Korisnik:Nemanja Ćurčić/pesak
Tomas Rejnsboro
[uredi | uredi izvor]| Tomas Rejnsboro | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Lični podaci | |||||||||
| Datum rođenja | 6. jul 1610. | ||||||||
| Mesto rođenja | Vaping, Kraljevstvo Engleska | ||||||||
| Datum smrti | 25. oktobar 1648. (38 god.) | ||||||||
| Mesto smrti | Donkaster, | ||||||||
| Religija | puritanac | ||||||||
| Porodica | |||||||||
| Deca | Vilijam neimenovana ćerka | ||||||||
| |||||||||
(engl. Thomas Rainsborough) živeo od 6 jula 1610. do 29 oktobra 1648. bio je Engleski verski politički radikal, koji je služio u mornarici Parlamentaraca i u vojsci novog modela tokom Ratova tri kraljevstva (od 1639 do 1653). Jedan od retkih, čija se harizma i popularnost nadmetala sa Oliverom Kromvelom, njegovim najpoznatijim savremenikom. Takođe je opisan kao:
″Vojnik impresivne profesionalne kompetencije i neuporedive hrabrosti″. Danas je najpoznatiji po svom učešću u Patni debatama iz 1647. godine, kada je iznosio svoje radikalne ideje i tvrdio da najsiromašniji sloj društva u Engleskoj treba da živi kao i najbogatiji.
Lični podaci
[uredi | uredi izvor]Tomas Rejnsboro je rođen 6. jula 1610. u Vopingu, blizu Londonske luke, kao najstariji sin Vilijama Rejnsboroa, bogatog trgovca i člana kompanije Levant.
Poput Olivera Kromvela i drugih puritanaca tokom perioda Lične vladavine ( Jedanaest godina tiranije kralja Čarsla I Stjuarta) od 1629. do 1640., Tomas je razmišljao o emigraciji u Novu Englesku, ali je na kraju odustao od te odluke, iako su mu brat Vilijam i sestre živeli tamo.
Nekoliko godina pre svoje smrti, Tomas se oženio ženom po imenu Margaret o kojoj se malo zna, osim da su imali sina Vilijama i još najmanje jedno dete.
Prvi Engleski građanski rat
[uredi | uredi izvor]Poput svog oca, Tomas Rejnsboro se pridružio kompaniji Levant i postao deo tesno povezane grupe puritanskih trgovaca i mornara.
Kada je u avgustu 1642. počeo Prvi engleski građanski rat, većina Kraljevske mornarice se izjasnila za Parlament i Tomas je postavljen za kapetana jednog od njenih brodova uz pomoć svojih porodičnih veza. Rejnsboro je većinu prve godine rata proveo u patroli dužnost u Irskom moru.
Napustio je mornaricu u leto 1643. da bi se pridružio opkoljenom parlamentarnom garnizonu Hala i pomogao je u odbijanju napada markiza od Njukasla. Unapređen je u pukovnika u vojsci Istočne asocijacije, 1644. godine dobio je komandu nad novim pešadijskim pukom. U oktobru je predvodio ovaj puk u smelom napadu koji je zauzeo rojalističko uporište Kraulendsku opatiju u Linkolnširu. Aprila 1645. Rejnsboro je postavljen za pukovnika pešadijskog puka u nedavno formiranoj Vojsci novog modela.
Rejnsborovo imenovanje je odobreno na vreme, kako bi se borio u bici kod Nejsbija juna 1645. godine, gde je njegov puk pomogao da spreči proboj konjice princa Ruperta. U julu je pomogao u ponovnom zauzimanju Lestera,a zatim je učestvovao u Zapadnoj kampanji, boreći se sa kod Langporta, kao i demonstrirajući svoje veštine za opsadno ratovanje kod Bridžvotera i Bristola. Nakon što je zauzeo zamak Berkli u decembru 1645, prešao je na opsadu Oksforda, koji se predao u junu 1646, okončavši značajan otpor rojalista u Prvom engleskom građanskom ratu. Rainsborough je zatim pomogao u zaključivanju opsade Vočestera i bio je imenovan za guvernera grada u julu 1646.
Drugi Engleski građanski rat i smrt
[uredi | uredi izvor]
Kako se politička situacija pogoršavala usred glasina o skorom usponu rojalista, Savetu oficira je bio potreban pouzdan čovek zadužen za mornaricu, na čijem čelu je trenutno Vilijam Baten, prezbiterijanski pristalica parlamentarne opozicije Kromvelu. Sredinom decembra, oni su pozvali parlament da ponovo potvrdi Rejnsbora kao svog komandanta, što je zahtev koji je na kraju odobren nakon izvesnog oklevanja.Istovremeno imenovan za kapetana zamka Dil, Rejnsboro je preuzeo svoje nove položaje u januaru 1648.
Drugi engleski građanski rat počeo je u februaru 1648. godine, kao rezultat koalicije između Škota, engleskih rojalista i onih parlamentaraca koji su Novi model smatrali većom pretnjom od svojih prethodnih protivnika. Predvođeni Vilijamom Batenom, 27. maja šest brodova je izjavilo svoju podršku kralju, uključujući Konstantnu reformaciju, brod kojim je komandovao Rejnsboro. Rejnsboro se vratio u vojsku i pridružio ser Tomasu Ferfaksu, čije su snage opsedale Kolčester. Kromvelova pobeda nad rojalističkim snagama kod Prestona 19. avgusta 1648. učinila je dalji otpor bespredmetnim, a Kolčester se predao krajem avgusta.
Rejnsboro je sada prešao na opsadu zamka Pontefrakt, jednog od poslednjih preostalih rojalističkih uporišta. U noći 29. oktobra, četvorica muškaraca su provalila u njegovu kuću u obližnjem Donkasteru, navodno u nadi da će ga zameniti za vođu rojalističke konjice, Marmaduka Langdejla.Rejnsboro se opirao i izvučen je na ulicu, gde je ubijen. U martu 1649. Leveler Džon Lilburn je objavio traktat pod naslovom ″Drugi deo otkrivenih novih lanaca Engleske″, koji je, između ostalog, optužio Savet oficira za umešanost u Rejnsboroovu smrt. Savremena parlamentarna istraga odbacila je tu ideju, dok kasniji istoričari nisu pronašli dokaze koji bi podržali takvu teoriju.
Nakon pogrebne ceremonije koju je organizovao njegov brat Vilijam i kojoj je prisustvovalo oko 3.000 simpatizera Levelera, Rejnsboro je sahranjen pored svog oca u crkvi Svetog Jovana u Vapingu.