Korisnik:Atanasijeantonijevic/pesak

Ramon Dekers

Ramon Dekers
Ime po rođenju	Ramon Dekers
Druga imena	Dijamant Turbina iz pakla
Rod	Muški
Mesto rođenja	Breda,Severni Brabant, Norveška
Mesto smrti	Breda,Severni Brabant, Norveška
Uzrok smrti	Srčani udar
Zanimanje	Kik bokser
Aktivni period	1986-2006

Ramon Dekers (4. septembar 1969 — 27. februar 2013) je bio holandski profesionalni kik bokser i osmostruki svetski šampion u tajlandskom boksu. Dekers je bio omiljen među navijačima zbog svog eksplozivnog, agresivnog stila borbe. Dekers je takođe bio poznat po svojoj spremnosti da ode u inostranstvo da se bori protiv tajlandskih šampiona u njihovoj zemlji.

Biografija

Rane godine

Dekers je rođen 4. septembra 1969. u Bredi, Holandija. Počeo je da uči borilačke veštine sa 12 godina, studirajući džudo pola godine. Zatim je prešao na boks. Posle nekoliko godina Dekers je počeo da praktikuje Tajlandski boks pod Korom Hemersom. Nakon što je završio pekarsko obrazovanje, Dekers se pridružio teretani Maeng Ho Breda. Tokom Dekersovih prvih dana treninga njegova majka je bila u teretani svaki dan i na kraju su se ona i Hemers zaljubili i venčali.

Na početku karijere Dekersov menadžer je bio Kolvis Deprec, menadžer legendarnog Roba Kamana. To je bio razlog zašto je Kaman bio pored ringa tokom mnogih Dekersovih mečeva, uključujući i njegovu oproštajnu borbu. Često su zajedno trenirali i postali dobri prijatelji. Ljubitelji borbi na Tajlandu su Dekersa i Kamana nazvali "Dvostruki holandski duo".

U svojoj prvoj borbi sa 16 godina, Dekers je pobedio spektakularnim nokautom protiv dobro uspostavljenog starijeg boksera. Iako je imao samo oko 55 kg, njegovi protivnici su pre nego kasnije otkrili da je mnogo jači nego što je izgledao. Dok je Dekers nastavio da pobeđuje u svojim mečevima nokautom, njegova reputacija nadolazećeg borca širila se u zajednici Tajlandskog boksa. Prvu titulu dobio je sa 18 godina, kada je osvojio MTBN prvenstvo Holandije 15. novembra 1987. Dekers je pobedio Keneta Ramkisoena nokautom visokim udarcem. Pre ove borbe Holanđanin je imao svoje prvo međunarodno takmičenje protiv aktuelnog šampiona Evrope, Francuza Ričarda Nama. Dekers je izgubio borbu na bodove. Godinu dana kasnije revanš su za Evropsko prvenstvo EMTA. Ovog puta Dekers je pobedio u borbi nokautom levim krošeom,

Uspon do slave

Dekers se 14. aprila 1988. borio za NKBB Evropsko prvenstvo u super pero kategoriji protiv Kevina Morisa. Jednoglasnom odlukom je pobedio svog nadmoćnog engleskog protivnika. Tokom naredne godine Holanđanin je pobedio u brojnim borbama pre nego što je pobedio Mungkordum Sitčang za IMTA svetsku titulu u lakoj kategoriji. Krajem 1988. godine suočio se sa Gilbertom Balantineom iz ugledne Čakuriki kluba u Amsterdamu, Holandija. Dekers je izgubio odlukom nakon što ga je Balantin nadigrao u toku pet rundi. Ovaj meč bi pokrenuo početak žestokog rivalstva između njih dvojice - borili bi se još dva puta i obojica su podelili pobede.

18. februara 1990. Dekers se zaista preselio na svetsku scenu. U Amsterdamu se suočio sa aktuelnim šampionom Lumpine stadiona Nampon Nongkepahuiutom. Naneo je redak poraz Namfonu posle pet rundi, uzevši svetsku titulu MMF-a u poluteškoj kategoriji. Dva borca će se ponovo sastati dva meseca kasnije u revanšu u Bangkoku na Tajlandu. Ovog puta Holanđanin, koji je upravo nokautirao prvoplasiranog Lumpine borca Čeri S. Vanic u Amsterdamu, nije mogao da pobedi Nampona i izgubio je tesnom odlukom. Iste godine se vratio na Tajland da bi se sastao sa Isarom Sakrerin u gubitničkoj konkurenciji za Sakririn Lampini stadion u lakoj kategoriji.

