Колуго
Kolugo | |
---|---|
Sundski kolugo (Galeopterus variegatus) | |
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Tip: | |
Klasa: | |
Red: | Dermoptera Illiger, 1811
|
Porodica: | Cynocephalidae Simpson, 1945
|
Tipski rod | |
Cynocephalus Boddaert, 1768
| |
Rodovi | |
Areali dva živuća roda koluga | |
Sinonimi | |
|
Kolugo ili leteći lemur (lat. Cynocephalidae)[1][2] je porodica sisara koja uključuje dva roda i dve živuće vrste. Obe vrste naseljavaju Jugoistočnu Aziju i život provode na drveću. Njihovi najbliži evolucioni rođaci su primati. Postoje samo dve žive vrste koluga: Sundski leteći lemur (Galeopterus variegatus) i filipinski leteći lemur (Cynocephalus volans).
Uprkos tome što ih zovu „leteći lemuri“, koluzi ne lete i nisu lemuri, iako su u srodstvu. Umesto toga, oni jedre dok skaču među drvećem. Oni su najsposobniji jedriličari od svih sisara koji jedre. Membrana prekrivena krznom, nazvana patagijum, povezuje se sa licem, šapama i repom. Ovo im omogućava da klize u vazduhu na udaljenosti do 200 m (660 ft) između drveća.[3] Poznati su i kao kobezi.
Karakteristike
[uredi | uredi izvor]Kolugo je sisar koji život provodi u krošnjama drveća. Dostiže dužinu od 35 do 40 cm i težinu od 1 do 2 kg.[4] Relativno je lake građe, ima duge vitke prednje i zadnje udove, dok mu je rep srednje dužine. Glava je mala, uši su male i okruglaste, oči velike i postavljene na prednjem delu glave, zahvaljujući čemu ima odličan binokularni vid.
Kolugo vešto jezdi između krošnji drveća i može da pređe rastojanje između dve krošnje od do 70 m skoro bez gubitka visine.[5]
Za koluga se nekada verovalo da je blizak srodnik slepog miša. Danas se, međutim, veruje da je najbliži živi srodnika primata.[6] Kolugo je u nekim radovima nazivan leteća veverica,[7] ali ga ne treba mešati sa pravim letećim vevericama koje čine deo porodice veverica.
Ova neobična životinja „bliža” je slepom mišu nego veverici, na koju mnogo liči. Kolugo[8] živi po drveću u Indoneziji i na ostrvima u Tihom okeanu. Hrani se isključivo insektima. Kolugo[8] je veliki kao mačka, sa sivim i mrkim krznom. Naučno ime mu je galeopiteka. On spada u tzv. dermoptere, što znači da ima kožastu opnu (kao slepi miš), koja mu služi umesto „krila”. U stvari, galeopiteka ne leti, već skače sa visokih stabala, služeći se kožastom opnom kao padobranom. Svoj pad usmerava po želji, a na tlo se spušta meko kao široki suvi list. Padobranci koji posebno uvežbavaju skok sa zadrškom, koriste za usmeravanje pada tehniku leteće veverice. Galeopiteka je noćna životinja.
Kretanje
[uredi | uredi izvor]Koluzi su vešti jedriličari i mogu da putuju čak 70 m (230 ft) od jednog drveta do drugog bez znatnog gubitka visine,[9] pri čemu je jedna jedinka malajskog kologa (Galeopterus variegatus) prešla oko 150 m (490 ft) u jednom jedrenju.[10]
Od svih sisara koji jedre, koluzi imaju najsavršeniju adaptaciju za let. Oni imaju veliku kožnu membranu koja se proteže između njihovih uparenih udova i daje im mogućnost da jedre na značajnim udaljenostima između drveća. Ova klizna membrana, ili patagijum, proteže se od lopatica do prednjih šapa, od vrha krajnjih zadnjih prstiju do vrha prednjih prstiju, i od zadnjih nogu do vrha repa.[11] Prostori između prstiju na rukama i nogama koluga su pokriveni. Kao rezultat toga, nekada se smatralo da su koluzi bliski rođaci slepih miševa. Danas se, na osnovu genetskih podataka, smatra da su bliže srodnici primata.[6]
Koluzi su nevešti penjači; nedostaju im suprotstavljeni palci.[12] Oni napreduju uz drveće u nizu sporih skokova, hvatajući se za koru svojim malim, oštrim kandžama. Veći deo dana provode odmarajući se. Noću, koluzi provode većinu svog vremena na drveću tražeći hranu, a klizanje se koristi ili za pronalaženje drugog drveta za ishranu ili za pronalaženje mogućih partnera i zaštitu teritorije.[13]
Ponašanje i ishrana
[uredi | uredi izvor]Koluzi su stidljive, noćne, usamljene životinje koje obitavaju u tropskim šumama jugoistočne Azije. Shodno tome, vrlo malo se zna o njihovom ponašanju. Oni su biljojedi su i jedu lišće, izdanke, cveće, sok i voće. Oni imaju dobro razvijen stomak i duga creva sposobna da izvlače hranljive materije iz listova i drugog vlaknastog materijala. Koluzi su evoluirali u noćne vrste, zajedno sa sposobnošću da dobro vide tokom noći.[14]
