Kontrola varijabli u psihologiji
Varijable koje se koriste u istraživanjima moraju biti pod nekom vrstom kontrole kako bi se mogao odrediti njihov uticaj na ono što se ispituje. U uobičajenim istraživanjima postoje zavisne i nezavisne varijable, ali i mnogo ostalih koje mogu uticati na njihov odnos i one se zovu spoljne varijable. Ukoliko spoljne varijable utiču na odnos između zavisne i nezavisne, zaključci i rezultati u istraživanju ne mogu da budu validni.[1][2] Nazivaju se još i eksterne varijable.
Spoljne varijable
[uredi | uredi izvor]Spoljne (eksterne) varijable su one varijable koje nisu uključene u istraživanje a koje mogu da utiču na rezultat istraživanja i teško ih je kontrolisati. U istraživanju u kome se ispituje dejstvno NV (nezavisna varijabla) na ZV (zavisna varijabla), očekuje se dieferencijalni efekat (različito dejstvo) NV na ZV tj. da različitim nivoima NV odgovaraju različite vrednosti ZV. Međutim, spoljne varijable mogu da zamagljuju ovo dejstvo pa variranje vrednosti ZV postaje posledica kombinacije dejstva NV i spoljnih varijabli. Spoljne varijable se dele po poreklu i po sistematičnosti.
Podela po poreklu:
- Spoljne situacione varijable (potiču od karakteristika situacije; buka, temperatura, osvetljenje, pouzdanost mernog instrumenta, način prikazivanja draži)
- Spoljne subjekt varijable (intersubjektivne (odnose se na razlike među osobinama različitih subjekata) i intrasubjektivne (potiču od osobina subjekata)) i
- Spoljne eksperimentatorske varijable (potiču od osobina ekperimentatora; različito ponašanje eksperimentatora prema različitim subjektima).
Podela po sistematičnosti
- Sistematske
- Nesistematske[2]
Nesistematske spoljne varijable
[uredi | uredi izvor]Nesistematske spoljne varijable (varijable šuma) mogu da deluju na ZV, ali ne koreliraju sa NV. Na primer, ako se dejstvo NV na ZV posmatra kao signal, onda su NSV šum koji ometa prijem signala. Da bi istraživač mogao bolje da registruje signal, on mora da kontroliše i smanji šum.
Bitne karakteristike NSV:
[uredi | uredi izvor]- NSV nisu korelirane sa NV
- Nema razloga da se očekuje da je variranje NSV
- Dosledno povezano sa variranjem NV tj. da je sistematski različito na različitim nivoima NV
NSV u istraživanjima dejstva boje na vreme reakcije mogu biti situacione varijable, subjekt varijable i eksperimentatorske.
Ne postoji razlog zašto bi istraživač pomislio da će subjekt biti brži ili sporiji kod crvenih ili zelenih stimulusa, da će se bolje koncentrisati na neki od ovih stimulusa, da li će se potencijalna zubobolja odraziti na njegovu reakciju... Ne postoji razlog za očekivanje da će ova vrsta varijabli sistematski/namerno usporavati reakcije na stimuluse. Ako se i dobije neka razlika, to će biti zbog dejstva slučaja. Postoje posebni postupci kontrole kojima se kontrolišu varijable šuma.[2]
Situacione NSV
[uredi | uredi izvor]Ovde spadaju uslovi pod kojima se odvija istraživanje, poput povremene buke, treperenje osvetljenja... Nema razloga da se očekuje da će se desiti da:
- buka sistematski ometa više jedne stimuluse od drugih
- da bude uvek prisutna ili češća kod jednih, nego kod drugih
- da treperenje svetlosti bude prisutno više kod jednih ili drugih...
Intersubjektivne NSV
[uredi | uredi izvor]Predstavljaju individualne razlike među subjektima, poput razlike u brzini, motivaciji, zdravstvenom stanju... Nema razloga da se očekuje da će se desiti da oni subjekti koji su zdraviji, mršaviji, motivisaniji reaguju brže na crvenu, nego na zelenu boju.
Intrasubjektivne NSV
[uredi | uredi izvor]Predstavljaju fluktuacije u okviru istog subjekta, odnosno promene u koncentraciji, zamoru, radu senzomotornog nervnog sistema... Nema razloga da se očekuje da će ove osobine više uticati na jedan od stimulusa više nego na drugi.[2]
Sistemske spoljne varijable
[uredi | uredi izvor]Sistematske spoljne varijable se zovu i konfundirajuće varijable. One mogu da deluju na ZV, ali koreliraju sa NV. Razlike u nivoima NV praćene su odgovarajućim razlikama u vrednostima konfundirajuće varijable. Njihovo dejstvo na ZV nije slučajno već sistematsko tj. različito na različitim nivoima NV tako da postoji mogućnost diferencijalnog efekta konfundirajuće varijable na zavisnu varijablu koji oponaša diferencijalni efekat NV na ZV.
