Konstantin Sinadski
| Konstantin Sinadski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | verovatno 8. vek |
| Mesto rođenja | Sinad, Vizantija |
| Datum smrti | verovatno 8. vek |
| Mesto smrti | Konstantinopolj, Vizantija |
| Svetovni podaci | |
| Poštuje se u | Pravoslavna crkva |
| Praznik | 26. decembar |
Prepodobni Konstantin Sinadski je hrišćanski svetitelj. Rođen je u gradu Sinadu (grč. Σύνναδα) na severu Frigije u Maloj Aziji (kod današnjeg grada Šuhut u Turskoj).
Poreklom je bio Jevrejin. Dok je bio veoma mlad primio je hrišćanske običaje. Danima je postio i nije jeo ništa. Prema hrišćanskoj tradiciji, jednom ga je napala neka devojka, no on se prekrstio i ona je pala mrtva. Međutim ubrzo nakon toga on ju je vaskrsao.[1]
U hrišćanskoj tradiciji se pominje da je vođen Božanskim oblakom došao do manastira Fuvutiona (grč. Φουβούτιον) na Sinajskoj gori. Kada je izveden pred igumana manastira, Konstantin mu je ispričao sve o sebi. Iguman je postavio krst i naredio Konstantinu da mu se pokloni i da ga celiva. Hrišćani veruju da se tada krst podigao i spustio na Konstantinovu glavu, ostavivši čudotvorni otisak koji mu je ostao do kraja života.[1]
Nakon toga je kršten i dobio je ime Konstantin. Nakon kršenja počeo je da se podvizava u manastiru kao monah. Još pre svog monaškog postriga prevazišao sve ostale monahe u manastiru po isposništvu i podvižništvu. Hrišćani veruju da se tokom njegovog izgovaranja monaških zaveta crkva ispunima mirisom svetog mira; kada je ulazio vrata su se sama otvorila pred njim. Takođe veruju da je od Boga dobio dar prozorljivosti[1]
Iz ovog manastira konstantin je otišao u manastir na planini Olimp (u Maloj Aziji) koja je danas poznata pod turskim nazivom Uludag (tur. Uludağ). Nakon nekog vremena otišao je u Ataliju u oblasti Pamfilija (današnja Antalija). U hrišćanskoj tradiciji se pominje da je išavši u Ataliju prešao preko reke idući po vodi kao po suvom. Nakon Atalije je otišao u Miru u Likiji i mnoga druga mesta, da bi se nakon toga vratio u manastir na planini Olimp. Hrišćani veruju da je tu proveo četrdeset dana postivši bez hrane, do pojasa zakopan u zemlju. U manastiru na planini Olimp je primio prezviterski čin. Nakon toga je otišao u obližnji grad Atroja u kome je nastavio da se podvizava. Hrišćani veruju da je osam godina pre smrti prorekao dan kada će umreti.[1]
Različiti izvori navode da je živeo i umro u 7.[2] ili 8.[1] veku
Srpska pravoslavna crkva slavi ga 26. decembra po crkvenom, a 8. januara po gregorijanskom kalendaru.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d Justin Popović. „Žitija svetih 26. decembar”. svetosavlje.org. Arhivirano iz originala 09. 11. 2013. g. Pristupljeno 8. 9. 2013.
- ^ „„Ohridski prolog“ za 26. decembar; Nikolaj Velimirović”. Arhivirano iz originala 06. 01. 2014. g. Pristupljeno 08. 09. 2013.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Žitija svetih“, 26. decembar, Justin Popović (jezik: srpski)