Korisnik:Bobol97/pesak

Vasilije Simić
Profesor Simić, oko 1924. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1902-02-14)14. februar 1902.
Mesto rođenja	Ljig,
Datum smrti	4. decembar 1990.(1990-12-04) (88 god.)
Mesto smrti	Beograd,
Nacionalnost	Srbin
Naučni rad
Polje	geologija, rudarstvo,
Institucija	Univerzitet u Beogradu

Vasilije Simić

Vasilije Simić je bio jedan od najistaknutijih srpskih geologa dvadesetog veka.Pre drugog svetskog rata je radio geološke karte domaćih terena a, posle tog rata, kao prvi rukovodilac državnog geološkog zavoda, modernizovao je gološka proučavanja Jugoslavije, pokrenuo formiranje novih kadrova za primenjenu geologiju, organizovao traganje za mineralnim sirovinama i sam se bavio tim poslom.

Biografija

Mladalačko doba

Detinjstvo

Rano detinjstvo B. Simića proteklo je u porodici, u kućicama Na Ljigu, u igri sa vršljacima i bez većih trzavica. Po ksanijem sećanju, sa tri godine preboleo je težak oblik malarije. Pred dolazak u školu ali i posle, u njegove glavne obaveze spadalo je čuvanje ovaca. Osnovnu školu završio je uspešno u rodnom mestu kod učitelja Živka Šojića od 1908. do 1912. godine.

Srednja škola

U jesen 1912. godine upisao se u prvi razred gimnazije u Gornjem Milanovcu. Njegovo izdržavanje preuzeo je majčin otac Timotije. Međutim, samo što je pošao u školu, počeo je Turski rat. Škole su raspuštene pa se vratio u Ljig. Tek u februaru 1913. nastavio je školovanje. Sećajući se tih prvih godina u gimnaѕiji, V.Simić je zabeležio da je, plačući, jako teško podneo duže odvajanje od porodice.U proleće 1915. godine V.Simić se sa ocem vratio u Ljig. Zatekli su oštećene kuće pune leševa iz Kolubarske bitke. Glavni posao im je bio sahranjivanje.Veliku maturu položio je juna 1921. i tako posao akdademski građanin.

Studije

Pred početak studija, u jesen 1921. godine V.Simić još uvek nije tačno znao šta hoće. Iz obične znatiželje otišao je u Beč i upisao čistu filozofiju. Brzo je shavatio da je to promašaj: niri je znao dovoljno dobro nemački jezik, niti ga je filozofija zanimala. Zato je boravak u Beču iskoristio na drugi način. Na predavanja uopšte nije išao već je itenzivno učio nemački jezik. Sem toga, kako je u Beču bila jaka inflacija, sa četiri stotine dinara, koliko su mu mesečno slali od kuće, živeo je udobno i odlično se obukao.U dilemi šta dalje da radi, otišao je u Niš da pomaže sestrinom mužu u njegovim poslovima. Time se bavio do proleća 1923. godine. Potom jem do jeseni te iste godinem, boravio u Varešu na rudarsko-metalurškoj predstrukovnoj praksi. Tako se druđžio sa Todorom Vitorovićem i Ljupkom Ljumović, studentom geologije u Beogradu i odlučio, konačno, da studira geologiju. U jesen 1923.godine V.Simić upisao je Geološko-palentološku grupu nauka na Filozoskom faklutetu u Beogradu. Pored svih mnogobrojnih peripetija, V.Simić je u junu 1927. uspešno diplomirao.

