Pređi na sadržaj

Kongresna biblioteka

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kongresna biblioteka
Library of Congress





Zastava Kongresne biblioteke
Zgrada Tomasa Džefersona u Vašingtonu, Kongresna biblioteka
Osnivanje24. april 1800.; pre 224 godine (1800-04-24)
LokacijaVašington
SAD
Obimviše od 38 miliona knjiga i drugih štampanih materijala, 3,6 miliona snimaka, 14 miliona fotografija, 5,5 miliona mapa, 8,1 milion notnih zapisa i 70 miliona rukopisa, 5,711 inkunabula, i 122.810,430 predmeta u neklasifikovanim (posebnim) zbirkama:
ukupno više od 167 miliona stavki[1]
Članovi535 članova Kongresa SAD
DirektorKarla Hajden (kongresni bibliotekar)
Zaposleni3.105[2]
Veb-sajtwww.loc.gov

Kongresna biblioteka (engl. Library of Congress) nacionalna je biblioteka Sjedinjenih Država i „istraživačka ruka” Kongresa Sjedinjenih Država. Jedna je od najvećih biblioteka u svetu. Njena zbirka uključuje preko 29 miliona katalogizovanih knjiga i drugih štampanih materija na preko 470 jezika; više od 58 miliona rukopisa; najveću zbirku retkih knjiga u Severnoj Americi (uključujući i primerak Gutenbergove Biblije), preko 1 milion izdanja Vlade SAD, milion izdanja svetskih novina od unazad tri stotine godina, 33.000 uvezanih tomova novina, 500.000 rolni mikrofilma, preko 6.000 stripova[3]; i najveću svetsku kolekciju pravnih materijala, filmova, 4,8 miliona mapa, notnih zapisa i 2,7 miliona zvučnih zapisa. Bibliotekom rukovodi kongresni bibliotekar.

To je najstarija federalna kulturna institucija u Sjedinjenim Državama. Biblioteka je smeštena u tri zgrade na Kapitol Hilu u Vašingtonu; takođe održava konzervatorski centar u Kalpeper u Virdžiniji.[1] Funkcije biblioteke nadgleda kongresni bibliotekar, a zgrade biblioteke održava kapitolski arhitekta. Kongresna biblioteka je jedna od najvećih biblioteka na svetu.[4][5] Njene „zbirke su univerzalne, nisu ograničene temom, formatom ili nacionalnim granicama i uključuju istraživačke materijale iz svih delova sveta i na više od 450 jezika.“[1]

Kongres se 1800. preselio u Vašington, nakon što je 11 godina držao sednice u privremenim glavnim gradovima u Njujorku i Filadelfiji. U oba grada članovi Kongresa SAD imali su pristup značajnim zbirkama Biblioteke njujorškog društva i Bibliotečke kompanije Filadelfije.[6] Mala Kongresna biblioteka bila je smeštena u Kapitolu Sjedinjenih Država tokom većeg dela 19. veka do početka 1890-ih.

Primarna misija biblioteke je da istraži upite članova Kongresa, koji se sprovode preko Kongresne službe za istraživanje. Ona takođe ima i nadgleda Ured za autorska prava Sjedinjenih Država. Biblioteka je otvorena javnosti za istraživanje, iako samo visoki državni zvaničnici i zaposleni u biblioteci mogu da pozajmljuju (tj. iznose iz prostorija) knjige i materijale.[7]

Istorija

[uredi | uredi izvor]
Glavna čitaonica Kongresne biblioteke
indigo progress construction photographs of the Library of Congress Jefferson Building
Izgradnja Tomas Džefersonove zgrade od 8. jula 1888. do 15. maja 1894.

1800–1851: Poreklo i Džefersonov doprinos

[uredi | uredi izvor]

Džejms Medison iz Virdžinije je zaslužan za ideju o stvaranju kongresne biblioteke, koji je prvi put dao takav predlog 1783.[8] Kongresna biblioteka je osnovana 24. aprila 1800. godine, kada je predsednik Džon Adams potpisao akt Kongresa koji takođe predviđa prenos sedišta vlade iz Filadelfije u novi glavni grad Vašington. Deo zakona je izdvojio 5.000 dolara „za kupovinu knjiga koje mogu biti potrebne za korišćenje Kongresa ... i za opremanje odgovarajućeg prostora za njihovo držanje.“[9] Knjige su naručene iz Londona, a zbirka se sastojala od od 740 knjiga i tri karte, koje su bile smeštene u novom Kapitolu Sjedinjenih Država.[10]

