Pređi na sadržaj

Korisnik:Aleksa Banjac/песак

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tačka Preloma je Američki akcioni kriminalistički film iz 1991. godine koji je režirala Ketrin Bigelou a napisao V. Piter Ilf. U njemu glume Patrik Svejzi, Kijanu Rivs,

Lori Peti, Gari Bjusi a naslov filma se odnosi na termin u surfovanju "tačka preloma", gde talas udara u tačku kopna koja štrči sa obale.

U filmu je Rivs predstavljen kao tajni agent FIB-a koji ima zadatak da istraži identitet grupe pljačkaša banaka dok razvija kompleksan odnos sa vođom grupe.

Razvoj filma započet je 1986. godine, kada je Ilf napisao početni scenario filma. Bigelouova je uskoro napisala scenario sa mužem Džejmsom Kamerunom, a snimanje je otpočelo četiri godine kasnije. Sniman je na zapadnoj obali kontinentalnog dela Sjedinjenih država i zvanični budžet je bio 24 miliona dolara, pre nego što je 12. jula 1991. pušten u bioskope.

Film je prihvaćen sa generalno pozitivnim kritikama, hvaleći odnos između Rivsa i Svejzija. Tokom svog teatarskog prikazivanja, film je zaradio preko 83.5 miliona dolara, i od tada postao kultni film. Nakon uspeha filma, Tačka pucanja je ponovo objavljen u Blu-reju, 14. Juna 2011.; Takođe je iznedrio rimejk koji je objavljen 2015. godine.

Tačka Preloma
Žanrakcija
TvoracRik King V. Piter Ilf
RežijaKetrin Bigelou
ScenarioV. Piter Ilf
Glavne ulogePatrik Svejzi

Kijanu Rivs Gari Bjusi

Lori Peti
MuzikaMark Išam
MontažaHauvard Smit
Godina1991.
Trajanje122 minuta
ZemljaSjedinjene Države
Jezikengleski
Budžet24 miliona dolara
Zarada84 miliona dolara
IMDb veza

Radnja[uredi | uredi izvor]

Bivši kvoterbek iz Ohaja i agent novajlija u FIB-ju, Džoni Juta (Kijanu Rivs) pomaže iskusnom agentu Angelu Papasu (Gari Bjusi) u istrazi niza pljački koje sprovode "Bivši Predsednici": Banda pljačkaša koja nosi maske Ronalda Regana, Ričarda Niksona, Lindona B. Džonsona i Džimi Kartera. Njihov stil pljačke je malo drugačiji pa tako umesto da pljačkaju trezor, oni oni zahtevaju samo gotovinu koju blagajnici imaju u fiokama i nestaju u roku od 90 sekundi.

Prihvativši Papasovu teoriju, da su krimanlci surferi, Juta se tajno infiltrira u njihovo društvo. Nakon neuspešnog pokušaja da sam nauči da surfuje u priču ulazi Tajler Endikot(Lori Peti), konobarica bez roditelja koja surfuje u slobodno vreme. Kako bi je ubedio da ga nauči da surfuje on izmišlja tragičnu porodičnu priču. Preko nje upoznaje Bodija (Patrik Svejzi), harizmatičnog lidera bande surfera čiji su članovi: Rouč (Džejms Legros), Gromet (Bodžese Kristofer), Natanijel (Džon Filbin). Ekipi je u početku Juta bio sumnjiv ali se to menja nakon jedne igre američkog fudbala na plaži. Tu saznaju da je Juta bio zvezda fudbalskog tima univerziteta ali da je morao da prekine zbog povrede kolena. Dok polako uči da surfuje, Juta postaje sve više zagrižen za adrenalinski život, Bodijevu filozofiju i Tajler. Nakon analize dlake jednog od pljačkaša banaka, Juta i Papas se odlučuju da sprovedu raciju na drugu bandu surfera, što je rezultovalo smrću dvojce njenih članova. Oni nehotice upropaštavaju tajnu operaciju DEA(Uprava za suzbijanje narkotika). Napadnuta banda je bila tražena iz drugih razloga - dilovanje droge, što ih je skinulo sa liste potencijalnih "Bivših Predsednika".

