MotoGP[uredi | uredi izvor]

Moto GP je prvenstvo trka motorima i pravi se na trkačkim stazama. Samostalne trke motorima se prave od početka 20. veka i veće trke su dobile naziv "Velika Nagrada". Prva zvanična sezona je bila 1949. godine. To je prvo oficijalno takmičenje trka motora. Sezona 2018. se sastoji iz 19 Velikih Nagrada, od kojih se 12 održava u Evropi, 4 u Aziji, dve u Americi i jedna u Australiji.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Motori za MotoGP su pravljeni specijalno za trke i uglavnom nije moguće široj javnosti da ih kupi i ilegalno je voziti ih na javnim saobraćajnicama. U nekim posebnim trkama, motori koji se koriste su prerađene verzije legalnih motora koji su u slobodnoj prodaji.

Takmičenje je trenutno podeljeno na 3 klase: MotoGP, Moto2 i Moto3. Sve tri klase koriste četvorotaktne motore. 2010. godine, klasa motora od 250 cm³ je zamenjena klasom motora Moto2 od 600 cm³ sa četvorotaktnim motorima. 2012. godine, klasa motora od 125 cm³ je zamenjena sa Moto3 klasom motora od 250 cm³ sa četvorotaktnim motorima i ograničenom težinom od 65 kg sa gorivom i veličina motora se povećala sa 800 cm³ na 1000 cm³.^[1]

Prethodno, šampionat je imao klasu od 50 cm³ od 1962. do 1983. godine, klasu od 80 cm³ od 1984. do 1989. godine, klasu od 350 cm³ od 1949. do 1982. godine i klasu od 750 cm³ od 1977. do 1979. godine.

Za razliku od trka poput Moto-krosa, gde dvotaktni i četvorotaktni motori imaju različite imaju različita ograničenja veličine motora u istoj klasi, u MotoGP-u od 2002. godine ograničenja veličine motora su ista za obe vrste motora u svakoj klasi. Posle toga, Moto GP je četvorotaktnim motorima dao prednost od 490 cm³ u odnosu na dvotaktne. Dvotaktni motor proizvodi snagu na svaki obrtaj, dok četvorotaktni motori proizvode snagu na svaki drugi obrtaj radilice. Tako da u teoriji dvotaktni motor od 500 cm³ pravi istu snagu kao i četvorotaktni motor od 1000 cm³. Međutim, postoje razlike između ove dve vrste motora. U praksi je dokazano da četvorotaktni motor proivodi 10-15 konjskih snaga više nego dvotaktni motor i postiže brže vreme oko staze. U Moto2 i Moto3 se takmiče samo četvorotaktni motori.

Prema nekim izvorima, cena najboljih motora za trkače je oko 3 miliona američkih dolara.

Hronologija takmičenja[uredi | uredi izvor]

1949: Početak takmičenja u pet odvojenih klasa, 125 cm³, 250 cm³, 350 cm³, 500 cm³ i motori sa prikolicom. Harold Daniell osvaja prvu trku u klasi do 500 cm³.
1951: Veličina motora u klasi sa prikolicom je smanjena sa 600cm³ na 500cm³.
1957: Proizvođači Gilera, Mondial i Moto Guzzi se povlače iz takmičenja na kraju sezone. Bob McIntyre osvaja najdužu Veliku nagradu od 301,84 milja (482,94 kilometara), odnosno osam krugova na stazi na Ostrvu Men.
1958: MV Agusta osvaja šampionat u sve četiri klase i to se ponavlja 1959. i 1960. godine.
1959: Honda ulazi na šampionat na Ostrvu Men po prvi put.
1961: Organizuje se prva trka van Evrope, u Argentini, kao Velika Nagrada Argentine.
1963: Organizuje se prva trka u Aziji, u Japanu, kao Velika Nagrada Japana.
1964: Organizuje se prva trka u Severnoj Americi, kao Velika Nagrada Sjedinjenih Američkih Država.
1972: Usled smrti Gilberta Parlotti-ja na ostrvu Men, neki takmičari bojkotuju četiri trke zbog problema sa bezbednošću. Takođe se ukidaju trke motora sa prikolicom do 500cm³.
1973: Dva trkača Jarno Saarinen i Renzo Pasolini su poginuli na italijanskoj stazi Monca.
1979: Ukida se klasa do 750cm³.
1982 Ukida se klasa do 350cm³.
1984 Klasa od 50cm³ se povećava na 80cm³ .
1989 Iván Palazzese je poginuo na stazi Hokenhajm u Zapadnoj Nemačkoj. Takođe se ukida klasa od 80cm³.
1993 Nobuyuki Wakai je poginuo na treningu na stazi u Španiji. Takođe Ѕhinichi Itoh probija barijeru od 200 milja odnosno 320 km/č na nemačkoj stazi Hokenhajm.
2001 Valentino Rossi osvaja prvi šampionat.
2002 Moto GP menja klasu od 500cm³, limit za četvorotaktne motore se povećava na 990cm³
2011 Moto GP vozač Marco Simoncelli je poginuo na Sepangu. ^[2]
2013 Mark Marquez postaje prvi novajlija koji osvaja Moto GP šampionat.