Predsednik Tomas Džeferson odigrao je važnu ulogu u uspostavljanju strukture Kongresne biblioteke. Dana 26. januara 1802. potpisao je zakon koji je predsedniku omogućio da imenuje bibliotekara Kongresa i uspostavi Zajednički komitet za biblioteku koji će to regulisati i nadzirati. Novi zakon je takođe proširio privilegije zaduživanja na predsednika i potpredsednika.[11][12]

U avgustu 1814, nakon što su razorili američku miliciju u Blejdensburgu, Britanci su bez krvoprolića okupirali Vašington. U znak odmazde zbog američkog uništenja Port Dovera, Britanci su naredili uništavanje brojnih javnih zgrada u gradu. Britanske trupe spalile su Kongresnu biblioteku, uključujući i njenu zbirku od 3.000 tomova.[10] Ovi tomovi su se nalazili u senatskom krilu Kapitola.[12][13] Jedan od retkih kongresnih tomova koji je preživeo bila je vladina knjiga prihoda i rashoda za 1810.[14] Nju je kao suvenir uzeo britanski pomorski oficir ser Džordž Kokbern, čija je porodica tu knjigu vratila vladi Sjedinjenih Država 1940. godine.[15]

U roku od mesec dana, Tomas Džeferson se ponudio da proda svoju veliku ličnu biblioteku[16][17] kao zamenu. Kongres je prihvatio njegovu ponudu u januaru 1815. godine, izdvojivši 23.950 dolara za kupovinu njegovih 6.487 knjiga.[10] Neki članovi Predstavničkog doma protivili su se otvorenoj kupovini, uključujući predstavnika Nju Hempšira Daniela Vebstera. On je želeo da vrati „sve knjige ateističke, ireligiozne i nemoralne tendencije”.[18]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v „Fascinating Facts”. Library of Congress. Pristupljeno 2018-04-25. 
  2. ^ „2017 Annual Report of the Librarian of Congress” (PDF). Library of Congress. Pristupljeno 2018-11-27. 
  3. ^ „Kongresna biblioteka, Odeljak za vladina i serijska izdanja”. Pristupljeno 9. 4. 2013. 
  4. ^ „Library of Congress”. Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 3. 9. 2017. 
  5. ^ „Fascinating Facts – Statistics”. The Library of Congress. Pristupljeno 16. 2. 2017. 
  6. ^ „History of the Library of Congress”. Library of Congress. Pristupljeno 20. 10. 2020. 
  7. ^ „FY 2019–2023 Strategic Plan of the Library of Congress”. Library of Congress. Library of Congress. Pristupljeno 20. 10. 2020. 
  8. ^ Murray, Stuart. The Library: An Illustrated History (New York, Skyhouse Publishing, 2012): 155.
  9. ^ 2 Stat. 55
  10. ^ a b v „Jefferson's Legacy: A Brief History of the Library of Congress”. Library of Congress. 6. 3. 2006. Pristupljeno 14. 1. 2008. 
  11. ^ 2 Stat. 128
  12. ^ a b Murray, Stuart P. (2009). The library: an illustrated history. New York, NY: Skyhorse Pub. str. 158. ISBN 9781602397064. 
  13. ^ Greenpan, Jesse (22. 8. 2014). „The British Burn Washington, D.C., 200 Years Ago”. History.com. Pristupljeno 8. 1. 2021. 
  14. ^ Murray, Stuart (2009). The Library An Illustrated History. Chicago, Illinois: Skyhorse Publishing. str. 159. 
  15. ^ Murray, Stuart (2009). The library : an illustrated historyNeophodna slobodna registracija. New York, NY: Skyhorse Pub. ISBN 978-1-60239-706-4. 
  16. ^ „Thomas Jefferson's personal library, at LibraryThing, based on scholarship”. LibraryThing. Pristupljeno 2012-11-04. 
  17. ^ LibraryThing profile page for Thomas Jefferson's library, summarizing contents and indicating sources
  18. ^ Murray, Stuart P. (2009). The library : an illustrated history. Chicago: Skyhorse Pub. str. 162. ISBN 9781602397064. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Конгресна_библиотека&oldid=28819510”