Prateći Bodijevu grupu, Juta zapaža detalj. Član grupe ima isti ritual u kome pokazuje zadnjicu baš kao jedan od "Bivših Predsednika" što dodatno opravdava njegovu sumnju da su oni pljačkaši koje traži. Nakon proračunavanja i praćenja aktivnosti bande pljačkaša Juta i Papas odlučuju da naprave zasedu. Predsednici se pojavljuju i Juta kreće u jurnjavu za lopovom sa maskom Regana, za koga je očito da je Bodi. Posle kraće jurnjave kroz kraj Juta odustaje nakon lošeg doskoka u akvadukt zbog čega mu se ispoljava stara povreda kolena. Uprkos tome što je imao čist pogodak, on ne povlači obarač i Bodi uspeva da pobegne.

U sceni oko logorske vatre nam je otkriveno da su Bodi i članovi njegove ekipe "Bivši Predsednici". Sledećeg jutra Tajler pronalazi Jutinu FIB značku i ljutito raskida sa njim malo posle čega se na vratima pojavljuju "Bivši Predsednici". Bodi ga zove da zajedno skaču padobranom i on prihvata. Nakon skoka on mu saopštava da zna da je on FIB-ov agent i da je unajmio svog prijatelja Rouzija (Li Tergesen) da je čuva Tajler kao taoca. Juta je ucenjen da učestvuje sa njima u poslednjoj pljačci tog leta. Konačni ishod bila su tri mrtva čoveka: Gromet, policajac van dužnosti (Entoni Mangano) i čuvar banke (Džon Apisela). Ogorčen Grometovom smrću Bodi nokautira Jutu i napušta mesto zločina.

Optužen za pljačku banke, Juta prkosi svom pretpostavljenom- direktoru FIB-ja Benu Harpu (Džon K. Makginli), i beži sa Papasom na aerodorom gde se Bodi i ekipa spremaju da beže za Meksiko. Tokom pucnjave Papas i Natanijel su ubijeni dok je Rouč smrtno ranjen. Sve sa ranjenim prijateljem, Bodi ga pod pretnjom pištolja tera da se ukrca sa njima. Kada se avion nalazio iznad predviđenog mesta, Bodi i Rouč uzimaju padobrane i iskaču, ostavljajući Jutu da preuzme krivicu. Bez i jednok preostalog padobrana Juta se odlučuje na nepromišljen potez. Uzima Bodijev pištolj i skače za njima. Nakon što ih je sustigao, uspevaju nekako da se živi dokopaju zemlje. Međutim ponovo mu se vraća bol u kolenu i on ne može više da ga juri. Rouč umire od rana, Bodi oslobađa Tajler i beži sa ostatkom novca.

Nakon devet meseci aktivnog praćenja , Juta pronalazi Bodija na plaži Bels u Viktoriji gde se odvija nezapamćena oluja. To je bila čuvena 50-godišnja oluja o kojoj mu je Bodi pričao. Juta bezuspešno pokušava da ga privede i posle kraćeg rvanja mu stavi lisice. Bodi ga moli da mu dozvoli da ispuni svoj san i "zajaše" 50-godišnji talas. On ga pušta i odlazi izgovarajući poznatu repliku :"He's not comming back".

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Patrik Svejzi Bodisava
Kijanu Rivs FIB-ijev agent Džoni Juta
Gari Bjusi FIB-ijev agent Angelo Papas
Lori Peti Tajler Endikot
Džon K. Makginli Direktor FIB-aja Ben Harp
Džejms Legros Rouč
Džon Filbin Natanijel
Bodžese Kristofer Gromet
Li Tergesen Rouzi
Vinsent Klin Vorčajld
Kris Pederson Banker
Entoni Kidis Tone
Tom Sizmor DEA policajac na tajnom zadatku

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Produkcija filma počinje 1986. a kandidati za glavnu ulogu su bili Metju Broderik, Džoni Dep, Val Kilmer i Čarli Šin sa Ridli Skotom u režiserskoj stolici.[1][2] Na kraju se produkcija raspala.[3]

Četiri godine kasnije, nakon što su imali celovit scenario otpočela je potraga za režiserom. U tom periodu glavni producent Džejms Kamerun bio je oženjen sa Ketrin Bigelou koja je baš tada završila svoj film Plavi Čelik i bila je u potrazi za novim projektom.[1] Za scenario je jedino dobio priznanje V. Piter Ilf ikako Kamerun kaže da je sa svojom ženom imao značajan doprinos za krajnju verziju filma, obezbeđujući bolji tok radnje.[4][5]

