Korisnik:Danijela Čorbić/pesak 4

Mirjana Karanović
Mirjana Karanović
	Mirjana Karanović na Berlinskom filmskom festivalu, 2017.
Datum rođenja	28. januar 1957. (67 god.)
Mesto rođenja	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Univerzitet	Univerzitet umetnosti u Beogradu
Zanimanje	glumica
Aktivni period	1980—danas

Mirjana Karanović (Beograd, 28. januar 1957) srpska je pozorišna, filmska i televizijska glumica.

Biografija

Mirjana Karanović je rođena u Beogradu 28. januara 1957. godine. Glumu je diplomirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu 1984. godine, na klasi profesora Milenka Maričića, zajedno sa Ljiljanom Blagojević, Merimom Isaković i Mimom Karadžićem Na filmu je debitovala 1980. godine naslovnom ulogom u filmu Srđana Karanovića Petrijin venac. Svetsku slavu je stekla ulogom majke u filmu Emira Kusturice Otac na službenom putu.

Godine 2005. pojavila se u filmu Grbavica koji je prvenac rediteljke iz BiH Jasmile Žbanić. Film je dobio zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. U njemu Mirjana Karanović igra majku koja zajedno sa ćerkom preživljava period posle balkanskih ratova sa kraja XX veka.

Na Akademiji umetnosti u Beogradu izabrana je 2001. u zvanje vanrednog i 2007. u zvanje redovnog profesora na predmetu Gluma. Dekan Akademije umetnosti bila je u dva mandata, od 2001. do 2003. i od 2009.^[1]

Godine 2010. je učestvovala u radionici za glumce i reditelje na Filmskom festivalu u Utrehtu i Pozorišnoj radionici na Pozorišnom festivalu u Bogoti.

Jedna je od pet glumica koje su dvaput dobile nagradu Zlatna arena u Puli. Nakon uloge u filmu „Grbavica”, koji je nagrađen „Zlatnim medvedom”, 2006. godine bila je nominovana od strane Evropske filmske akademije za najbolju glumicu evropskog filma.^[2]^[3]

Takođe je istaknuta po aktivizmu u borbi za ljudska prava, učešću u antiratnim protestima i borbi protiv nacionalne, rasne, verske i socijalne diskriminacije.^[4]^[5]^[6]^[7] Aktivni je LGBT lobista i nosilac titule „gej ikona“.^{[traži se izvor]}

Dobitnica je mnogobrojnih nagrada i priznanja. Aktivno igra u pozorištu, na filmu i televiziji. Od 2021. je stalni član Beogradskog dramskog pozorišta.^[8]

Udruženje dramskih umetnika Srbije objavilo je monografiju o Mirjani Karanović. Autor monografije je Tatjana Nježić, novinar i publicista. Monografija sadrži preko 130 fotografija i popis pozorišnih, filmskih i televizijskih uloga, nagrada i priznanja.^[9]

Emir Hadžihafizbegović, upravnik Kamernog teatra pokrenuo je inicijativu za proglašavanje Mirjane Karanović počasnom građankom Sarajeva što je i postala na dan grada Sarajeva 6.aprila 2019.godine. Osim nje, na sednici grada, počasnim građanima Sarajeva proglašeni su i Krunoslav Cigoj (posthumno) i Kris Smit. ^[10]

U svom rediteljskom prvencu „ Dobra žena“ 2016.godine Mirjana otvara temu suočavanja sa prošlošću i ratnim zločinima.^[11]

2022. započinje snimanje filma „Majka Mara“ u njenoj režiji o uspešnoj poslovnoj ženi koja biva prinuđena da promeni svoj život iz korena usled gubitka sina jedinca. Kao producent filma pojavljuje se produkcijska kuća „This and That Productions“, a zajedno sa Mirjanom u pisanju scenarija učestvovali su Maja Pelević i Ognjen Sviličić. ^[12]

Na poslednjoj sednici panevropskog koprodukcionog fonda Eurimages u 2021, na kojoj su se birali projekti koji će dobiti podršku, odlučeno je da među izabranima bude i projekat ovog dugometražnog igranog filma. ^[13]