Da bi bila konfundirajuća, varijabla mora biti:
- mora da korelira sa nezavisnom varijablom. Ovo može da bude kauzalna veza, ali i ne mora.
- da bude kauzalno vezana sa zavisnom varijablom
Postojanje konfundirajuće varijable omogućava alternativno objašnjenje rezultata; umesto da se efekat pripiše dejstvu NV on se može pripisati dejstvu konfundirajuće varijable.
Na primer, postoji korelacija između velikog broja kupovine sladoleda i opekotina od sunca. Kada bi ovo bio kauzalni odnos, značilo bi da sladoled utiče na to da neko zadobije opekotine. Zaboravljena konfundirajuća varijabla je toplota. Toplota je tokom leta veća nego u bilo kom drugom periodu godine, a ljudi kupuju sladolede da se osveže. Ljudi zbog toplijeg vremena često više izlaze napolje i zato zadobijaju opekotine.
Da bi se osigurala interna validnost istraživanja, konfundirajuće varijable se moraju uzeti u obzir. Na primer, može se pronaći uzročno-posledični odnos koji zapravo ne postoji, jer je efekat koji se meri uzrokovan konfundirajućom varijablom, a ne nezavisnom.[3]
Neki od primera SSV mogu biti:
- boja (nivoi NV: crvena, zelena) i vreme reakcije (ZV) - potencijalne SSV: svetlina, poredak, pol
- gramatička vrsta (nivoi NV: imenica, glagol) i obrada reči (ZV) - potencijalna SSV: dužina reči
- pušenje (nivoi NV: pušač, nepušač) i matematička sposobnost (ZV) - potencijalna SSV: inteligencija
- emotivnost reči (nivoi NV: neutralno, emotivno) i vreme reakcije (ZV) - potencijalna SSV: frekvenca reči
Efekti spoljnih varijabli na zaključak o ishodu istraživanja
[uredi | uredi izvor]Prisustvo spoljnih varijabli može dovesti istraživača do pogrešnog zaključka u vezi sa efektom NV na ZV. Može da prihvati da efekt postoji iako ne postoji (prihvatanje nepostojećeg efekta) ili da zaključi da efekt ne postoji iako postoji (neprihvatanje postojećeg efekta). I sistematske i nesistematske spoljne varijable mogu dovesti do ovakvih grešaka.
Greške izazvane nesistematskim spoljnim varijablama
[uredi | uredi izvor]Greške istraživača se mogu predstaviti u tabeli kao:
| Stvarno stanje svesti | |||
|---|---|---|---|
| Zaključak istraživača | ZV zavisi od NV | ZV ne zavisi od NV | |
| ZV zavisi od NV | Tačan zaključak | Greška tipa 1 | |
| ZV ne zavisi od NV | Greška tipa 2 | Tačan zaključak | |
ili:
| Stvarno stanje svesti | |||
|---|---|---|---|
| Zaključak istraživača | Efekt postoji | Efekt ne postoji | |
| Prihvatanje efekta | Prihvatanje postojećeg efekta | Prihvatanje nepostojećeg efekta | |
| Neprihvatanje efekta | Neprihvatanje postojećeg efekta | Neprihvatanje nepostojećeg efekta | |
Prihvatanje nepostojećeg efekta
[uredi | uredi izvor]Usled dejstva varijabli šuma moguće je da se pojavi prividni efekt NV na ZV iako ne postoji. Ove greške se nazivaju greške tipa I i za njih se koriste postupci za kontrolu – statistički testovi značajnosti pomoću kojih se procenjuje verovatnoća da li je neki efekt samo posledica slučaja ili je nastao usled sistematskog dejstva.
Neprihvatanje postojećeg efekta
[uredi | uredi izvor]Ako varijable šuma nisu u dovoljnoj meri kontrolisane, a vrše jak uticaj na ZV, dok NV vrši slab uticaj na ZV, može se desiti da varijable šuma zaguše efekat NV tj. da se taj efekat ne vidi u rezultatima i da se zaključi da efekta nema. To je greška tipa II.
Greške izazvane sistematskim spoljnim varijablama
[uredi | uredi izvor]Prihvatanje nepostojećeg efekta
[uredi | uredi izvor]Sistemski uticaj na ZV postoji, ali ne potiče od NV nego od konfundirajuće varijable. Statistički testovi značajnosti ovde ne pomažu jer oni pomažu da se donese odluka da li je dobijeni efekat dejstvo slučaja (šuma). Zaštitu od sistematskih spoljnih varijabli pružaju tehnike kontrole.