Srednje doba

Službovanje

U novembru 1927.godine V.Simić se zaposlio u Geološkom zavodu u Zagrebu u kome je direktor tada bio F.Koh. Sedeo je u Geološko-paleontološkom muzeju i najvećim delom nastavio započeto ozbiljno proučavanje zbirke palezojskih fosila iz zapadne Srbije.Iduće, 1928.godine na terenu je detaljnije snimio palezojske profile u zapadnoj Srbiji, kod Bele Crkve, i skupio fosilni materijal. Objavio je prvi svoj članak (1)u "Vijestima gološkog zavoda"(1927/28).U geološkom zavodu u Zagrebu radio je do 1929.godine kada je prešao u gimaziju u Somboru. U državnoj realnoj gimnaziji u Somboru V.Simić je proveo 1929/30. i 1930/31. školsku godinu. Prvo je radio kao suplent a onda je februara 1931, pošto je položio u Beogradu profesorski ispit,prešao u zvanje profesora. Početkom 1932. prešao je u sarajevsko Odeljenje instituta u kome je, po posebnom rešenju Ministra prosvete, za nekoliko meseci uspešno izveo "privremeno zatvaranje" tog odeljnja (197). Za vreme okupacije Institom je upravljao komesar, nemački geofizičar, iz "Komande za Srbiju". U institutu je bila nekolicina gologa slabog zdravlja i već u odmaklim godinama koji su tu imali neku vrstu zaklona i uhljebljenja.Među njima je i V. Simić. Sasvim retki, i opasni, bili su odlasci na teren. Sve u svemu to je bio skroman rad i preživljavanje. Posle oslobođenja, već 1.decembra 1944. godine počeo je s radom nekadašnji "Geološki institut Kraljevine Jugoslavije" pretvoren u "Naučnoistraživački institut" pri Povereništvu za rudarstvo Nacionalnog komiteta oslobođenja D.F.Jugoslavije. Za rukovodioca Instituta odmah je postavljen V.Simić. Na tehničkom fakultetu u Beogradu osnovan je Rudarski odsek sa odeljenjima u rudarstvu i geologiji. U saveznom zavodu V.Simić je, takođe, ostao direktor ali za kratko. Već tokom te 1946. godine, sukobivši se sa ministrom rudarstva B.Andrejevim, on se povukao sa rukovodećeg položaja. Vratio se na svoje mesto geologa-savetnika u kome sa najbolje osećao. Od 1956. V.Simić je sve više naginjao kabinetskom radu. Stari saradnici, koji su uspešno obavljali svoj pripravnički staž pod njegovim sistematičnim, brižljivim i zahtevnim rukovođenjem, su se osamostalili. Presta je skoro potpuno prijem novih pripravnika pa je osao bez saradnika. Sve to je kod V.Simića ostavilo osjećaj usamljenosti i suvišnosti pa je odlučio da se povuče u privremenu penziju. Isto tako, međutim, tokom poslednjih pet godina, on je sticao sve veći interes i želju da završi započeti posao na istoriji srpskog rudarstva.

Penzija

Posle penzionisanja 1962. goidne, V.Simić je postao slobodan istraživač koga nije sputavalo radno vreme i obaveze u Geozavodu. Svu svoju energiju i znanje bez ostatka, posvetio je istraživanjima, interpretacijama i prikazivanjima marerijala i istorije a delom i toponomastike srpskog rudarstva.To je bio odlučan nastavak rada, koji je započeo još krajem četrdesetih godina. V.Simić je svoja sistematska pretraživanja usmerio na odgovarajuće fondove, arhive i biblioteke. Poslednjih godina, V.Simiću je popustio vid pa je morao maltene da prekine istraživački rad i pisanje. Na kraju, posle kraće bolesti, preminuo je 4.decembra 1990.godine u 89.godini života.

Istraživački rad

Istraživački rad V.Simića upadljivo je podeljen na predratni i posleratni period. Pre Drugog svetskog rata skoro isključivo se bavio regionalnom geologijom, biostratigrafijom i paleontologijom. Savsim malo je izlazio iz tih okvira. Posle rata, međutim, V.Simić najviše deluje u istaživanju mineralnih sirovina i istoriji rudarstva. Ostali poslovi su svedeni na minimum.