Glavna producentkinja filma je Snežana Van Hauvelingen, a koproducenti filma su Paul Tiltges i Adrien Šef (PTD, Luksemburg), Vladimir Bulajić (December, Slovenija), Nemanja Bečanović (VHS, Crna Gora), i Damir Ibrahimović (Deblokada).^[13]

Nagrade i priznanja

Dobitnica je brojnih pozorišnih i filmskih nagrada internacionalnog karaktera. Nagrađena je osam puta na međunarodnim filmskim festivalima i još osam puta nominovana za nagrade.

^[14]

Dobričin prsten za životno delo, najveća glumačka nagrada koja se dodeljuje u Srbiji, 2019.
Nagrada Žanka Stokić za glumačku ličnost koja je obeležila pozorišne i filmski život Srbije svojom stvaralačkom zrelošću i bogatstvom glumačkog izraza, 2011
Sterijina nagrada za ulogu Mice u predstavi Mrešćenje šarana, 1985.
Sterijina nagrada za ulogu u predstavi M. I.R.A, 2019.
Statueta Ćuran za ulogu Mice u predstavi Mrešćenje šarana, 1985.
Statueta Ćuran za ulogu Živke u predstavi Gospođa ministarka, 1996.
Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu za ulogu u filmu Otac na službenom putu, 1985.
Zlatna arena za najbolju glavnu žensku ulogu u filmu Petrijin venac, 1980.
Gran pri — Ćele Kula za ulogu u filmu Otac na službenom putu, 1985.
Gran pri — Ćele Kula za ulogu u filmu Petrijin Venac, 1980.
Povelja za žensku ulogu na Filmskim susretima u Nišu, za uloge u filmovima Čekaj me, ja sigurno neću doći i Tamo i ovde, 2009.
Četiri godišnje nagrade JDP-a
Nagrada za najbolju žensku ulogu u filmu Vir na 42. Sofestu 2013. godine
Glumačka nagrada Teatar-festa „Petar Kočić” za glavnu ulogu u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje u Banjaluci, 2012.
Francuski orden viteza umetnosti i književnosti, 2012.
Nagrada „Veljko Maričić” za najbolju žensku ulogu, za ulogu Mirjane u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje, 18. Međunarodni festival malih scena u Rijeci, 2011.
Nagrada „Marul”, za glumačko ostvarenje za ulogu Mirjane u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje, „Marulićevi dani”,2011
Gran pri Susreta za najbolju žensku ulogu za ulogu Mirjane u predstavi Drama o Mirjani i ovima oko nje, 27. Susreti pozorišta BiH u Brčkom, Brčko, BiH 2011.
„Zlatni lovorov vijenac za doprinos pozorišnoj umetnosti”, 50. MESS, Sarajevo, BiH 2011.
Nagrada festivala „Dani Sarajeva” 2010.
Nagrada „Zlatni lovorov vijenac” za ulogu Fedre u predstavi Fedrina ljubav, Festival MESS, Sarajevo, BiH 2009.
Nagrada „Osvajanje slobode” za afirmaciju principa ljudskih prava, pravne države, demokratije i tolerancije, Fond „Maja Maršićević — Tasić” 2009.
Nagrada „Konstantin Obradović” za unapređenje kulture ljudskih prava za 2009.
Nagrada na Art film festivalu 2007.
Nagrada za najbolju žensku ulogu u filmu Grbavica na Briselskom Evropskom festivalu 2006
Specijalna nagrada za glumu u predstavi Mrešćenje šarana
Nagrada „Zlatna maska” za najbolju ulogu u predstavi Mrešćenje šarana
Nagrada „Zlatni lovorov vijenac” za najbolju glumicu MESS-a 2004, u predstavama Helverova noć i Molijer — još jedan život, Sarajevo, 2004.
Nagrada Aleksandar Lifka (2020)

