Korisnik:Ana Dragojevic/pesak
Vitamin A
[uredi | uredi izvor]Vitamin A je esencijalni nutrijent u ljudskom telu. Rastvara se u mastima i uljima. Ima raznovrsne funkcije u telu: bitan je za rast i razvoj, održavanje imunog sistema i dobar vid. Takođe, značaj vitamina A proizilazi iz njegovih antioksidacionih svojstava, zbog kojih je bitan u borbi protiv srčanih i drugih oboljenja.[1]
Oblici vitamina A
[uredi | uredi izvor]Vitamin A se u organizmu pojavljuje u različitim oblicima. Svi zajedno pripadaju retinoidima, tj. derivatima retinoične kiseline (estri, etri ili alkoholni derivati). Vitamin A se u užem smislu naziva retinol ili vitamin A1. To je cikloheksanski prsten na kojem su tri -CH3 grupe i bočni lanac sa četiri dvostruke veze i primarnom -OH grupom.
Izvori vitamina A
[uredi | uredi izvor]Glavni izvori vitamina A su:
| Izvor | Procenat preporučenog dnevnog unosa na 100g izvora |
|---|---|
| riblje ulje | 3333% |
| ćureća jetra | 895% |
| juneća, praseća ili riblja jetra | 722% |
| pileća jetra | 366% |
| slatki krompir | 107% |
| šargarepa | 93% |
| brokoli | 89% |
| maslac | 76% |
| kelj | 76% |
| maslačkov list | 56% |
| spanać | 52% |
| bundeva | 43% |
| čedar | 29% |
| crvena paprika | 17% |
| jaje | 16% |
| kajsija | 11% |
| papaja | 6% |
| paradajz | 5% |
| mango | 4% |
| grašak | 4% |
| mleko | 3% |
| zelena paprika | 2% |
Biološka važnost
[uredi | uredi izvor]Vitamin A ima važnu ulogu u organizmu. Učestvuje u sintezi očnog pigmenta rodopsina i deluje protiv raznih očnih bolesti. Ima veliki uticaj na epitelno tkivo pa pomaže i u lečenju raznih kožnih bolesti. Potreban je za zdrav reproduktivni sistem, hormonsku razvotežu kod žena, u odbrani protiv infekcija. Značajan je za pravilan rast i razvoj, imuni sistem, vid i borbu protiv raznih bolesti.
Nedostaci vitamina A najčešće nastaju usled neadekvatne ishrane i pri hroničnim bolestima kod kojih je smanjena apsorcija masti. Jedna od hipovitaminoza je kokošje slepilo, nemogućnost adaptacije na tamu. Ta adaptacija je hemijski proces u kome se stvara rodopsin, a bez vitamina A to je nemoguće. Znakovi nedostatka mogu se opaziti i na koži.
Ako se vitamin A unosi u organizam u znatno većim količinama od propisanih, dolazi do hipervitaminoze A. Simptomi mogu biti crvenilo kože, svrab, glavobolja i mučnina. Unosom još većih količina dolazi do trovanja čiji su simptomi ljuštenje kože, umor, insomnija, ošteće jetre, živaca, bol u kostima i zglobovima. Višak vitamina A se taloži u koži, te tako ona dobija žućkastu boju.
Vitamin A i telesne tegobe
[uredi | uredi izvor]Infekcije
[uredi | uredi izvor]Zajedno sa vitaminom C vitamin A se bori protiv raznih infekcija. Njegova uloga je pojačavanje imunog sistema. Ceo proces se dešava u slezini želuca i creva. Najbolja kombinacija za suzbijanje infekcija je zajedničko delovanje vitamina A, C i cinka, zbog toga što utiče dobro na disajne puteve. Unošenje vitamina A usporava pojavu herpesa.
Sida
[uredi | uredi izvor]Unošenje vitamina A pojačava otpornost imunog sistema u borbi protiv svih zaraznih bolesti. Verovatnoća da osoba sa sidom ima manjak vitamina A je dvesta puta veća nego kod zdravih osoba. Očekivanje trajanje života osobe sa sidom lekar može predvideti merenjem količine retinola (glavne komponente vitamina A) u krvi.[2][3]
Bolesti kože
[uredi | uredi izvor]Vitamin A je značajan za hranjenje i negu kože, pa se zato nalazi u kozmetičkim preparatima. Takođe, pomaže i u lečenju akni. Ako je osoba sklona aknama moguć je nedostatak vitamina A. Njegovim uzimanjem koža se čisti i lojne žlezde se smanjuju.[4]
Plućne bolesti
[uredi | uredi izvor]Vitamin A se koristi u borbi protiv emfizema, hronične plućne bolesti. Istraživanja su pokazala da pacijenti sa teškim plućnim bolestima imaju nizak nivo vitamina A, a oni koji uzimaju dodatne količine pokazuju poboljšano stanje pluća.[5]
Probavne bolesti
[uredi | uredi izvor]Zbog uloge u epitelnom tkivu, pokazuje se kao odličan dodatak u lečenju crevnih bolesti. Njegovu vrednost u lečenju i sprečavanju čira na dvanaestopalačnom crevu otkrili su naučnici sa Harvardskog univerziteta, koji su dokazali da muškarci koji uzimaju veće količine vitamina A imaju 54% manje šanse za dobijanje čira za razliku od onih kojih su u blagom deficitu.[6]
Rak
[uredi | uredi izvor]Bez vitamina A mnogo je veća opasnonst od nastanka većine tumora, uključujući i rak prostate i neke oblike leukemije. Istraživanja na raku pluća dokazala su da su pacijenti koji su uzimali veće količine vitamina A bili slobodni od raka nakon operacije, dok se kod drugih brzo vratio.[7][8][9]
Ženske tegobe
[uredi | uredi izvor]Vitamin A može sprečiti predmenstrualnu napetost, smanjiti teško mesečno krvarenje[10], pomaže pri lečenju dobroćudnog tumora dojke[11], a u kombinaciji sa folnom kisleinom i borom umanjuje tegobe menopauze.
