Korisnik:Невена Глишин/песак2
Vinsent je američki stop-moušn kratki horor film iz 1982. koji je napisao, dizajnirao i režirao Tim Barton, a producirao Rik Heinričs. To je drugi Diznijev horor film, prvi je The Watcher in the Woods. U trajanju od otprilike šest minuta, trenutno nema pojedinačnog izdanja filma osim nekoliko lažnih izdanja. Može se naći na DVD-ovima iz 2008. Specijalno izdanje i kolekcionarsko izdanje filma Noćna mora pred Božić (engl. The Nightmare Before Christmas) kao bonus i na Cinema16 DVD-u Američki kratki filmovi.
Film pripoveda glumac Vinsent Prajs, doživotni idol i inspiracija za Bartona. Iz ove veze, Prajs bi se nastavio pojavljivati u Bartonovom Edvardu Makazorukom (engl. Edward Scissorhands). Vinsent Prajs je kasnije rekao da je Vinsent bio „najzadovoljnija stvar koja se ikada dogodila. Bila je to besmrtnost — bolja od zvezde na Holivudskom bulevaru“.[1]
Plot
[uredi | uredi izvor]| Vinsent | |
|---|---|
| Žanr | horor |
| Tvorac | Tim Barton |
| Režija | Tim Barton |
| Producent | Rik Heinričs |
| Glavne uloge | Vinsent Maloj |
| Pripovedač | Vinsent Prajs |
| Muzika | Ken Hilton |
| Direktor fotografije | Viktor Abdalov |
| Scenograf | Volt Dizni produkcija |
| Producentska kuća | Volt Dizni stjudios moušn pikčers |
| Godina | 1982. |
| Trajanje | 6 minuta |
| Zemlja | Sjedinjene Američke Države |
| Jezik | engleski jezik |
| Budžet | 60.000 dolara |
| IMDb veza | |
Vinsent je poetska priča o sedmogodišnjem dečaku, Vinsentu Maloju, koji se pretvara da je kao glumac Vinsent Prajs (koji pripoveda film). On radi eksperimente na svom psu Aberkrombiju kako bi stvorio užasnog psa zombija. Opsednut je pričama Edgara Alana Poa, a njegova odvojenost od stvarnosti kada ih čita dovodi do njegovih zabluda da je on u stvari izmučeni umetnik i ludi naučnik, lišen žene koju voli, odražavajući određene delove Poovog "Gavran". Film se završava tako što se Vinsent oseća užasnuto što ga muče dešavanja u njegovom izmišljenom svetu, citirajući "Gavrana“ dok slabašno pada na pod, verujući da je mrtav.
Proizvodnja i izdavanje
[uredi | uredi izvor]Dok je radio kao konceptualni umetnik u Walt Disney Animation Studios (transkr. Volt Dizni animejšon studioz), Tim Barton je pronašao dva saveznika u Diznijevom izvršnom direktoru Džuli Hikson i šefu kreativnog razvoja Tomu Vilhajtu. Njih dvojica su bili impresionirani Bartonovim jedinstvenim talentima i, iako nisu "Diznijev materijal", smatrali su da zaslužuje poštovanje. Kao takav, 1982. godine, Vilhajt je dao Bartonu 60.000 dolara za proizvodnju adaptacije pesme koju je Barton napisao pod nazivom Vinsent. Barton je prvobitno planirao da pesma bude knjiga kratkih priča za decu, ali je mislio drugačije.[2]
Zajedno sa kolegom Diznijevim animatorom Rikom Hajnrihsom, stop-moušn animatorom Stivenom Čiodom i snimateljem Viktorom Abdalovim, Barton je dva meseca radio na projektu i osmislio šestominutni kratki film. Snimljen u potpuno crno-belom stilu u stilu nemačkih ekspresionističkih filmova iz 1920-ih, Vinsent zamišlja sebe u nizu situacija inspirisanih filmovima Vinsenta Prajsa/Edgara Alana Poa koji su tako uticali na Bartona kao deteta, uključujući eksperimentišući na svom psu - tema koja će se kasnije pojaviti u Frankenviniju - i pozdravljajući svoju tetku kući dok istovremeno priziva njenu sliku umočenu u vrući vosak. Vinsent Maloj, glavni lik u filmu, upadljivo podseća na samog Tima Bartona.[3]
Film je ispričao Bartonov idol iz detinjstva, Vinsent Prajs, i označio je početak njihovog prijateljstva koje je trajalo do Prajsove smrti 1993. Barton pripisuje to iskustvo kao jedno od najformativnijih iskustava u svom životu.[3]
Film je bio prikazan dve nedelje u jednom bioskopu u Los Anđelesu sa tinejdžerskom dramom Tek. Pre nego što je poslat u Diznijeve trezore, dobio je nekoliko kritičara kada je igrao na filmskim festivalima u Londonu, Čikagu i Sijetlu, osvojivši dve nagrade u Čikagu i nagradu Kritike na The Annecy International Animation Film Festival (French: Festival international du film d'animation d'Annecy) u Francuskoj.[3]
Kameos
[uredi | uredi izvor]Rani oblik lika Džeka Skelingtona (enlg. Jack Skellington) iz Noćne more pred Božić (engl. The Nightmare Before Christmas) može se videti u gornjem levom uglu ekrana od 1:18-1:25, kao i ispred otelovljenja njegove pokojne supruge od 4:45 -4:47. Džek se takođe pojavio u Bitlđus (engl. Beetlejuice) Tima Bartona i stop-moušn animiranom filmu Džejms i džinovska breskva (engl.James and the Giant Peach). Prve dve kameje bile su godine pre produkcije Noćne more, iako se Barton poigravao originalnom idejom priče dok je još bio animator u Dizniju.[4]
Lik princ Vins, iz animiranog crtanog filma Bitlđus (enlg. Beetlejuice) koji će premijerno biti prikazan sedam godina kasnije, nazvan je po Vinsentu Maloju i veoma podseća na njega, kako izgledom tako i manirima.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Tim Burton's 'Vincent'--A Matter of Pastiche”. www.awn.com. Pristupljeno 2021-12-20.
- ^ Salisbury,, Mark (2000). Burton on Burton: Revised Edition. Faber and Faber: Tim Burton. ISBN 0-571-20507-0.
- ^ a b v Salisbury,, Mark ((2000)). Burton on Burton: Revised Edition. Faber and Faber: Tim Burton. ISBN 0-571-20507-0. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Thompson, Frank (2002). Tim Burton's The Nightmare Before Christmas: The Film - The Art - The Vision. Disney Editions. ISBN 0-7868-5378-6.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]Snimci ekrana od Vincent