Uloge

God.	Naziv	Uloga
1980.-te
1980.	Petrijin venac	Petrija
1980.	Majstori, majstori	Dunja
1981.	Topola sa terase (TV)	Ana
1981.	Slučaj Bogoljuba Savkovića Livca (kratak film)
1981.	Stari Beograd (TV)
1981.	Bila jednom ljubav jedna (film)
1981.	Pad Italije	Mare
1982.	Beograd nekad i sad (TV)	Ljuba/Buba/Ingrid
1982.	Kazivanja (TV)
1982.	Dvije polovine srca	Majka
1983.	Imenjaci (TV serija)
1984.	Kamiondžije opet voze	Alapača
1984.	Bele udovice (TV)
1984.	Provincija u pozadini (TV)
1985.	Tombola (TV)	Olga, Dušanova žena
1985.	Život je lep	Stoperka
1985.	Otac na službenom putu	Senija Sena Zolj
1986.	Rodoljupci (TV)	Zelenićka
1986.	Pokondirena tikva (TV)	Fema
1986.	Obećana zemlja
1987.	Uvek spremne žene	Majstor
1987.	Na putu za Katangu	pevačica Zana
1987.	Marjuča ili smrt	Marjuča
1988.	Dom Bergmanovih (TV)	Ana
1988.	Srce i njena deca	Srce
1988.	The Fortunate Pilgrim (mini-serija)	Klara
1989.	Vreme čuda	Marta
1989.	Stremnicka (TV)	Isidora Sekulić
1989.	Sabirni centar	Jelena Katić
1990.-te
1991.	Holivud ili propast (TV)
1991.	Mala	Božidarka
1993.	Buket (kratak film)
1993.	Fazoni i Fore (serija)	Alapača
1993.	Bolje od bekstva	Radmila
1994.	Otvorena vrata (serija)	Zana
1995.	Podzemlje	Vera Popara
1997.	Tri letnja dana	gazdarica
1998.	Kod lude ptice	kao gost
1998.	Tri palme za dve bitange i ribicu	Direktorka
1998.	Bure baruta	Natalija
1998.	Porodično blago (serija)	Suzana
1999.	Forma formalina (kratak film)	Majka
2000.-te
2002.	Fazoni i Fore 2 (serija)
2002.	Netaknuti suncem (kratak film)	Majka
2002.	Kazneni prostor	Milijana
2003.	Jagoda u supermarketu	vlasnica supermarketa
2003.	Svjedoci	Majka
2004.	Tragom Karađorđa (serija)	majka Marica
2004.	Život je čudo	Nada
2004—2006.	Stižu dolari	Nevenka Krstić
2005.	Go West	Ranka
2006.	Život je čudo (TV serija)	Nada
2006.	Grbavica	Esma
2006.	Das Fräulein	Ruža
2007.	Krvna veza	Hava
2007.	Tegla puna vazduha (TV)	Ljubica
2007.	Ono naše što nekad bejaše (serija)	Atanasova žena
2008.	Bela lađa (serija)	Lula Pantić
2007—2008.	Vratiće se rode (serija)	Radmila Švabić
2009.	Tamo i ovde	Olga
2009.	Neko me ipak čeka (TV)	majka
2009.	Čekaj me, ja sigurno neću doći	Anđa
2010.-te
2010.	Na putu	Nađa
2010.	Torta sa čokoladom (kratak film)	Višnja
2010.	1000 grama (kratak film)	Damilova majka
2012.	Crna Zorica	Majka Petrana
2012.	Smrt čoveka na Balkanu	Kupac
2012.	Vir	Inspektorka
2013.	Drvo i ljuljaška	Nina
2014.	Spomenik Majklu Džeksonu	Darinka
2014.	Kosač	Mirjana
2014.	Cure - Život druge	Baba
2014.	Jednaki	Nina
2014.	Tri prozora i vešanje	Marija/Žurnalista
2015.	Urgentni centar (serija)	Nina
2015.	Pored mene	Direktor škole
2016.	Dobra žena	Milena
2016.	Dnevnik mašinovođe	Jagoda
2016.	Herostrat (kratak film)
2016.	Sumnjiva lica (serija)	Tina
2016–2021.	Ubice mog oca (serija)	Direktorka policije Zagorka Obradović
2017.	Rekvijem za gospođu J	Gospođa J
2017.	Pusti me da nađem srcu lek	Nata
2017.	Katalina	majka
2019.	Dnevnik Dijane Budisavljević	Mira Kušević
2019.	Druga šansa	Angelina
2020.-te
2020.	Slatke muke	Dubravka
2020.	Mare	majka
2021.	Porodica (mini-serija)	Mira Marković
2021.	Toma	Kosara Zdravković (Tomina majka)
2021.	Advokado (serija)	majka Lahorka
2023.	Toma (serija)	Kosara Zdravković (Tomina majka)
2023.	Majka Mara	Mara
2023.	Apsurdni eksperiment

