Konzularna faktura

U međunarodnom pravu, konzularna faktura predstavlja vid dokazivanja autentičnosti bilo kog pravnog dokumenta, od strane konzulata, potpisivanjem i lepljenjem crvene trake na dokumentu. Pošiljke u međunarodnoj trgovini često moraju biti pokrivene konzularnom fakturom, kao i druga dokumenta kao što su putne isprave (na primer saglasnost roditelja za decu mlađu od 18 godina koja putuju bez ijednog roditelja), akreditivi i pravna punomoćja.

Konzularne fakture

Konzularna faktura je dokument, rađen najčešće u tri primerka, koji se predaje konzulu ili ambasadi zemlje u koju se dobra izvoze pre nego što se isporuče u inostranstvo.^[1] Popunjena dokumenta se zatim šalju zajedno sa robom i omogućuju carinicima u odredišnoj zemlji da provere kvantitet, vrednost i poreklo pristiglih dobara. Konzulat može naplatiti proveru i odobrenje dokumenata.

U Opštem sporazumu o carinama i trgovini iz 1952. godine, predloženo je ukidanje trgovinskih konzularnih faktura. 2005. godine, Sjedinjene Američke Države i Uganda podnele su predlog o ukidanju konzularne fakture Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Ostali termini: konsularfaktura (nemački), facture consulaire (francuski), factura consular (španski), fattura consolare (italijanski) i fatura consular (portugalski).^[2]

Reference

^ Hinkelman 2006, str. 41.
^ Hinkelman 2006, str. 676–677

Literatura

Hinkelman, Edward G. (2006). Dictionary of international trade (7th izd.). Petaluma, Calif. ISBN 978-1-885073-73-0.

[FOOTNOTEHinkelman200641-1] Hinkelman 2006, str. 41.

[2] Hinkelman 2006, str. 676–677

[1]

[2]