Životni ciklus
[uredi | uredi izvor]Iako su placentni sisari, koluzi odgajaju svoje mlade na način sličan torbarima. Novorođeni koluzi su nedovoljno razvijeni i teže samo 35 g (1,2 oz).[15] Prvih šest meseci života provode držeći se za majčin stomak. Majka koluga savija rep i obavija svoje potomstvo u toplu, sigurnu, kvazitorbu radi zaštite i transporta. Mladi ne dostižu zrelost dok ne prođe dve do tri godine.[11] U zatočeništvu žive do 15 godina, ali njihov životni vek u divljini nije poznat.[16]
Status
[uredi | uredi izvor]Obe vrste su ugrožene uništavanjem staništa, a IUCN je jednom klasifikovao filipinskog letećeg lemur kao ranjivu vrstu. IUCN je 1996. godine proglasio ovu vrstu ranjivom zbog uništavanja nizijskih šuma i lova. Godine 2008, status je promenjen u kategoriju najmanje zabrinutosti, ali se i dalje suočava sa istim pretnjama. Pored tekućeg krčenja staništa prašume, lovi se zbog mesa i krzna. Takođe je omiljeni plen za kritično ugroženog filipinskog orla; neke studije sugerišu da koluzi čini 90% orlovske ishrane.[17]
Klasifikacija i evolucija
[uredi | uredi izvor]- Red Dermoptera
- Porodica Cynocephalidae
- Rod Cynocephalus
- Filipinski kolugo
(Cynocephalus volans)
- Filipinski kolugo
- Rod Galeopterus
- Sundski kolugo
(Galeopterus variegatus)
- Sundski kolugo
- Rod Dermotherium †
- Rod Cynocephalus
- Porodica Cynocephalidae
Smatra se da su izumrle porodice Mixodectidae i Plagiomenidae verovatno fosili Dermoptera. Mada je za druge paleogenske sisare tvrđeno da su srodni sa dermopterama, dokazi o postojanju tih veza nisu potpuno pouzdani i mnogi fosili se više ne interpretiraju kao klizni sisari.[18] Trenutno je fosilni zapis potvrđenih dermoptera ograničen na dve vrste iz eocenskog i oligocenskog cinocefalidnog roda Dermotherium.[19]
Nedavnim molekularno filogenetičkim studijama je demonstrirano da kolugo pripada kladi Primatomorpha, koja je u okviru klade Euarchontoglires. Za tupaje (red Scandentia) je utvrđeno da su srodni kladi Glires (dvozupci i glodari), sa kojom čine jednu neimenovanu kladu, koja je sestrinska kladi Primatomorpha.[20][21]
Euarchontoglires |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
Sinonimi
[uredi | uredi izvor]Sinonimi naučnog imena porodice Cynocephalidae su Colugidae, Galeopithecidae i Galeopteridae.
Sinonimi naučnog imena roda Cynocephalus su Colugo, Dermopterus, Galeolemur, Galeopithecus, Galeopus i Pleuropterus.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Colugo”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Arhivirano iz originala 14. 2. 2021. g.
- ^ „Colugo”. Merriam-Webster Dictionary. Pristupljeno 2016-01-21.
- ^ Stanton, Kristen M. (10. 11. 2020). „Colugo Facts (Flying Lemur Mysteries Revealed)”. UniGuide.
- ^ Lim, Norman (2007). Colugo: The flying lemur of South-East Asia.
- ^ Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale.
- ^ a b Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007). „Molecular and genomic data identify that their closest living relative non-colugo relatives are primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555.
- ^ Simona i Žorž Monlai, „Leteća veverica” - galeopiteka, Dečje sveznanje 3, Reci gde je, 1973
- ^ a b Napomena: Ovde nazvan leteća veverica („Leteća veverica”, Dečje sveznanje 3, Reci gde je, 1973)
- ^ Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1996-8.
- ^ Byrnes, G.; Lim, N.T.; Spence, A.J. (2008). „Take-off and landing kinetics of a free-ranging gliding mammal, the Malayan colugo (Galeopterus variegatus).”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1638): 1007—13. PMC 2600906 . PMID 18252673. doi:10.1098/rspb.2007.1684.
- ^ a b MacKinnon, Kathy (1984). Macdonald, D., ur. The Encyclopedia of Mammals. New York: Facts on File. str. 446–447. ISBN 978-0-87196-871-5.
- ^ Piotrowski, Jan (2015-05-15). „Zoologger: The clumsy tree-dweller transforms into a gliding ace”. New Scientist. Pristupljeno 2021-11-23.