^[3]

Trka[uredi | uredi izvor]

Trka počinje tako što se trkači poređaju u tri reda (četiri za klase od 125 i 250) i sastoji se od otprilike 20 trkača. Startne pozicije se dobijaju u kvalifikacijama, na osnovu toga koliko vremena treba trkaču da obiđe određenu stazu. Trka traje otprilike 45 minuta, od starta do cilja bez stajanja za promenu guma ili dopunjavanja goriva.

2005. godine, uvedeno je pravilo od "zastave do zastave". Ranije, ako trka počne po suvom vremenu i tokom trke padne kiša, pokazivala se crvena zastava i mogli su da nastave ili ponovo započnu trku na gumama za kišno vreme. Sada, kad padne kiša, pokazuje se bela zastava koja pokazuje da vozači mogu da stanu i da promene motor za identični, samo sa gumama za vlažno vreme. Osim guma, motori za kišno vreme imaju čelične kočnice, za razliku od motora za suvo koji imaju kočnice od karbona. To je zbog toga što kočnice od karbona trebaju više toplote da funkcionišu, a kiša ih previše hladi. Takođe, oslanjanje je za nijansu mekše na motorima za kišno vreme.

Ukoliko vozač doživi udes, pokazuje se žuta zastava, koja ostalim vozačima daje do znanja da voze oprezno u tom delu staze. Ukoliko je udes težak i trka ne može da se održi, pokazuje se crvena zastava.

Trenutna bodovna lista
Pozicija	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15
Poeni	25	20	16	13	11	10	9	8	7	6	5	4	3	2	1

Takmičari[uredi | uredi izvor]

Ime	Država	Tim	Broj motora
Andrea Dovizioso	Italija	Ducati Corse Team	04
Marc Marquez	Španija	Repsol Honda Team	93
Valentino Rossi	Italija	Movistar Yamaha Team	46
Johann Zarco	Francuska	Monster Yamaha Tech	5
Maverick Viñales	Španija	Movistar Yamaha Team	25
Danilo Petrucci	Italija	Alma Pramac Racing	9
Jorge Lorenzo	Španija	Ducati Corse Team	99
Cal Crutchlow	Ujedinjeno Kraljevstvo	LCR Honda Castrol	35
Dani Pedrosa	Španija	Repsol Honda Team	26
Andrea Iannone	Italija	Team Suzuki ECSTAR	29
Jack Miller	Australija	Alma Pramac Racing	43
Tito Rabat	Španija	Reale Avintia Racing	53
Franco Morbidelli	Italija	EG 0,0 Marc VDS	21
Alvaro Bautista	Španija	Angel Nieto Team	19
Hafizh Syahrin	Šablon:Malezija	Monster Yamaha Tech	55
Karel Abraham	Češka	Angel Nieto Team	17
Thomas Luthi	Švajcarska	EG 0,0 Marc VDS	12
Takaaki Nakagami	Japan	LCR Honda IDEMITSU	30
Bradley Smith	Ujedinjeno Kraljevstvo	Red Bull KTM Factory Racing	38
Aleix Espargaro	Španija	Aprilia Racing Team Gresini	41
Scott Redding	Ujedinjeno Kraljevstvo	Aprilia Racing Team Gresini	45
Xavier Simeon	Belgija	Reale Avintia Racing	10
Pol Espargaro	Španija	Red Bull KTM Factory Racing	44
Alex Rins	Španija	Team Suzuki ECSTAR	42

Staze[uredi | uredi izvor]

Sezona 2018. Moto GP-a se sastoji od 19 trka, koje se održavaju u 16 različitih država. Španija je domaćin četiri runde, dok je trka u San Marinu fizički održana u blizini italijanske teritorije.