Kola (reka)

Kola Кола
Mapa basena Kole i Tulome
Opšte informacije
Dužina	83 km
Basen	3.850 km2
Pr. protok	44 m3⁄s
Sliv	Koljski zaliv→Barencovo more
Vodotok
Izvor	jezero Kolozero na 68° 20′ 00″ N 33° 13′ 55″ E
V. izvora	140 m
Ušće	u Koljski zaliv na 68° 53′ 01″ N 33° 02′ 03″ E
V. ušća	0 m
Pro. pad	1,67 m⁄km toka
Geografske karakteristike
Država/e	Rusija
Oblast	Murmanska oblast
Naselja	Kola, Kiljdinstroj, Moločni
Pritoke	Medvežja, Tuhta
DRV	02010000512101000002634
Reka na Vikimedijinoj ostavi

Kola (rus. Кола) reka je koja protiče preko teritorije Murmanske oblasti, na krajnjem severozapadu Rusije. Svoj tok započinje kao otoka jezera Kolozero, na području Olenegorskog okruga, u centralnom delu Murmanske oblasti. Teče u smeru severa i nakon 83 km toka uliva se u uski Koljski zaliv Barencovog mora kod istoimenog grada Kole na području Koljskog rejona. Površina slivnog područja je oko 3.850 km², dok je prosečan protok na 8 km uzvodno od ušća 44 m³/s.

Prema jednoj verziji ime reke potiče od samske reči „koljuk” u značenju „zlatna reka”, dok je po drugoj verziji sadašnje ime rusifikovana verzija finskog naziva „kuljoki” (reka bogata ribom). Naziv „Kola-reka” u zvaničnim dokumentima se prvi put pominje u jednom letopisu iz 1532. godine.

Karakteriše je uglavnom nivalni (snežni) režim hranjenja, a najviši vodostaj je tokom maja i juna kada se topi sneg u gornjem delu njenog toka. U zoni ušća korito reke Kole se širi do maksimalnih 120 metara, dok dubine retko gde prelaze 2 metra. Najvažnije pritoke su Tuhta (36 km) i Medvežja (40 km).

Na njenim obalama nalazi se grad Kola i varošice Kiljdinstroj i Moločni, te nekoliko sela i železničkih stanica. Dolinom reke Kole ide granica između Koljskog poluostrva i kontinentalnog dela Rusije.

Vidi još

• Murmanska oblast
• Kolozero
• Olenegorski gradski okrug
• Koljski rejon
• Koljski zaliv

Spoljašnje veze

• (jezik: ruski) Государственный водный реестр РФ: река Кола
• Ресурсы поверхностных вод СССР: Гидрологическая изученность. Т. 1. Кольский полуостров/ Под ред. Ю. А. Елшина. — Л.: Гидрометеоиздат, 1969. — 134 с.