Копренка златка
Ovom članku je potrebna lektura teksta. To podrazumeva ispravku gramatičkih, pravopisnih i interpunkcijskih grešaka ili tona. |
Koprenka zlatka | |
---|---|
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | |
Divizija: | |
Klasa: | |
Red: | |
Porodica: | |
Rod: | |
Vrsta: | C. splendens
|
Binomno ime | |
Cortinarius splendens Rob. Henry, 1939[1]
|
Koprenka zlatka (Phlegmacium (Cortinarius) splendens) izuzetno je otrovna gljiva[2] koja se može naći kraj bukve i hrasta, cera, a ponekad i medunca. Rasprostanjena je širom prostora bivše Jugoslavije, iako nije baš česta.[3]
Izgled
[uredi | uredi izvor]Klobuk
[uredi | uredi izvor]Klobuk je otprilike 3—5—6 cm, pravilno kružno i gotovo poluloptasto zaobljen, a odrastao malo spljošteniji, dok je mladi s kratko podvijenim krajem. Kraj je oštroguaon i viseći. Površina klobuka je glatka i lepljiva, i kad je osušena blistava. Klobuk je zlatnožut, po disku zamrljan ciglasto ili smeđe. Tu se raspada u sitne smeđe ljuspice, a po kraju može biti i posmeđen. Mogu se naći mladi primerci kod kojih je zlatni fond potpuno i ujednačeno celom površinom pokriven smeđim tonom. Boje klobuka često podsećaju na Tricholomu auratum, ali svojom smeđom mramoriranošću preko žute osnove na disku — i na zelenu pupavku.[3]
Listići
[uredi | uredi izvor]Listići kod koprenke zlatke su ravno priraski s uskim jarkom, gušći, tanji. Široki su do 7 milimetara. Njihova oštrica je cela, iako je ponekad valovita. Listići su im zlatnosumporne boje, koja ostaje i u dnu, a kad sazru postaju rđe boje.[3]
Otrusina
[uredi | uredi izvor]Otrusina kod koprenke zlatke je isključivo rđe boje.
Stručak
[uredi | uredi izvor]Stručak je veličine 3—5/0,8—1,2 (dok je mlađi, deblji je i doseže dužinu do 1,5 cm) s bulbom između 1,3 i 2,5 (kod mlađeg i do 3,2) centimetara. Bulba je u mladosti gotovo široko i ravno obrubljena, ali se, kao i stručak, rastom isteže i postaje tanja, te kod odraslih s gornje strane nije vodoranavna/horizonatlna nego kosa i zaobljenija i kruškolika. Živo sumpornožut; bulba odozgo i na kraju riđe/smeđa, odozdo takođe sumporna.[3]
Meso
[uredi | uredi izvor]Meso kod koprenke zlatke je živo zlatnožuto, kod mladih u gornjem delu klobuka i u bulbi svetlije, bledoliko žuto i sa mrljama rđe boje. Debelo je do 1,5 cm, tvrdo. Nema mirisa. Miriše na keks ili na sveže pečen hleb.[3]
Hemijske reakcije
[uredi | uredi izvor]Na kalijum-hidroksid po kožici uz kraj maslinasta, u mesu negativna.[3]
Mikroskopija
[uredi | uredi izvor]Spore bademastog oblika, tamnijim bubuljicama išarane, neke i kapljaste. 9—10/5,5—6,5 mi.[3]
Doba
[uredi | uredi izvor]Oktobar.
Jestivost
[uredi | uredi izvor]Koprenka zlatka je otrovna, možda i smrtonosna. Liješenje kao kod pupavki.[3]
Slične vrste
[uredi | uredi izvor]Osim što se zamenjuje sa pseudosulfureumom, neki autori, posebno francuski, često ga smatraju fulgensom (Phlegmacium fulmineum), te navode da mu je kao i kod ovog drugog, reakcija po koži crvenosmeđa. Pravi splendens reaguje na tom mestu smeđe/maslinasto. Vrlo je velika sličnost između njega i Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton, a razlika je u nijansi žute: splendens nema limun nijansi (zelenkaste primere) nego je zlatnožut, sumporno ili oker — i po klobuku i po stručku i u mesu (samo bulba može spolja i iznutra vući na limun). Osim toga, dok splendens na lužine u mesu ne reaguje, meso citrinuma reaguje zagasitomaslinastozeleno, te su mu spore za 1—2 mikrona kraće i uže. Čak ni citrinum ne treba jesti, jer se i on svrstava u sumnjive gljive. Koprenka zlatka je nalik na Amanitu phalloides, te bi pri zameni jedne s drugom značilo preći od zla na gore. Jestiva Tricholoma flavovirens zelenka nema ni bulbu ni cortinu koje imaju svi ovi opasni Phlegma ii sa žutim mesom.[3]
Osim splendensa, među Phlegmaciima se smronosno otrovnima smatraju i mračnjača Cortinarius atrovirens Kalchbr. crnozelenog klobuka i zlatki sličnog mesate koprenka žumanjača Cortinarius vitellius Mos. boje žumanceta, dugačkog stručka i smradnog vonja.[3]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Garnica S, Weiß M, Oertel B, Ammirati J, Oberwinkler F (2009). „Phylogenetic relationships in Cortinarius, section Calochroi, inferred from nuclear DNA sequences”. BMC Evolutionary Biology. 9 (1). PMC 2653478 . PMID 19121213. doi:10.1186/1471-2148-9-1.
- ^ Michelot D, Tebbett I (1990). „Poisoning by members of the genus Cortinarius — a review”. Mycological Research. 94 (3): 289—98. doi:10.1016/S0953-7562(09)80352-3.
- ^ a b v g d đ e ž z i Ključ za gljive: Ivan Focht; intro "NAPRIJED"; Zagreb 1986.