Копренка златка

Koprenka zlatka
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Fungi
Divizija:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Agaricales
Porodica:	Cortinariaceae
Rod:	Cortinarius
Vrsta:	C. splendens
Binomno ime
Cortinarius splendens Rob. Henry, 1939

Koprenka zlatka (Phlegmacium (Cortinarius) splendens) izuzetno je otrovna gljiva koja se može naći kraj bukve i hrasta, cera, a ponekad i medunca. Rasprostanjena je širom prostora bivše Jugoslavije, iako nije baš česta.

Izgled

Klobuk

Klobuk je otprilike 3—5—6 cm, pravilno kružno i gotovo poluloptasto zaobljen, a odrastao malo spljošteniji, dok je mladi s kratko podvijenim krajem. Kraj je oštroguaon i viseći. Površina klobuka je glatka i lepljiva, i kad je osušena blistava. Klobuk je zlatnožut, po disku zamrljan ciglasto ili smeđe. Tu se raspada u sitne smeđe ljuspice, a po kraju može biti i posmeđen. Mogu se naći mladi primerci kod kojih je zlatni fond potpuno i ujednačeno celom površinom pokriven smeđim tonom. Boje klobuka često podsećaju na Tricholomu auratum, ali svojom smeđom mramoriranošću preko žute osnove na disku — i na zelenu pupavku.

Listići

Listići kod koprenke zlatke su ravno priraski s uskim jarkom, gušći, tanji. Široki su do 7 milimetara. Njihova oštrica je cela, iako je ponekad valovita. Listići su im zlatnosumporne boje, koja ostaje i u dnu, a kad sazru postaju rđe boje.

Otrusina

Otrusina kod koprenke zlatke je isključivo rđe boje.

Stručak

Stručak je veličine 3—5/0,8—1,2 (dok je mlađi, deblji je i doseže dužinu do 1,5 cm) s bulbom između 1,3 i 2,5 (kod mlađeg i do 3,2) centimetara. Bulba je u mladosti gotovo široko i ravno obrubljena, ali se, kao i stručak, rastom isteže i postaje tanja, te kod odraslih s gornje strane nije vodoranavna/horizonatlna nego kosa i zaobljenija i kruškolika. Živo sumpornožut; bulba odozgo i na kraju riđe/smeđa, odozdo takođe sumporna.

Meso

Meso kod koprenke zlatke je živo zlatnožuto, kod mladih u gornjem delu klobuka i u bulbi svetlije, bledoliko žuto i sa mrljama rđe boje. Debelo je do 1,5 cm, tvrdo. Nema mirisa. Miriše na keks ili na sveže pečen hleb.

Hemijske reakcije

Na kalijum-hidroksid po kožici uz kraj maslinasta, u mesu negativna.

Mikroskopija

Spore bademastog oblika, tamnijim bubuljicama išarane, neke i kapljaste. 9—10/5,5—6,5 mi.

Doba

Oktobar.

Jestivost

Koprenka može izazvati ozbiljne zdravstvene smetnje ili čak i smrt!

Koprenka zlatka je otrovna, možda i smrtonosna. Liješenje kao kod pupavki.

Slične vrste

Osim što se zamenjuje sa pseudosulfureumom, neki autori, posebno francuski, često ga smatraju fulgensom (Phlegmacium fulmineum), te navode da mu je kao i kod ovog drugog, reakcija po koži crvenosmeđa. Pravi splendens reaguje na tom mestu smeđe/maslinasto. Vrlo je velika sličnost između njega i Phlegmaciuma citrinuma lge. ex Orton, a razlika je u nijansi žute: splendens nema limun nijansi (zelenkaste primere) nego je zlatnožut, sumporno ili oker — i po klobuku i po stručku i u mesu (samo bulba može spolja i iznutra vući na limun). Osim toga, dok splendens na lužine u mesu ne reaguje, meso citrinuma reaguje zagasitomaslinastozeleno, te su mu spore za 1—2 mikrona kraće i uže. Čak ni citrinum ne treba jesti, jer se i on svrstava u sumnjive gljive. Koprenka zlatka je nalik na Amanitu phalloides, te bi pri zameni jedne s drugom značilo preći od zla na gore. Jestiva Tricholoma flavovirens zelenka nema ni bulbu ni cortinu koje imaju svi ovi opasni Phlegma ii sa žutim mesom.

Osim splendensa, među Phlegmaciima se smronosno otrovnima smatraju i mračnjača Cortinarius atrovirens Kalchbr. crnozelenog klobuka i zlatki sličnog mesate koprenka žumanjača Cortinarius vitellius Mos. boje žumanceta, dugačkog stručka i smradnog vonja.