Reference

^ Biografija na sajtu Akademije umetnosti, Pristupljeno 13. april 2013.
^ „Profesori i saradnici, Mirjana Karanović”. Akademija umetnosti u Beogradu. Arhivirano iz originala 11. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018.
^ „Mirjana Karanović: malo mi je frka od budućnosti”. pulsonline.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 10. 12. 2014.
^ „Dobitnici nagrade „Konstantin Obradović“”. bgcentar.org.rs. Pristupljeno 8. 12. 2018.
^ „Mirjana Karanović : Dobra žena”. danas.rs. 8. 7. 2016. Pristupljeno 8. 12. 2018.
^ „Karanović: Manjina ugrožava većinu u Srbiji, a to nisu LGBT”. blic.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 8. 12. 2018.
^ „RTS: Sa Evropom na Ti - Ljudska prava”. rts.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 7. 6. 2014.
^ „Mirjana Karanović postala deo tima BDP-a”. Politika. 9. 3. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.
^ „Delfi - Mirjana Karanovic”.
^ „Pocasna gradjanka Sarajeva”.
^ „Mirjana Karanovic - Pescanik intervju”.
^ [(https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-filma-majka-mara-u-reziji-mirjane-karanovic/ „Snimanje filma Majka Mara”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).
^ ^a ^b „Danas.rs - 170 hiljada evra filmu Mirjane Karanovic”.
^ „Scen - Odsek za umetnost i dizajn”.

Spoljanje veze

[1] Biografija na sajtu Akademije umetnosti, Pristupljeno 13. april 2013.

[2] „Profesori i saradnici, Mirjana Karanović”. Akademija umetnosti u Beogradu. Arhivirano iz originala 11. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018.

[3] „Mirjana Karanović: malo mi je frka od budućnosti”. pulsonline.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 10. 12. 2014.

[4] „Dobitnici nagrade „Konstantin Obradović“”. bgcentar.org.rs. Pristupljeno 8. 12. 2018.

[5] „Mirjana Karanović : Dobra žena”. danas.rs. 8. 7. 2016. Pristupljeno 8. 12. 2018.

[6] „Karanović: Manjina ugrožava većinu u Srbiji, a to nisu LGBT”. blic.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 8. 12. 2018.

[7] „RTS: Sa Evropom na Ti - Ljudska prava”. rts.rs. 16. 9. 2016. Pristupljeno 7. 6. 2014.

[8] „Mirjana Karanović postala deo tima BDP-a”. Politika. 9. 3. 2021. Pristupljeno 11. 3. 2021.

[9] „Delfi - Mirjana Karanovic”.

[10] „Pocasna gradjanka Sarajeva”.

[11] „Mirjana Karanovic - Pescanik intervju”.

[12] [(https://nova.rs/kultura/pocelo-snimanje-filma-majka-mara-u-reziji-mirjane-karanovic/ „Snimanje filma Majka Mara”] Proverite vrednost parametra |url= (pomoć).

[:0-13] „Danas.rs - 170 hiljada evra filmu Mirjane Karanovic”.

[14] „Scen - Odsek za umetnost i dizajn”.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]