Neprihvatanje postojećeg efekta
[uredi | uredi izvor]Konfundirajuća varijabla može imati obrnut efekt od NV tako da se njihovi efekti na ZV međusobno poništavaju, pa iako efekat postoji, zaključiće se da ne postoji.
Plauzibilnost pretpostavke o konfundaciji može se utvrditi logičkom argumentacijom i empirisjkim nalazima bilo pozivanjem na prethodne radove ili izvođenjem novih istraživanja u kojima će se prvobitno konfundirajuća varijabla tretirati kao NV.
Tehnike kontrole spoljnih varijabli
[uredi | uredi izvor]Kontrola nesistematskih spoljnih varijabli
[uredi | uredi izvor]Glavna metodološka kontrola nesistematskih eksternih varijabli je princip homogenizacije koji nalaže da svi činioci treba da budu maksimalno moguće homogeni tj. nepromenljivi izuzev istraživačkih varijabli koje moraju da variraju. Način da se ovo ostvari jeste realizacija istraživanja u laboratoriji i na isntrumentima. Postoje i statistički testovi značajnosti.
Kontrola sistematskih spoljnih varijabli
[uredi | uredi izvor]Osnovno načelo kontrole konfundirajućih varijabli je princip dekorelacije tj. uklanjanja postojanja korelacije između sistematske spoljne varijable i NV. To se omogućava tako što se obezbeđuje da grupe objekata koje su različite s obzirom na NV ne budu različite s obzirom na spoljnu varijablu tj. da budu ujednačene s obzirom na nju. Tehnike kontrle se svode na preporučene postupke raspodele objekata na nivoe.
Postoje dve grupe tehnika kontrole konfundirajućih varijabli: tehnike kontrole koje se koriste samo kod eksperimentalnih NV i tehnike koje se koriste kod neeksperimentalnih NV.
Tehnike kontrole koje se koriste kod eksperimentalnih nezavisnih varijabli su:
- randomizacija,
- repeticija i
- kontrabalansiranje.
Tehnike kontrole koje se koriste kod neeksperimentalnih nezavisnih varijabli su:
- blokovanje,
- sparivanje,
- uprosečavanje i
- homogenizacija
Eksperimentalne tehnike kontrole
[uredi | uredi izvor]U eksperimentalne tehnike kontrole spadaju: randomizacija, repeticija, kontrabalansiranje (intersubjektivno kontrabalansiranje, intrasubjektivno kontrabalansiranje i kontrabalansiranje stimulusa).
Neeksperimentalne tehnike kontrole
[uredi | uredi izvor]U neeksperimentalne tehnike kontrole spadaju: homogenizacija, blokovanje, uprosečavanje i sparivanje.
Poređenje tehnika
[uredi | uredi izvor]Postoje razlike između selektivnih i eksperimentalnih nezavisnih varijabli s obzirom na stepen kontrole konfundirajućih varijabli. Kod manipulativnih se koriste randomizacija i repeticija sa kontrabalsniranjem i njima se kontroliše veliki broj spoljnih varijabli za koje istraživač i ne zna da deluju. Njihovo korišćenje olakšava uvid u kauzalne odnose što je ključna prednost ekperimentalnih istraživanja u odnosu na neeksperimentalna. Kod selektivnih nezavisnih varijabli, koriste se homogenizacija, blokovanje, uprosečavanje i sparivanje, ali se njima kontroliše samo mali broj spoljnih varijabli i to one koje istraživač izabere da kontroliše.
Postupci ujednačavanja kod selektivnih varijabli mogu da dovedu i do nereprezentativnosti uzorka. Statistička kontrola. Postoje slučajevi istraživanja kada nije moguće upotrebiti ni jednu od tehnika ujednačavanja grupa objekata – ako se kao grupe koriste već postojeći skupovi objekata čiji se sastva ne može menjati, ni odrediti, ni izabrati. Tada se koriste statističke tehnike kontrole nakon što su podaci prikupljeni. Vrši se matematička procena kakve bi bile vrednosti zavisne varijable u slučaju da se objekti bili ujednačeni s obzirom na spoljnu varijablu.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Confounding Variable definition | Psychology Glossary | alleydog.com”. www.alleydog.com. Pristupljeno 2022-01-13.
- ^ a b v g d Todorović, Dejan (2008). Metodologija psiholoških istraživanja. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju.
- ^ „Understanding confounding variables”. Scribbr (na jeziku: engleski). 2020-05-29. Pristupljeno 2022-01-13.