Film nije imao isto ime od početka. U periodu kad je Kijanu Rivs dobio ulogu film je trebao da se zove Džoni Juta.[1] Vremenom su shvatili da takav naslov ne govori ništa o fabuli filma, pa je po dolasku Patrika Svejzija promenjen u Jahači Oluje po poznatoj pesmi grupe Dors. Nakon što su utvrdili da Morisonov tekst takođe nema nikakve veze sa radnjom filma, i ova ideja je bila odbačena. Tek na polovini snimanja filma Tačka Preloma je postalo zvanično ime zbog njegove povezanosti sa surfovanjem.[1]

Rivsu se dopalo ime njegovog karaktera jer ga je kako kaže podsećalo na dvojcu poznatih sportista Džoni Junajtusa i Džoa Montanu. On je opisao svog lika kao čoveka koji uvek voli da drži sve pod konotrolom ali je okean nepredvidivo mesto koje mu konstantno donosi nove izazove. Posle određenog vremena on počinje na sve da gleda kao na igru i ne pravi razliku između dobrog i lošeg.[1] Svejzi uviđa njihovu sličnost interesovanja ka adrenalinskom stilu života i oni postaju sve prisniji.[1]

Dva meseca pre snimanja Lori Peti, Rivs i Svejzi su trenirali sa bivšim profesionalnim surferom Denisom Jarvisom na Havajskom ostrvu Kauai.[1] Jarvis se priseća:"Patrik mi je rekao da je surfovao nekoliko puta, Kijanu nije dolazio u kontakt sa dskom za surfovanje a Lori je tad prvi put videla okean".[6] Snimanje scena sa surfovanjem se pokazalo izazvno pa i nije bilo čudno što je Svejzi završio sa četiri polomljena rebra.Za mnoge scene je odbio da ima dublera pošto ni pre nijedozvoljavao da ga neko odmeni u tuči ili jurnjavama. Takođe sve sekvence sa padobranom radio je sam i pokazao se kao prirodan talenat.[1] Svejzi je za film izveo 55 skokova padobranom.[7] On je bazirao svog lika na svom kaskaderu Dariku Dorneru, profesionalnom surferu. Nakakon što je Kijanu naučio da surfuje za potrebe filma, odlučio je da mu ono postane jedan od hobija.[8]

Film je sniman na sledećim lokacijama: Pauel jezero u Juti, parkovi Ekola i Viler u Oregonu i Malibu, Menhetn Bič, Santa Monika, Venecija i Vestfild Kalver Siti u Kaliforniji.[9] Iako je finalna scena filma na Blels Biču u Viktoriji, Australija, ona je zapravo snimana na Indijan Bič plaži u Ekoli, Kanon Bič Oregon.[10]

Zarada[uredi | uredi izvor]

Film je počeo da se prikazuje u bioskopima 12. Jula 1991. a već u prvoj nedelji zaradio je 8.5 miliona dolara, odmah ispod Terminatora 2 Sudnji dan, reizdanja 101 dalmatinac i Žestokih Momaka. Sa budžetom od 24 miliona dolara film je uspeo da utrostruči ulog i dođe do 83.5 miliona dolara- 43.2 u Severnoj Americi i 40.3 ostatak sveta.[11]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Na sajtu Roten Tomatos film ima 70% pozitivne kritike, na osnovu 60 recenzija i to sa prosečnom ocenom 6.13/10. Konsenzus kritičara veb stranice glasi:"Apsurdan, pun pretrivanja i često ludački zabavan, film je ovde da pokaže da je ljudski duh idalje živ."[12] Metakritik je dao izveštaj o prosečnom rezulatu 58 od 100 na osnovu 20 kritika. To ukaziuje na "mešovite ili prosečne ocene".[13] Publika koju je anketirao SinemaSkor zabeležila je rezultate od 4+ do 5 pa i neprolaznu ocenu.[14]

Rodžer Ibert iz časopisa Čikago San-Tajms dao je filmu tri ipo zvezdice od četiri i napisao:"Bigelouva je zanimljiv režiser za ovakve stvari. Ona se zanima načinima na koje njeni likovi žive opsno kako bi opravdali svoje filozofije. Oni nisu ljudi od akcije već ljudi koji biraju akciju kao način da iskažu svoja uverenja."[15] U svom članku za Njujork Tajms Dženet Maslin je pohvalila Rivsov nastup:"Dosta živahnosti iznenađujuće dolazi od gospodina Rivsa, koji je pokazao veliku disciplinovanost i glumački domet. kroz film lako menja stil - od ozbiljnog policijskog do opuštenog ponašanja kao iz predhodnih filmskih ostvarenja."[16] Entertejment vikli je dao filmu jaku trojku a Oven Glajberman je napisao:"Nas koji u životu ne tražimo ultimativno adrenalinsko uzbuđenje film tera na osećaj pripadnosti građanima drugog reda. Film pretvara nepromišljenu atletsku hrabrost u novi oblik aristokratije."[17]