Najznačajniji rival Dekersa bio je višestruki šampion Lumpine i živa legenda Koban Lokchaomaesaitong. U njihovom prvom susretu 21. aprila 1991. Dekers je nokautiran levim krošeom. Ovo bi bio prvi od četiri susreta između muškaraca od 1991. do 1993. godine, u onome što je postalo jedno od najvećih rivalstava u istoriji Tajlandskog boksa. U revanšu, Dekers je pobedio razornim nokautom. U trećem izlasku njihovog rivalstva, Dekers je poražen odlukom nakon pet napornih rundi, ali je pobedio u četvrtoj i poslednjoj borbi, izjednačivši rezultat protiv Kobana. Borbe Koban protiv Dekersa su ocenjene kao najbolje po svim standardima, od strane navijača Tajlanskog boksa širom sveta.

Dekers je 1991. završio sa dve pobede nokautom nad francuskim šampionom Joleom Cezarom i porazom od Sakmongkola Sitičoka. Između 1992. i 1996. Dekers je učestvovao u brojnim mečevima visokog profila, pobeđujući borce kao što su Džoa Prestia, Ritičai Tor. Čalermčai, Mehmet Kaia i Hektor Pena. Takođe bi pretrpeo nekoliko poraza, izgubio je drugu borbu protiv Džoa Prestije, kao i da nije pobedio između ostalih Jaroenthong Kiatbangčona, Dida Diafata, Orono Por Muang-Ubola i Den Muangsurina.

Dana 16. novembra 1996. godine, Dekers je pobedio Hasana Kasriouija jednoglasnom odlukom u Amsterdamu u Holandiji i osvojio Svetsko profesionalno prvenstvo u kik boksu (VPKL) Svetsko prvenstvo u super velter kategoriji. Do ovog trenutka, uprkos pobedi, povrede su uzimale danak i njegova karijera je bila pri kraju. Mesec dana kasnije, suočio se sa Jomhodom Kiatadisakom u Bangkoku na Tajlandu za upražnjenu VMTA svetsku titulu u super poluteškoj kategoriji. Dekers je izgubio meč odlukom. U meču za pamćenje protiv Rajen Simson u Rosendalu u Holandiji 1997. godine oba borca su u isto vreme nokautirani levim krošeom. Dekers je pri tom povredio oko i morao je da odustane, izgubivši borbu tehničkim nokautom na kraju druge runde. Vratio bi se na pobednički put tako što bi pobedio Saengtienoi Sor. Rungrot, osvetivši svoja dva poraza protiv "Smrtonosnog ljubca".

Oproštajna borba

18. marta 2001. Ramon Dekers se borio u oproštajnoj borbi protiv Marina Deflorina u Roterdamu, Holandija. Borba je završena u četvrtoj rundi tako što je Dekers izbacio Deflorina levim krošeom. Nakon borbe, Dekers se pridružio svom "Golden Glori" timu na centralnoj pozornici za finale, Rob Kaman je sišao niz bedem, dajući baklju Zlatne slave Dekersu, koji ju je zauzvrat predao svakom članu tima, dok su prikazani video snimci njegovih pobeda na ekranima.

Povratak

Nakon penzionisanja, Dekers je bio zauzet treniranjem svoja dva tima, "Tim Dekers" i "Golden Glori". Međutim, 2005. godine Dekers je iznenadio borilački svet tako što je sklopio ugovor sa K-1. Međutim, trebalo je da se bori po MMA pravilima protiv Genki Suda. Dekers, koji se nikada nije borio po MMA pravilima je prihvatio borbu za nekoliko dana, izgubio je udarcom pete.

