Korisnik:Teodora Marković/pesak
Snoubord ili skijanje na dasci je zabavna i takmičarska aktivnost gde se spuštaš po snežnoj površini na snoubordu koji je prikačen za tvoje noge. Ovaj sport je deo Zimskih olimpijskih igara.
Snoubord je razvijen u Sjedinjenim Američkim Državama, inspirisan skejtbordom, sankanjem, surfovanjem i skijanjem. Od svog pojavljivanja postao je izuzeto popularan širom sveta, uključujući i učešće na Zimskim olimpijskim igrama u Naganu 1998. godine, kao i u Sočiju 2014. godine. Međutim, 2015. godine, interes za snoubord u Sjedinjenim Američkim Državama nalazi se u opadanju.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Snoubord je razvijen 1965. godine od strane Šermana Popena u Mičigenu. Prvobitno nazvan ''snurfer'', ova igračka je brzo postala popularna. Pioniri modernog snouborda, kao što su Tom Sims i Džejk Barton Karpenter, doprineli su inovacijama i organizovali prva takmičenja u snurfingu. Od sredine 70-ih godina, komercijalni snoubordovi počeli su da se proizvode, što je otvorilo put za njegovu eksponencijalnu popularizaciju
Džejk Barton Karpenter, rodom iz Vermonta, osnovao je kompaniju ''Burton Snowboards'' 1977. године. Карпентер је импресионирао публику на такмичењу у снорфингу у Мичигену користећи везове које је сам дизајнирао за фиксирање ногу за сноуборд. Исте године, први сноуборди са дрвеним даскама, звани ''сноубордови'', počeli su da se proizvode. Pioniri kao što su Džejk Barton Karpenter, Tom Sims i drugi razvili su nove dizajne i mehanizme koji su doveli do modernih snouborda.[1]
U aprilu 1981. godine, održano je takmičenje u snoubordu ''Краљ планина'' u Koloradu. 1982. godine je prvo nacionalno trkalište u snoubordu održano u SAD, a prvi Svetski kup je održan 1985. godine u Cirsu, Austrija. 1990. godine osnovana je Međunarodna federacija za snoubord.
Na Zimski olimpijskim igrama 1988. godine u Naganu, Japan, snoubording je postao zvanični olimpijski sport. Francuskinja Karin Rubi osvojila je prvu zlatnu olimpijsku medalju u ženskom snoubordu, dok je Kanađanin Ros Ribaljati bio prvi koji je osvojio zlatnu olimpijsku medalju u muškom snoubordu. Danas, snoubording je izuzetno popularan sa oko 6,6 miliona aktivnih učesnika širom sveta 2004. godine. U SAD i Kanadi, bilo je 8,2 miliona snoubordera za sezonu 2009-2010, što je povećanje 10% u odnosu na prethodnu sezonu. Međunarodni komitet 2012. godine najavio da će se adaptivno snoubording debitovati na Zimskim olimpijskim igrama 2014. godine u Sočiju, u Rusiji.
Stilovi[uredi | uredi izvor]
Od početka snouborda kao utvrđenog zimskog sporta, razvio je različite stilove, svaki sa svojom specijalizovanom opremom i tehnikom. Danas, najčešći stilovi su-freeriding, freestyle i freecarve/alpine.[2] Ovi stilovi se koriste kako za rekreativno tako i za profesionalni snoubording, pri čemu svaki ima svoje karakteristike koje se poklapaju često.
Postoje i razne varijacije koje uključuju bording na pesku, bording sa helikopterom i kite bording.
Freeriding[uredi | uredi izvor]
Freeriding je slobodan stil slobodnog snouborda na neuređenom terenu, bez striktnih pravila ili određenog kursa. Omogućava različite stilove snouborda u fluidnom kretanju i spontanosti kroz prirodno neravan teren, bez korišćenja veštačkih funkcija. Takođe je poznat kao beckcountry snoubordning. [3]
Freestyle[uredi | uredi izvor]
Freestyle je slobodan stil vožnje koji uključuje izvođenje trikova. U ovom stilu, vozač koristi prirodne i veštačke karakteristike kao što su šine, skokovi i mnoge druge za izvođenje trikova. To je popularan koncept koji naglašava kreativne aspekte snouborda, za razliku od alpskog.