U svojoj recenziji za Vašington Post, Hal Hinison je napisao: "Mnogo toga što Bigelova iznosi na platno, zaobilazi mozak u potpunosti, priključujući se direktno u naše iznutrice. Scene surfovanja su veoma moćne i ulivaju osećaj strahopoštovanja. Njeni kadrovi su melem za oči ali mi njene filmove ne gledamo samo očima.[18] "Bigelova ne može da spase film od davljenja u surferskom žargonu, ali bez nje Tačka Preloma ne bi bio ništa do izgovor da se bulji u lepe momke u ronilačkim odelima." Zapisao je Piter Travers za časopis Roling Stoun.[19]

U modernoj kulturi[uredi | uredi izvor]

Film je spomenut u seriji Volim Devedesete na Ve-Ha-1 u epizodi 1991. Mnoge poznate ličnosti uključujući Dominika Monahana, Moa Roka, Majkla Ijana Blejka, Hala Sparkusa i Krisa Pontnusa komentarisali su zašto film zaslužuje da bude spomenut u toj epizodi. Entertejment vikli je izjavio da Tačka Preloma spada u top 10 listu filmova sa najboljim scenama surfovanja.[20]

Tačka Preloma je referencirana u filmu Pandur u Akciji, konkretno ona scena kadaleži na zemlji i razjareno puca u nebo. Samo što u ovom slučaju onaj ko je na zemlji je glumac, Nik Frost.[21][22]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž „"Point Break DVD Liner Notes". Point Break: Pure Adrenaline Edition. 20th Century Fox. 2006.”. 
  2. ^ „"Cinefile Klady, Leonard". Los Angeles Times. August 14, 1988. p. K32.”. 
  3. ^ Robbie Collin (February 2, 2016). „Tough guys have feelings too: the power of Point Break”. Telegraph. 
  4. ^ Raymond, Adam K. (December 25, 2015). „25 Bodacious Facts About the Original 'Point Break'”. Yahoo Entertainment. 
  5. ^ JamesCameronOnline.com. „"Point Break"”. 
  6. ^ „Board Certified”. Entertainment Weekly. 26. 7. 1991. 
  7. ^ Thomas, Karen (12. 7. 1991). „Swayze's latest step”. USA Today. 
  8. ^ – via IMDb. (12. 7. 1991). „Point Break”. IMDB. 
  9. ^ D'Arc, James V. (2010). When Hollywood came to town : a history of moviemaking in Utah (1st ed izd.). Layton, Utah: Gibbs Smith. ISBN 978-1-4236-1984-0. OCLC 829202121. 
  10. ^ Sarah Le (July 29, 2014)., Locations Hub. „"Three Movies You Might Not Know Were Filmed At Cannon Beach".”. 
  11. ^ Vinyard, Marc. „Box Office Mojo”. CC Advisor. Pristupljeno 2021-05-09. 
  12. ^ „Point Break (1991)”. Rotten Tomatoes. 
  13. ^ „Point Break reviews”. Metacritic. 
  14. ^ „Cinemascore”. 
  15. ^ Ebert, Roger (July 12, 1991). „Point Break”. Chicago Sun-Times. 
  16. ^ Maslin, Janet (July 12, 1991). „Surf's Up For F.B.I. In Bigelow's 'Point Break”. The New York Times. 
  17. ^ Gleiberman, Owen (July 26, 1991). „Point Break”. Entertainment Weekly. 
  18. ^ Hinson, Hal (July 12, 1991). „Point Break”. The Washington Post. 
  19. ^ Travers, Peter (April 11, 2001). „Point Break”. Rolling Stone. 
  20. ^ „10 Best Surfing Scenes”. Entertainment Weekly. 
  21. ^ „Pegg, Wright and Frost's Best Movie References, From 'Spaced' to 'Hot Fuzz”. BBC America. 
  22. ^ „Point Break movie re-make: Filming underway on 90s classic”. 

Spoljašnji linkovi[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Aleksa_Banjac/песак&oldid=23804283”