Konvoj
Konvoj (engl. convoy) je formacija trgovačkih, transportnih ili pomoćnih ratnih brodova koji u ratu, radi zajedničke odbrane, plove u zbijenom poretku pod zaštitom ratnih (eskortnih) brodova i vazduhoplova. Konvojima se nazivaju i osigurani transporti oružja, opreme, hrane i ljudstva na kopnu.[1]
Na moru
[uredi | uredi izvor]Stari i srednji vek
[uredi | uredi izvor]Grupisanje trgovačkih brodova za zaštitu od napada gusara i njihova pratnja ratnim brodovima pominje se još kod Atinjana (prvi put 394. p.n.e), kao i kod Kartaginjana i Rimljana. U srednjem veku, iako su svi trgovački brodovi bili naoružani, pomorske karavane u pratnji ratnih brodova su redovno koristili brodovi Mletačke republike na Levantu (od 1264. u pratnji galija) i Hanze, (u 13. veku povremeno, a od 1394. redovno).[1]
Novi vek
[uredi | uredi izvor]U novom veku, Engleska i Holandija su već u 16. veku propisale obaveznu zajedničku plovidbu: holandske brodove za Atlantik pratilo je na odlasku i povratku kroz Lamanš po 50 ratnih brodova, a odatle si nastavljali u grupama. Španija je u 16. veku zbog engleskih i francuskih gusara na Atlantiku uvela pomorske karavane, kojih je bilo dve vrste: flota, jačine 10 - 23 broda iznad 100 t, plovila je za Novu Španiju (Meksiko) i Kubu, i armada, jačine do 27 brodova, za Tierra Firmu (severne obale Južne Amerike). Ruta oba karavana bila je propisana, brodovima je bilo zabranjeno da se odvajaju, a svaki brod je morao da ima najmanje 4 teška i 16 lakih topova, a svaki član posade i putnik hladno oružje, ali je borbu trebalo izbegavati. Svakoj floti i armadi dodeljivana su za osiguranje na putu po 2 galeona - prvi () je plovio na čelu, a drugi () na začelju. Pošto su galeoni prevozili i plemenite metale, nazvani su srebrna flota.[1]
Borba za trgovačke brodove bila je i važan element pomorske doktrine tadašnjih RM, naročito francuske, koja je favorizovala krstarički rat na račun borbe za prevlast na moru. U 17. veku naziv konvoj uvode Holanđani (hol. konvooi) za neutralne trgovačke brodove koji su plovili zajedno pod zaštitom holandskih ratnih brodova, da bi izbegli pregled i pretres od engleskih. Za pratnju konvoja imali su i specijalne brodove (hol. konvoijers) naoružane sa 16-50 topova. Iz Holandije je ovaj naziv prenet i u ostale zemlje.[1]
Pomorska trgovina u ratu obavljala se u 18. veku sa malim brojem velikih konvoja. Zapadnoindijski konvoji za Veliku Britaniju imali su obično 100-150 brodova, a baltički i do 500. Poslednji veliki konvoji brodova na jedra organizovani su za vreme Napoleonovih ratova - u Velikoj Britaniji, vlasnik broda koji bi plovio van konvoja plaćao je novčanu kaznu i gubio pravo na osiguranje.[1]
Prvi svetski rat
[uredi | uredi izvor]Vojnopomorski teoretičari krajem 19. i početkom 20. veka kritikovali su sistem konvoja sa osiguranjem kao nepogodan za održavanje pomorskih komunikacija, pa je britanski Admiralitet 1913. naredio primenu konvoja jedino za prevoz trupa. Sličan stav imale su francuska i nemačka RM.[1]
U prvom svetskom ratu, sile Antante uvele su konvoje trgovačkih brodova na Atlantiku usled neograničenog podmorničkog rata koji je Nemačka otpočela 1. februara 1917. SAD su ušle u rat 6. aprila 1917, stavivši na raspolaganje dovoljno ratnih brodova za pratnju konvoja i Britanski Admiralitet je krajem aprila 1917. formirao prve, a od maja redovne konvoje iz Gibraltara, Dakra, Luisburga u Kanadi i Njuport Njuza u SAD za sav promet Atlantikom. Od tada je prosečno plovio po jedan konvoj dnevno, sa brodovima brzine 8.5 - 12.5 čvorova. Svaki konvoj dobio je za osiguranje na otvorenom moru 2 krstarice, a u zoni ugroženoj od podmornica još 6 razarača ili slupova. Konvojima su komandovali zapovednici osiguranja. Radi ekonomije snaga, razarači koji su pratili konvoje iz Britanije do zone najjačeg dejstva podmornica, sačekivali su u toj zoni konvoje za Veliku Britaniju i pratili ih do luka odredišta. Septembra 1917. konvojima je bilo obuhvaćeno oko 50% pomorskog saobraćaja na Atlantiku - do oktobra 1917. izgubljeno je od 1.502 broda u 99 konvoja za Evropu samo 10 brodova (0.66%), i još 14 posle raspuštanja konvoja (ukupno 24 broda - 1,57%). Postepeno su uvedeni konvoji i na svim ostalim ratištima.[1]
SAD su se jače angažovale u službi osiguranja tek od 1918. Većinu ratnih brodova za osiguranje davali su Britanci - 70% razarača (27% SAD, 3% Francuska) i 61% krstarica (35% SAD, 4% Francuska). U američkim trupnim konvojima izgubljeno je svega 637 ljudi od 2 miliona prevezenih od januara do novembra 1918. U svim ostalim konvojima iz SAD za Evropu preko Atlantika, izgubljena su do kraja rata samo 72 od ukupno 9.691 broda (još 43 potopljena posle raspuštanja konvoja), a iz Evrope u SAD 51 od ukupno 7.391 broda. Na svim ratištima u Prvom svetskom ratu plovila su u konvojima ukupno 99.083 broda sa gubicima od svega 0.5%. Do uvođenja konvoja bilo je potopljeno 60% brodova na otvorenom moru (preko 50 M od obale). Posle uvođenja konvoja nije potopljen nijedan brod van granice od 50 M, a posade potopljenih brodova su redovno spasavane.[1]
Na kopnu
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ e ž Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str 536-541.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Nikola Gažević, Vojna enciklopedija (knjiga 4), Vojnoizdavački zavod, Beograd (1972), str 536-541.