Freecarve/alpine
Ovakav stil vožnje fokusira se na brzinu i trke. Izvodi se na tvrdo utabanim stazama i fokusira se na karving okretima. U ovom stilu nema skokova i klizanja po šinama. Daske su krute, uzane i relativno dugačke sa zakrivljenim prednjim a ravnim zadnjim delom koji omogućava veću stabilnost.
Half-pipe[uredi | uredi izvor]
Half-pipe je polukružni jarak iskopan u planini ili namenski izgrađena rampa napravljena od snega, sa zidovima visine između 8 i 23 stope(2,4-7,0 metara). Takmičari izvode trikove dok idu sa jedne na drugu stranu i dok su u vazduhu iznad ivice cevi.
Snowboard racing[uredi | uredi izvor]
U trkama snoubordera, vozači prolaze kroz stazu sa nizom indikatora u boji, poznatih kao kapije, postavljenih u snegu na propisanim rastojanjima. Kapija se sastoji od visokog i kratkog stuba povezanih trouglastim panelom. Trkač mora proći oko kratke strane kapije, dok prolazak duž druge strane kapije nije validan. Postoje tri glavna formata takmičenja u snoubord trkama, uključujući individualne trke, paralelne staze ili više vozača na stazi u isto vreme.
Takmičenja[uredi | uredi izvor]
Takmičenja u snoubordu se održavaju na različitim nivoima širom sveta, od osnovnih do profesionalih događaja koji privlače učesnike i publiku iz različitih delova sveta.
U ovom sportu takmičenja obuhvataju različite događaje. Od osnivanja Zimskih olimpijskih igara 1998. godine, snoubord je postao sastavni deo olimpijskog programa, uključujući različite discipline kao što su big air, halfpipe, parallel giant, slalom, stopstyle i druge. Uz osnovne takmičarske događaje, postoje i neki neformalni događaji. USASA organizuje takmičenja na osnovnom nivou i predstavlja važnu prolaznu tačku za sportiste koji žele da se takmiče na nacionalnom nivou.
Uobičajene povrede[uredi | uredi izvor]
U svetu snouborda, povrede su neizbežan aspekt, ali razlikuju se između rekreativnih i profesionalnih snoubordera. Za rekreativce, najčešće su povrede zgloba, koje su česta posledica padanja na planinskim pistama. Profesionalni snouborderi izloženi su velikom riziku kada izvode izazovne trikove na velikim brzinama, što može rezultovati serioznim povredama, uključujući kolenske zglobove, kao i povrede glave i kičme.
Bezbednost i mere predostrožnosti[uredi | uredi izvor]
Snoubord, kao i drugi zimski sportovi, nosi određeni nivo rizika. Povrede su česte, pre svega u gornjem delu tela, kao što su uganuća i prelomi zglobova. Stopa povreda je značajna-od 4 do 6 hiljada osoba dnevno. Osim ručnih zglobova, povrede glave su takođe česte i mogu biti ozbiljne. Zato su kacige i zaštitne naočare važan deo opreme na snoubordere, što pomaže u smanjenju rizika od povreda. Čizme za snoubord treba da budu dobro uklopljene, a preporučuju se i zaštitni elementi na kritičnim delovima tela. Lavine predstavljaju opasnost na snežnim planinama, pa je važno znanje kako se ponašati u slučaju lavine. Održavanje pravilne tehnike i mere predostrožnosti kao što su izbegavanje opasnih oblasti i pravilno kontrolisanje snouborda takođe su važni za smanjenje rizika povreda.
Značajni ljudi[uredi | uredi izvor]
- Callan Chythlook-Sifsof (rođen 1989.), američki snouborder
- Ayumu Hirano (rođen 1998.), japanski snouborder
- Chloe Kim (rođena 2000.), američka snouborderka
- Max Parrot (rođen 1994.), kanadski snouborder
- Zoi Sadowski-Synnott (rođena 2001.), novozelandska snouborderka
- Su Yiming (rođen 2004.), kineski snouborder
- Scotty James (rođen 1994.), australijski snouborder
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Snowboard Serbia - Istorija Snowboard”. web.archive.org. 2010-02-18. Pristupljeno 2024-03-19.
- ^ „Snowboard - Stilovi vožnje » Skijanje.rs”. www.skijanje.rs. Pristupljeno 2024-03-19.
- ^ „Freeride snoubording: šta je to? Kako odabrati najbolju freeride dasku? Ocena modela. Razlika između slobodnog stila i freeridinga”. fashion-sr.decorexpro.com. Pristupljeno 2024-03-19.