Korisnik:VeljkoAsuv5721/pesak
Zrak[uredi | uredi izvor]
Zrak je fizička veličina koja opisuje propagaciju elektromagnetnih talasa kroz prostor. On obuhvata širok spektar elektromagnetnih talasa, uključujući svetlost, radio talase, mikrotalase, infracrveno i ultracrveno zračenje. Zrak se karakteriše različitim svojstvima, uključujući frekvenciju, talasnu dužinu, intenzitet i prava linija propagacije.[1][2]
Sastav zraka[uredi | uredi izvor]
Zrak se sastoji od elektromagnetnih talasa koji se kreću kroz prostor. Oni se sastoje od električnog i magnetnog polja koja se perpendikularno jedno na drugo i perpendikularno na smer propagacije. Intenzitet zraka se odnosi na jačinu električnog i magnetnog polja u talasu.[3][4]
Primena zraka[uredi | uredi izvor]
Zrak ima širok spektar primena u različitim oblastima. Neke od najznačajnijih primena zraka uključuju:
Komunikacije: Zrak se koristi za bezžičnu komunikaciju. Radio talasi se koriste za prenos radio i televizionih signala, dok se mikrotalasi koriste za mobilnu i satelitsku komunikaciju. Optička vlakna se takođe koriste za prenos podataka na velike udaljenosti.[5][6][7]
Medicina: Zrak ima važnu ulogu u medicini. Rengenske zrake se koriste za dobijanje slika unutrašnjih struktura tela i dijagnosticiranje različitih zdravstvenih uslova. Magnetna rezonanca (MRI) koristi jače magnetno polje i radiovalove za detaljnu sliku organa i tkiva. Terapija radijacijom se koristi za lečenje različitih oblika kancera.[1][8][6]
Naučno istraživanje: Zrak ima ključnu ulogu u naučnom istraživanju. Astronomi koriste zrak da bi promatrali i proučavali svemir. Teleskopi i radari omogućavaju praćenje i analizu zraka koji dolazi od zvezda, planeta, galaksija i drugih kosmičkih objekata.[1][6][7]
Energija: Zrak se koristi za proizvodnju električne energije. Neke od najpoznatijih metoda su korišćenje solarnih panela za pretvaranje sunčeve svetlosti u električnu energiju, i korišćenje jadrene fizike i nuklearne reakcije za proizvodnju električne energije.[1][6][7]
Izvori zraka[uredi | uredi izvor]
Najpoznatiji izvor zraka je Sunce. Sunce emituje širok spektar elektromagnetnih talasa, uključujući vidljivu svetlost i infracrveno zračenje, koji dostižu Zemlju i podržavaju život na njoj. Ostali izvori zraka uključuju veštačke izvore kao što su svetlosne sijalice, laseri, radio i televizija.[9][10]
Procesi propagacije zraka[uredi | uredi izvor]
Zrak se propagira kroz prostor na različite načine i preko različitih procesa. Neki od najznačajnijih procesa propagacije zraka su:
Refleksija: Refleksija se odnosi na otražanje zraka od površina. Kada zrak se susretne sa površinom, on se menja pravcem i nastavlja da se kreće u obrnutom smeru. Primer za ovo je otražanje svetlosti od reflektujuće površine.[11]
Refrakcija: Refrakcija se odnosi na prelamanje zraka kada prelazi iz jednog sredstva u drugo sredstvo. Ova pojava se dešava zbog promene brzine svetlosti u različitim sredstvima, što rezultuje promenom pravca propagacije. Primer za ovo je prelamanje svetlosti kada ulazi iz vazduha u vodu.[11]
Difrakcija: Difrakcija se odnosi na promenu smera i širine zraka kada prolazi kroz otvor ili prepreku. Ova pojava se obično dešava kada je veličina otvora slična ili manja od talasne dužine zraka. Primer za ovo je difrakcija svetlosti kada prođe kroz mali otvor ili između dva susedna predmeta.[11]
Rasejanje: Rasejanje se odnosi na promenu smera i intenziteta zraka kada se susretne sa česticama u sredini kroz koju se kreće. Ova pojava se dešava kada zrak se susretne sa česticama u vazduhu, prahu ili drugim supstancama i rasejuje se u različitim smerovima. Primer za ovo je rasejanje svetlosti u oblacima ili dimu.[11]
Uglavnom, zrak je važan koncept u fizici i ima širok spektar primena u različitim oblastima. Razumevanje njegove prirode, sastava, izvora i procesa je od velikog značaja za naše razumevanje sveta okolo nas i primenu u naučnom i tehnološkom napretku.[11]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „Home”. Physics World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ pubs.aip.org https://pubs.aip.org/physicstoday. Pristupljeno 2023-05-21. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Holidej, Dok (2009). Fizika: Principi i problemi.
- ^ „Physical Review Letters”.
- ^ „Home”. Physics World (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ a b v g „Search | MIT OpenCourseWare | Free Online Course Materials”. MIT OpenCourseWare (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ a b v „Physics library | Science”. Khan Academy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ „Physics library | Science”. Khan Academy (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ „Home”. National Geographic Society (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ „Physics News - Physics News, Material Sciences, Science News, Physics”. phys.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-05-21.
- ^ a b v g d „The Physics Classroom”. www.physicsclassroom.com. Pristupljeno 2023-05-21.