Međutim, njegov menadžment je organizovao još jednu redovnu borbu za pravila K-1. Dekers se borio protiv Amerikanca Duane Ludviga u superborbi tokom K-1 Maks 2005. događaja. Nekoliko dana pre borbe Dekers se povredio, pokidajući ligament na desnom ramenu. Celu borbu je mogao da udari samo levom rukom. Ipak, Dekers je oborio Ludviga u svakoj rundi i pobedio u borbi odlukom. Njegovo konačno penzionisanje bila je superborba protiv Joerie Mesa na K-1 Vorld Grand Prik turniru 2006. u Amsterdamu 13. maja 2006. godine, ovaj događaj je organizovala holandska organizacija "It's Šovtime" u saradnji sa japanskom K-1 organizacijom. Nakon što su oba borca doživela nokdaun u drugoj rundi, Mes je bio taj koji je doneo pobedu odlukom. Odmah nakon borbe Dekers je najavio svoje konačno povlačenje.

Slava i uspeh na Tajlandu

Ramon Dekers se borio sa nekim od najboljih boraca koje je Tajland mogao da ponudi. Dekersu je na početku bilo teško da se bori po punim tajlandskim pravilima. Metode bodovanja bile su drugačije od onih na koje je navikao u Evropi. „Na Tajlandu je veoma teško pobediti osim nokautom protivnika. Dešavalo mi se u mnogim borbama da sam izgubio na „poene“ dok sam se borio na Tajlandu. Tamo je normalno da gubim na bodove, ali može biti veoma frustrirajuće“, izjavio je Dekers u intervjuu 1993. Dekers je takođe okrivio neke od svojih gubitaka za svoje brojne povrede. Uprkos njegovim porazima, fanovi tajlandskih borbi su veoma poštovali Dekersovu odlučnost i sposobnost.

Kraljevsko priznanje

Povodom 85. godišnjice kralja Tajlanda, Dekers je dobio kraljevsku nagradu od tajlandske kraljevske porodice za zasluge u sportu. Holanđanin je postavljen i za ambasadora svih stranih boraca na Tajlandu. "Ovo mi je veoma važno. To je najveće priznanje koje mogu da dobijem za ono što sam postigao u ovom sportu", rekao je Dekers, nakon izlaganja tajlandske princeze Ubolratane Radžakanje, najstarije ćerke kralja Bumibola Aduljadeja.

Smrt

Dana 27. februara 2013, Dekers je umro u 43. godini, nakon što se navodno osećao ošamućeno dok je trenirao u svom rodnom gradu Bredi. Vozio je bicikl kada se srušio. Nekoliko prolaznika pokušalo je da mu pomogne pre nego što je stigla hitna pomoć i bezuspešno su pokušali da ga ožive. Prijavljeno je da je infarkt miokarda (srčani udar) bio uzrok smrti. Stotine članova porodice i prijatelja oprostili su se od Dekersa na njegovoj sahrani na groblju Zuilen. Pogrebnu povorku pratilo je više desetina članova Moto kluba Satudarah, kao i avion sa transparentom: "Dijamant je 4ever, počivaj u miru."

Osvojene titule

• 1987 MTBN šampion Holandije u poluteškoj kategoriji

• 1988 EMTA evropski šampion u poluteškoj kategoriji
• 1988 NKBB evropski šampion u super poluteškoj kategoriji
• IMTA svetski šampion u lakoj kategoriji 1989
• 1990. MMF svetski šampion u poluteškoj kategoriji (2 odbrane titule)
• 1992 VMTA svetski šampion u poluteškoj kategoriji (1 odbrana titule)
• 1995 VMTA svetski šampion u poluteškoj kategoriji
• 1996 VPKL svetski šampion u super velter kategoriji (2 odbrane titule)

Nagrade

• Kraljevska nagrada Tajlandske kraljevske porodice 2013. za zasluge u sportu

Reference

1. P. van de Berg. Ramon Dekker: Van Kuifje tot Knokker. Zendokan nr. 2 (1998), pp. 20–21.
2. "Top 10 Muay Thai Fighters of All Time". Muay Thai PROS. 2014-02-23. Retrieved 2019-01-31.
3. "Onderscheiding thaibokser Dekkers". De Telegraaf. Retrieved 2012-12-06.
4. "Kickbokslegende Ramon Dekkers (43) uit Breda overleden". BN De Stem. Retrieved 2013-02-27.
5. Muay Thai legend Dekkers dies

Eksterni Linkovi

• Ramon Dekers Sajt
• Bogovi Rata Ramon Dekers
• Memorijalni Sajt