Zarastanje rana
[uredi | uredi izvor]Vitamin A podstiče stvaranje supstance koja pomaže u zarastanju rana, bez obzira na prirodu oštećenja kože. Pomaže sintezu i obnavljanje kolagenih vlakana, pa tako smanjuje opasnost od kožne infekcije.[12]
Poremećaj nivoa šećera u krvi
[uredi | uredi izvor]Vitamin A pomaže održavanju nivoa šećera u krvi. Istraživanja su pokazala da osobe koje unose više vitamina A bolje apsorbuju glukozu. Takođe pomaže u radu insulina.[13]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ O'Keefe, James H.; Lavie, Carl J.; McCallister, Ben D. (1995-02). „Insights Into the Pathogenesis and Prevention of Coronary Artery Disease”. Mayo Clinic Proceedings. 70 (1): 69—79. ISSN 0025-6196. doi:10.4065/70.1.69. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Jolly, P. E.; Yang, Y -L.; Alvarez, J. O.; Smoot, T. M. (1996-01). „Vitamin A depletion in HIV infection and AIDS”. AIDS. 10 (1): 114—116. ISSN 0269-9370. doi:10.1097/00002030-199601000-00024. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Antinori S et al (Clin Infect Dis 2012; 55:1581-3)”. Clinical Infectious Diseases. 56 (8): 1196—1196. 2013-03-19. ISSN 1058-4838. doi:10.1093/cid/cis1053.
- ^ Roelandts, R. (2009-11). „Photodermatology. Quo vadis?”. Actas Dermo-Sifiliográficas. 100: 66—72. ISSN 0001-7310. doi:10.1016/s0001-7310(09)73169-2. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Paiva, S A; Godoy, I; Vannucchi, H; Fávaro, R M; Geraldo, R R; Campana, A O (1996-12-01). „Assessment of vitamin A status in chronic obstructive pulmonary disease patients and healthy smokers”. The American Journal of Clinical Nutrition. 64 (6): 928—934. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/64.6.928.
- ^ Miller, A. B.; To, T.; Wall, C.; Agnew, D. A.; Green, L. M. (1997-03-15). „MILLER ET AL. REPLY”. American Journal of Epidemiology. 145 (6): 567—568. ISSN 0002-9262. doi:10.1093/oxfordjournals.aje.a009147.
- ^ „398. B Cell-Mediated Tumor Antigen Presentation Is Required for Therapeutic Efficacy of a Combined Immune-Stimulatory/Conditional Cytotoxic Gene Therapeutic Approach for Glioblastoma”. Molecular Therapy. 17: S155—S156. 2009-05. ISSN 1525-0016. doi:10.1016/s1525-0016(16)38756-1. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Pastorino, U; Infante, M; Maioli, M; Chiesa, G; Buyse, M; Firket, P; Rosmentz, N; Clerici, M; Soresi, E (1993-07). „Adjuvant treatment of stage I lung cancer with high-dose vitamin A.”. Journal of Clinical Oncology. 11 (7): 1216—1222. ISSN 0732-183X. doi:10.1200/jco.1993.11.7.1216. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Hsing, A. W.; Comstock, G. W.; Abbey, H.; Polk, B. F. (1990-06-06). „Serologic Precursors of Cancer. Retinol, Carotenoids, and Tocopherol and Risk of Prostate Cancer”. JNCI Journal of the National Cancer Institute. 82 (11): 941—946. ISSN 0027-8874. doi:10.1093/jnci/82.11.941.
- ^ Politzer, WM (2009-01). „Is the medical profession always justified in saving lives?”. South African Family Practice. 51 (1): 36—38. ISSN 2078-6190. doi:10.1080/20786204.2009.10873804. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Band, Pierre R.; Deschamps, Michele; Falardeau, Maurice; Ladouceur, Jacques; Cote, Jean (1984-09). „Treatment of benign breast disease with vitamin A”. Preventive Medicine. 13 (5): 549—554. ISSN 0091-7435. doi:10.1016/0091-7435(84)90023-9. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Mazzotta, MY (1994-09). „Nutrition and wound healing”. Journal of the American Podiatric Medical Association. 84 (9): 456—462. ISSN 8750-7315. doi:10.7547/87507315-84-9-456. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ Facchini, F; Coulston, A M; Reaven, G M (1996-06-01). „Relation between dietary vitamin intake and resistance to insulin-mediated glucose disposal in healthy volunteers”. The American Journal of Clinical Nutrition. 63 (6): 946—949. ISSN 0002-9165. doi:10.1093/ajcn/63.6.946.