identification manual (J. Meester and H. W. Setzer, eds.) [issued 2 May 1972]. Smithsonian Institution Press, Washington, D.C., not continuously paginated. (quoted in Grubb, P. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-8221-4. OCLC 62265494. )
  9. ^ Haltenorth, T. 1963. Klassifikation der Säugetiere: Artiodactyla I. Handbuch der Zoologie, 8(32):1–167 (quoted in Grubb, P. (2005). Wilson, D. E.; Reeder, D. M., ур. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Baltimore, MD: Johns Hopkins University Press. ISBN 0-8018-8221-4. OCLC 62265494. )
  10. ^ Nathalie Pidancier, Steve Jordan, Gordon Luikart, Pierre Taberlet: Evolutionary history of the genus Capra (Mammalia, Artiodactyla): Discordance between mitochondrial DNA and Y-chromosome. Molecular Phylogenetics and Evolution 40 (2006) 739–749 online
  11. ^ V. G. Heptner: Mammals of the Sowjetunion Vol. I UNGULATES. Leiden, New York, 1989 ISBN 90-04-08874-1
  12. ^ Ross, S.; Elalqamy, H.; Al Said, T.; Saltz, D. „Capra nubiana”. Crveni spisak ugroženih vrsta IUCN. IUCN. 2020: e.T3796A22143385. doi:10.2305/IUCN.UK.2020-2.RLTS.T3796A22143385.en Slobodan pristup. 
  13. ^ Sarasa, Mathieu; Alasaad, Samer; Pérez, Jesús M. (2012). „Common names of species, the curious case of Capra pyrenaica and the concomitant steps towards the ‘wild-to-domestic’ transformation of a flagship species and its vernacular names”. Biodiversity and Conservation (na jeziku: engleski). 21 (1): 1—12. ISSN 1572-9710. doi:10.1007/s10531-011-0172-3. 
  14. ^ Sarasa, M. (2023). „Common names of the Asiatic ibex superspecies at a turning point in its taxonomy and management”. Animal Biodiversity and Conservation (na jeziku: engleski): 79—86. ISSN 2014-928X. doi:10.32800/abc.2023.46.0079. 
  15. ^ Hassanin A., Pasquet E., Vigne J. 1998. „Molecular Systematics of the Subfamily Caprinae (Artiodactyla, Bovidae) as Determined from Cytochrome B Sequences”. doi:10.1023/A:1020560412929. . J. Mam. Evol. 5(3): 217–236
  16. ^ Manceau V., Despres L., Bouvet J., Taberlet P. 1999. Systematics of the Genus Capra Inferred from Mitochondrial DNA Sequence Data. Mol. Phylogen. Evol. 13(3): 504–510
  17. ^ a b Sultana S., Mannen H., Tsuji S. 2003. Mitochondrial DNA Diversity of Pakistani Goats. Anim. Genet. 34: 417–421.
  18. ^ Mannen H., Nagata Y., Tsuji S. 2001. Mitochondrial DNA Reveal that Domestic Goat (Capra hircus) Are Genetically Affected by Two Subspecies of Bezoar (Capra aegagrus). Biochem. Genet. 39(5–6): 145–154.
  19. ^ Takada T., Kikkawa Y., Yonekawa H., Kawakami S., Amano T. 1997. Bezoar (Capra aegagrus) Is a Matriarchal Candidate for Ancestor of Domestic Goat (Capra hircus): Evidence from the Mitochondrial DNA Diversity. Biochem. Genet. 35(9–10): 315–326.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Koze na Vikimedijinoj ostavi.
Vikivrste imaju više informacija o članku Koze.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Козе&oldid=27805241”