- ^ Spence, Andrew J.; Yeong, Charlene; Lim, Norman T.-L.; Byrnes, Greg (2011-04-15). „Sex differences in the locomotor ecology of a gliding mammal, the Malayan colugo (Galeopterus variegatus)”. Journal of Mammalogy (na jeziku: engleski). 92 (2): 444—451. ISSN 0022-2372. S2CID 84539846. doi:10.1644/10-MAMM-A-048.1.
- ^ Moritz, Gillian L.; Lim, Norman T.-L.; Neitz, Maureen; Peichl, Leo; Dominy, Nathaniel J. (2013). „Expression and Evolution of Short Wavelength Sensitive Opsins in Colugos: A Nocturnal Lineage That Informs Debate on Primate Origins”. Evolutionary Biology. 40 (4): 542—553. PMC 3832777 . PMID 24293738. doi:10.1007/s11692-013-9230-y.
- ^ Macdonald, David W., ur. (2006). The Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920608-7.
- ^ Amsel, Sheri. „Colugo”. Exploring Nature Educational Resource. Pristupljeno 2018-12-23.
- ^ Chandler, David; Couzens, Dominic (2008). 100 Birds to See Before You Die. London: Carleton Books. str. 171. ISBN 978-1-84442-019-3.
- ^ The first dentally associated skeleton of Plagiomenidae (Mammalia, ?Dermoptera) from the late Paleocene of Wyoming. Society of Vertebrate Paleontology 71st Annual Meeting. Las Vegas, NV. novembar 2011. doi:10.13140/2.1.1302.4322.
- ^ Marivaux, L.; Bocat, L.; Chaimanee, Y.; Jaeger, J.-J.; Marandat, B.; Srisuk, P.; Tafforeau, P.; Yamee, C.; J.-L. Welcomme (2006). „Cynocephalid dermopterans from the Palaeogene of South Asia (Thailand, Myanmar and Pakistan): Systematic, evolutionary and palaeobiogeographic implications”. Zoologica Scripta. 35 (4): 395—420. S2CID 86572864. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00235.x. Nepoznati parametar
|name-list-style=
ignorisan (pomoć) - ^ Meredith, Robert W.; Janečka, Jan E.; Gatesy, John; Ryder, Oliver A.; Fisher, Colleen A.; Teeling, Emma C.; Goodbla, Alisha; Eizirik, Eduardo; Simão, Taiz L. L. (28. 10. 2011). „Impacts of the cretaceous terrestrial revolution and KPg extinction on mammal diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. Bibcode:2011Sci...334..521M. ISSN 0036-8075. PMID 21940861. S2CID 38120449. doi:10.1126/science.1211028.
- ^ Zhou, Xuming; Sun, Fengming; Xu, Shixia; Yang, Guang; Li, Ming (1. 3. 2015). „The position of tree shrews in the mammalian tree: Comparing multi-gene analyses with phylogenomic results leaves monophyly of Euarchonta doubtful”. Integrative Zoology (na jeziku: engleski). 10 (2): 186—198. ISSN 1749-4877. PMID 25311886. doi:10.1111/1749-4877.12116.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Lim, Norman (2007). Colugo: The flying lemur of South-East Asia. Singapore: Draco Publishing and Distribution Pte Ltd.
- Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1996-8.
- Monlai, Simona; Monlai, Žorž (1973). "Leteća veverica" - galeopiteka. Dečje sveznanje 3, Reci gde je.
- Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007). „Molecular and Genomic Data Identify the Closest Living Relative of Primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555.
- Bertram, J. E. A.; Ruina, A.; Cannon, C. E.; Chang, Y. H.; Coleman, M. J. (1999). „A point-mass model of gibbon locomotion” (PDF). J. Exp. Biol. 202 (Pt 19): 2609—2617. PMID 10482720. doi:10.1242/jeb.202.19.2609. Arhivirano iz originala (PDF) 2016-03-04. g. Pristupljeno 2010-12-31.
- Cartmill, M. (1974). Pads and claws in arboreal locomotion. In Primate Locomotion, (ed. F. A. J. Jenkins), pp. 45–83. New York: Academic Press.
- Jayne, B. C.; Riley, M. A. (2007). „Scaling of the axial morphology and gap-bridging ability of the brown tree snake (Boiga irregularis)” (PDF). J. Exp. Biol. 210 (7): 1148—1160. PMID 17371914. S2CID 2671049. doi:10.1242/jeb.002493 .
- Lammers, A.; Biknevicius, A. R. (2004). „The biodynamics of arboreal locomotion: the effects of substrate diameter on locomotor kinetics in the gray short-tailed opossum (Monodelphis domestica)”. J. Exp. Biol. 207 (24): 4325—4336. PMID 15531652. S2CID 24341872. doi:10.1242/jeb.01231 .
- Lammers, A. R. (2000). „The effects of incline and branch diameter on the kinematics of arboreal locomotion”. Am. Zool. 40: 1094.
- Socha, J. J. (2002). „Gliding flight in the paradise tree snake” (PDF). Nature. 418 (6898): 603—604. PMID 12167849. S2CID 4424131. doi:10.1038/418603a. Arhivirano iz originala (PDF) 2011-07-18. g.